Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Feb.2010, 22:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Tajms": Bler o legalnosti napada na Irak i Kosovo

LONDON - Londonski dnevnik "Tajms" ocenio je danas, komentarišući svedočenje bivšeg premijera Tonija Blera o motivima učešća Velike Britanije u invaziji na Irak, da se pitanje legalnosti postavlja ne samo u slučaju Iraka, već i Kosova, pošto tim oružanim intervencijama nisu prethodile rezolucije UN koje bi odobrile primenu sile.

"Tajms" je podsetio da je Bler, tokom saslušanja pred istražnom komisijom u petak, rekao da je, dok je bio na čelu vlade, četiri puta >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << uveo Britaniju u rat - u Sijera Leoneu, na Kosovu, u Avganistanu i Iraku.

Genocid na Kosovu i Metohiji?

Pitanje legalnosti postavlja se, kako je ocenio "Tajms", ne samo u slučaju Iraka, već i Kosova, pošto tim oružanim intervencijama nisu prethodile rezolucije UN koje bi izričito odoborile upotrebu sile.

List je primetio da je opravdanje za napad NATO na Kosovo nađeno u konvencijama UN o sprečavanju torture i genocida, preneo je britanski radio Bi-Bi-Si.

List ocenjuje da se još od Vinstona Čerčila nije pojavio lider u Britaniji koji je bio tako uporan da istera svoje i da je kao diktator, poput buldožera, gurao zemlju u rat.

Iako je i sam sir Džon Kilkot rekao da ovo istraživanje nije suđenje i da niko neće biti ni oslobođen ni proglašen krivim, javnost je već imala svoj sud nakon svakog svedočenja, a u slučaju Blera to je "tihi sud".

Iako to možda nikad neće doći pred sud javnosti, jasno je da je Bler odgovoran za aktivnosti Britanije u ratu u Iraku.

Bler je bio premijer koji je dva puta glatko dobio na izborima, mogao je da laska, nagovara, preti, da istera svoje, ratni lider najbliži parlamentarnom diktatoru još od vremena Vinstona Čerčila.

Osnovno pitanje - zašto Irak?

"Tajms" podseća na Blerovo svedočenje da je verovao, izvan svake sumnje, da Sadam Husein ima oružje za masovno uništenje i da to niko nije osporavao, osim samog tadašnjeg iračkog predsednika.

Ipak, to ne odgovara na osnovno pitanje - zašto Irak?

Bler tvrdi da se cela politika promenila nakon napada 11. septembra na SAD i da se cela percepcija o tome gđe leži rizik drastično promenio nakon tog razaranja i oko 3.000 poginulih, te da, ako su mogli ubiti toliko ljudi, mogli su onda i 30.000.

Međutim, još nema odgovora na pitanje zašto Irak. Tačno je da je Al kaida ubila 3.000 ljudi u SAD, pošteno je ali pogrešno verovano da Irak poseduje oružje za masovno uništenje koje može biti pretnja Zapadu, ali nema dokaza da su ti ljudi "koji su lako mogli ubiti i 30.000 Amerikanaca" imali nešto sa Irakom ili sa samim Sadamom".

Postoje mnogi neuspesi koji se tiču politike prema Iraku. Sadam je zbačen sa vlasti, ali uz visoku cenu savezničkih i iračkih života. Britanija je ostala lojalan saveznik veoma nepopularne američke administracije.

Međunarodno pravo nije razjašnjeno, a hrabrim vojnicima nije data odgovarajuća oprema.

"Tajms" na kraju podseća na reči generala Daglasa Mekartura pred američkim Senatom 1951. godine, koji je rekao da u ratu nema zamene za pobedu.

Što se Iraka tiče, javnost je već donela sud - za britanske akcije u Iraku, koje se nikako ne mogu nazvati pobedom, odgovornost snosi Bler, zaključio je "Tajms".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...