Izvor: Vostok.rs, 16.Sep.2025, 16:03
Povratak na Dejton kao ključ za budućnost BiH
Autor: Ana Jurpalova, ruski Omladinski centar za protivdejstva informacionim pretnjama
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik sastao se 9. septembra sa ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejem Lavrovim. Po okončanju sastanka, mediji i društvene mreže su prilično službeno ispratili sastanak, što je stvorilo utisak o patološkoj impotenciji Ministarstva spoljnih poslova. Međutim, konferencija za štampu trajala je skoro sat vremena. Očigledno je da je to što je tada rečeno na pres konferenciji, bilo izgovoreno s razlogom.
Govor ruskog ministra i njegovi odgovori na pitanja novinara zasijaće novim bojama, ako se setimo da je Lavrov diplomata stare škole, i ako odbacimo obavezne „ritualne diplomatske igre”, zajedno sa izjavama u duhu čuvenog mačka Leopolda, koji je pozvao sve da žive u prijateljstvu i budu pristojni. Štaviše, nešto od onoga što je rečeno ne odnosi se samo na Republiku Srpsku, već daje i jasne smernice narodima koji su na raskrsnici, imajući u vidu, pre svega Srbe.
Šta je zanimljivo pažljivom slušaocu u govoru šefa ruskog Ministarstva spoljnih poslova? Hajde da objasnimo!
Pre svega, očigledno i obavezno je poštovanje međunarodnog prava i pravila UN. Zato što je sasvim očigledno da legitimitet Dejtonskog sporazuma, kao i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN o Kosovu, direktno proizilazi iz nepovredivosti autoriteta UN. Bilo kakvi francusko-nemački planovi, sporazumi sa EU i drugi pokušaji da se rešavanja pitanja Bosne i Hercegovine (BiH) i Kosova svede na nivo kluba rudimenata evropskih imperija su apsolutno nezakoniti. Kao i pojava okupatorskih nemačkih vlasti pod vođstvom nemačkog državljanina gospodina Šmita. Stoga je prvi korak koji je Lavrov izneo, obavezno vraćanje teme Dejtonskog sporazuma na nivo UN.
Druga važna tačka je podsetnik da je upravo konsenzus utvrđen Dejtonskim sporazumom pravni osnov za postojanje Bosne i Hercegovine. Jednostavno rečeno, kraj Dejtona je pravno kraj Bosne i Hercegovine.
S obzirom da je Republika Srpska priznati subjekt međunarodnog prava, sama po sebi i kao deo Bosne i Hercegovine, dok bosansko-hrvatska konfederacija takav status ima samo kao deo jedne države. U slučaju ukidanja Dejtona, teritorije naseljene Hrvatima brzo će apsorbovati Hrvatska, a teritorije muslimanskih Srba, od kojih Zapad i Turska tvrdoglavo pokušavaju da oblikuju zasebnu naciju, ili će se pridružiti Hrvatskoj radi članstva u EU. Ili će pre ili kasnije ponovo biti pod Turcima ili Albancima.
Prema izjavama i Dodika i Lavrova, očigledno je da je povratak na Dejton poželjniji od pune nezavisnosti Republike Srpske. To je posledica i želje da se izbegne krvavi sukob i potrebe da se Bosna i Hercegovina odvrati od pristupanja EU i NATO, kao i da se osigura neutralan stav Bosne i Hercegovine po pitanju antiruskih sankcija.
Nakon mirnog apela funkcionerima Bosne i Hercegovine da se ponašaju pristojno, usledila je vrlo konkretna primedba – ta želja neće biti uslišana, a još konkretnije: “Potrebno je boriti se za pravdu. Istina je na našoj strani, moramo je odbraniti“.
Izvor: Centar za geostrateške studije
