Izvor: B92, 04.Jun.2020, 18:52
Američki pukovnik o Milu Đukanoviću: Nema više šta da se ukrade
Penzionisani američki pukovnik Ves Martin u autorskom tekstu za "Taunhol" iskazao je svoj stav o politici predsednika Crne Gore Mila Đukanovića.
"Taunhol" je poznati konzervativni politički sajt, novina i radio-stanica poznate po promovisanju konzervativnih hrišćanskih vrednosti.
"Možda u poređenju sa Srpskom pravoslavnom crkvom u očima Zapada Milo Đukanović i njegov politički >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stroj mogu izgledati moderno i poznato, ali to nikoga ne sme da zavara", piše pukovnik Martin.
On navodi da Crna Gora podseća na privatnu državu koja služi Đukanoviću i grupi oko njega i da su institucije pod kontrolom predsednika.
Martin, za koga se navodi da je bio prvi antiteroristički oficir za sve koalicione snage u Iraku, u autorskom tekstu naslovljenom "Nema više šta da se ukrade" iznosi oštre kritike na račun Đukanovića.
Članak počinje konstatacijom da najduže vlada u Evropi iako ima tek 58 godina, prenose crnogorske "Vijesti".
Podseća da je Đukanović obavljao više puta funkcije premijera i predsednika od raspada SFRJ do nezavisnosti i nakon nje.
“Koja je tajna uspeha gospodina Đukanovića? Odgovor je depresivno predvidljiv: klijentelizam i kupovina - ili, ovisno o vašoj perspektivi, krađa – moći”, navodi Martin.
"Lepota Crne Gore krije ovu ružnu istinu. Većina zemalja znaju kao turističku idilu s netaknutim plažama, kristalnim jezerima i slikovitim planinama. No, oni na godišnjim odmorima retko shvataju da ulaze manje u neku zemlju, više u privatnu vlast, kojom se upravlja u korist predsednika i grupe ljudi koja ga okružuje”, ističe Martin.
Penzionisani pukovnik navodi da možda nisu dobro poznate, ali da su dobro dokumentovane veze Đukanovića i mafije, podseća da ga je OCCRP proglasio za “čoveka godine u organizovanim kriminalu i korupciji”, a da je Fridom haus Crnu Goru uklonio sa liste demokratskih zemalja i svrstao u hibridne autoritarne režime.
“Ali odskora, Đukanović ima novi izazov. Fond iz kog su hranjeni vojnici je hronično trošen, kredenac je ogoljen.”
Martin navodi da je Đukanović vrlo vešt u “izmišljanju” sebe i zakona ovečenog Ustavom i da je odlučio da bi sada imovina Srpske pravoslavne crkve trebalo da bude državna imovina.
Dodaje i da je SPC druga najstarija pravoslavna crkva na svetu, ali da nije nacionalna crkva uprkos svom imenu, već da je dom milionima vernika na Balkanu i širom sveta. Ističe i da 80 odsto Crnogoraca sebe smatra vernikom rpske pravoslavne crkve i da ona izlazi iz okvira nebrojenih granica i država koje su se crtale i menjale tokom vekova u regionu.
“Stoga je to bila hrabra odluka. Ipak, kako je moguće oduzeti legalnu i svetu zemlju crkve? Jednostavno. Gospodin Đukanović promenio je zakon. Ali ne prije hapšenja opoziconih poslanika koji su bili protiv”, navodi se u tekstu.
Martin podseća da je Zakon o slobodi veroispovesti izglasan sa 45 glasova "za" i bez glasova protiv u Skupštini koju je nazvao Potemkinovim parlamentom. Dodaje da je možda bilo odsutno protivljenje na samom mestu glasanja, ali da je ono bilo svima vidljivo. Martin barata sumom od 60.000 ljudi na ulicama Podgorice koji su zahtevali da se povuče Zakon i podseća da je to oko 10 odsto stanovništva.
“To nije bila mala relijska tehnikalija zakopana u opskurnostima legislative, već pitanje od nacionalne važnosti. Veličina je otkrila solidarnost protiv krađe koju sponzoriše država, od koje su Crnogorci postali bolno umorni”, naglašava Martin.
On je Zakon ocenio neustavnim, podsećajući da je propisano da sve verske zajednice moraju dokazati vlasništvo nad imovinom sagrađenom pre 1918. godine, a sve zahteva registraciju kod države. "Međutim, u stvarnosti se ta klauzula odnosi samo na Srpsku pravoslavnu crkvu. Ostale, daleko manje verske mikrozajednice imaju različite i posebne ugovore s državom, koja ih štiti od tih diktata".
Napominje da se možda isprva zakon čini bezazlenim, naročito na Balkanu, zbog istorijskih kompleksnosti i smena moći kalifa, kraljeva i komunista, pa bi moderne države naslednice trebalo ba budu otvorene prema osporavanju zemljišnih upisa. Dodaje da je nesporna istina da u svakoj državi koja se vezuje za zakone sporovi treba da budu raspravljeni u sudnicama, prenose "Vijesti".
On Zakon naziva zakonom Đukanovića i navodi da će sada o tome odlučivati sama vladina institucija u zemlji u kojoj on vlada 30 godina.
"Ako crkva osporava bilo kakav pokušaj oduzimanja zemljišta ili izmišljene tvrdnje, to moraju učiniti pred istim telom koje kontroliše Đukanović, koje je odgovorno za ocenu pravne valjanosti njihovih dokumenata o vlasništvu zemljišta; nakon donošenja odluke nema prava na žalbu", navodi Martin.
“Imajući to na umu, naizgled bezazlen zakon postaje gola otimačina zemlje, identifikovana, presuđena i izvršena od države.“
On kaže da je crkva već okusila nadolazeći tretman, podsećajući na hapšenje episkopa budimljansko-nikšićkog Joanikija i sedam sveštenika i navodi da se na praznik okupio veliki broj ljudi uprkos najavi episkopa da neće biti javnog okupljanja.
Martin kaže da su ti detalji bili nevažni za vlast i da su tako počela hapšenja i prebijanja, pozivajući se na izveštaj Slobodne Evrope o broju uhapšenih u neredima, povređenim policajcima…
"Možda, u upoređenju sa Srpskom pravoslavnom crkvom – koja u zapadnim očima ćiriličnim pismom, bradatim sveštenicima, ikonama i tamjana možda deluje različito od naše optike, predsednik Đukanovića i njegova politička mašina mogu da se učine modernom i poznatom. Ali, to nikoga ne sme da zavara. Kroz decenije, njegova dosadna braon socijalistička odela su možda zamenjena krojenim sakoima, srp i čekić zamenjeni novim partijskim logom – ali isti su. Državni aparat, sam predsednik, partija koju je oblikovao su kao tri vinove loze iz istog korena. One su jedno u tri, nedeljivi. Bezbožno trojstvo”, navodi Martin.
On zaključuje da nema Zakona o verskim slobodama u Crnoj Gori, već da je to zakon za kontrolu crkve i za pljačku koju sponzoriše država.
"U maloj državi, ne postoji neogranično da se podeli i da partija i vojnici budu srećni. Zato Đukanović posle 30 godina ostaje bez staza i resursa koje bi delo pomoćnicima i okrenuo se na Crkvu kada više nije ostalo ništa drugo da se ukrade", zaključuje Martin.
.jpg)
