Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Sep.2019, 02:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vremeplov: Saveznici razorili Leskovac i pobili više od 1.600 civila

Na današnji dan 1944. godine avijacija zapadnih saveznika je u Drugom svetskom ratu teško bombardovala Leskovac, na rođendan kralja Petra II.Tokom bombardovanja tog grada poginulo je više od 1.600 civila, a centar, staro jezgro grada, potpuno je razoren.

Danas je petak, 6. septembar, 249. dan 2019. Do kraja godine ima 116 dana.

1522- Španski moreplovac Huan Sebastijan del Kano prvi je oplovio oko Zemlje, vrativši se u Španiju brodom "Viktorija" >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sa samo 18 mornara, čime je okončao ekspediciju započetu 1519. s pet brodova i 270 mornara, koju je u službi Španije poveo portugalski moreplovac Fernando Magelan. Del Kano je preuzeo komandu kad su 1521. Magelana ubili filipinski urođenici.

1566- Prilikom opsade Sigeta, u trećem pohodu na Beč, umro je sultan SulejmanII, tokom čije 46-godišnje vladavine je Tursko carstvo bilo na vrhuncu moći. Osvojio je 1521. Beograd, 1522. ostrvo Rodos, 1526. potukao je Mađare kod Mohača i potom pokorio Ugarsku. Takođe je zauzeo poluostrvo Krim, kao i Moldaviju, Tunis, Alžir. Opseo je i Beč, ali ga nije osvojio. Nasledio ga je SelimII, ustoličen u Beogradu 28. oktobra 1566.

1683- Umro je francuski državnik Žan Batist Kolber, ministar finansija kralja LujaXIV,jedan od rodonačelnika privrednog protekcionizma. Uveo je zaštitne carine, dao velike povlastice industriji, povećao izvoz, ojačao kolonijalnu ekspanziju i eksploataciju. Usavršio je i povećao trgovačku i ratnu mornaricu, modernizovao ratne luke, i izgradio čitav sistem kanala, čime je olakšan saobraćaj i trgovina.

1688- Austrijanci su posle jednomesečne opsade preoteli Beograd od Turaka. Janičari su prethodno temeljno opljačkali grad i ukrcali plen na oko 500 lađa kojima su pobegli Dunavom. Posle pljačke Turci su spalili delove Beograda, kojem je veliku štetu nanelo i austrijsko bombardovanje.

1729- Rođen je nemački pisac i filozof Mozes Mendelson. Pravo ime bilo mu je Moše ben Menahem. Osnivač je jevrejskog prosvetiteljskog pokreta u Nemačkoj. Borio se za versku trpeljivost i slobodu opredeljenja, a u filozofiji je bio racionalista. Dela: "Jerusalim ili o religijskoj moći i o jevrejstvu", "Filozofski razgovori; O osećanjima, o ulozi etičkoga u estetici", "Fedom".

1757- Rođen je francuski general i državnik markiz Lafajet (Mari Žozef Žilber de Motje), koji se od 1777. do 1781. uz američke koloniste borio za oslobođenje Severne Amerike od Britanaca. U Francuskoj revoluciji zalagao se za načelo ustavne monarhije. Kao komandant Nacionalne garde u julu 1791. naredio je da se na Marsovom polju, pored Pariza, puca u Parižane koji su protestovali što je kralj LujXVIostao na prestolu, a kad se revolucija okrenula protiv kralja napustio je komandu nad Centralnom armijom i 1792. promenio je stranu. Bio je neaktivan tokom vladavine NapoleonaI, a u Julskoj monarhiji uspostavljenoj 1830. opet je komandovao Nacionalnom gardom.

1766- Rođen je engleski hemičar i fizičar Džon Dalton, jedan od osnivača atomske teorije materije. Objasnio je Prustov zakon stalnih proporcija, postavio zakon umnoženih proporcija i prvi određivao relativne atomske mase hemijskih elemenata. Ispitivao je osobine gasova, postavio zakon parcijalnih pritisaka i bavio se meteorologijom. Patio je od slepila za boje, pa je proučavao i tu anomaliju, koja je nazvana po njemu. Shvatanja je izložio u trotomnom delu "Novi sistem filozofije hemije".

1860- Rođena je Džejn Adams, pacifista i društveni reformator, dobitnica Nobelove nagrade za mir 1931. Bavila se praktičnim rešavanjem socijalnih problema i bila predsednik Međunarodne ženske lige za mir i slobodu.

1876- Rođen je škotski fiziolog Džon Džejms Rikard Maklaud, koji je s kanadskim fiziologom Frederikom Grantom Bantingom 1923. podelio Nobelovu nagradu za medicinu za otkriće insulina.

1901- Na predsednika SAD Vilijama Mekinlija u Bafalu je pucao anarhista Leon Čolgos. Ranjeni predsednik, izabran na taj položaj 1896. umro je posle osam dana, a 14. septembra 1901. šef države postao je Teodor Ruzvelt.

1914- Na zahtev saveznika da, posle pobede na Ceru u Prvom svetskom ratu nad austrougarskim trupama, preduzme ofanzivu preko granice, srpska vojska je počela operacije u Sremu i istočnoj Bosni. Borbe su trajale do 11. novembra 1914, kada je načelnik štaba Vrhovne komande vojvoda Radomir Putnik naredio povlačenje. Matično srpsko stanovništvo u Sremu koje je tada ushićeno dočekalo srpsku vojsku vrlo brutalno je kažnjeno.

1914- Francuske trupe su uz pomoć britanskog ekspedicionog korpusa krenule u kontraofanzivu na frontu širokom 500 kilometara, čime je počela prva velika bitka na reci Marni u Francuskoj u Prvom svetskom ratu, u kojoj je za četiri dana nemačka vojska pretrpela težak poraz.

1920- Prvom sednicom održanom u zdanju Rektorata Univerziteta u Beogradu (Kapetan Mišino zdanje) započeo je s radom Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu. Visoko teološko obrazovanje kod pravoslavnih Srba postojalo je prethodno samo u Karlovačkoj bogosloviji, koja ipak nikada nije i formalno uzdignuta u rang visoke škole, mada je po oceni stručne javnosti, kvalitetom i programom taj rang dosegla.

1923 - Rođen je kralj Jugoslavije PetarIIKarađorđević. Prvorođeni sin Kralja Aleksandra I i Kraljice Marije. Kumovi na krštenju bili su Kralj Džordž VI i Kraljica Elizabeta. Sa kratkotrajnog školovanja u Engleskoj vraćen je posle ubistva njegovog oca 1934. Pošto je imao svega 11 godina, upravljanje zemljom preneto je na Namesništvo koje se sastojalo od tri regenta, među kojima je bio i njegov stric Princ Pavle Karađorđević. Posle državnog udara 27.marta 1941. proglašen je kraljem. Zajedno s vladom emigrira, prvo u Grčku i Palestinu, a zatim u Egipat. U junu 1941. stigao je u Englesku, gde je prihvaćen kao simbol protivljenja nacizmu. Nikada se više nije vratio u zemlju pošto je posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji uveden komunistički režim. Umro je u Denveru (SAD), a sahranjen je u crkvi Svetog Save u Libertvilu. Njegovoj sahrani pored desetina hiljada tamošnjih Srba i službenih predstavnika SAD, prisustvovalo je i više od 400 američkih pilota spasenih od strane rojalista tokom Drugog svetskog rata u okupiranoj Jugoslaviji. Bio je jedini kralj neke zemlje sahranjen u SAD. Konačno je maja 2013. sahranjen u otadžbini, u porodičnoj grobnici na Oplencu. Napisao je memoare: "Život jednog kralja".

1940- Rumunski kralj KarolIIHoencolern abdicirao je u Drugom svetskom ratu pod pritiskom Sila osovine u korist sina Mihajla.

1944- U trenutku kada je Crvena armija izbila na njene granice, Bugarska je u Drugom svetskom ratu objavila rat Nemačkoj. Kao saveznica Nemačke, Bugarska je u ratu držala pod okupacijom delove Grčke i Srbije (Jugoslavije), a veliki deo je i anektirala.

1966- Južnoafričkog premijera Hendrika Frenša Fervuda ubio je u toku parlamentarne debate u Kejptaunu skupštinski kurir Dimtri Cafondas. Tokom Fervudove vladavine od 1958. donesen je najveći deo zakona kojima je regulisan sistem aparthejda (specifičan sistem potpune rasne segregacije) u Južnoj Africi.

1968- Afrička kraljevina Svazilend (Ngvane) stekla je nezavisnost od Velike Britanije, koja je njome vladala od 1881.

1970- Palestinski teroristi oteli su četiri aviona koja su putovala u Njujork iz Evrope. Sutradan su u Kairu zapalili "Boing 747" američke kompanije "Pan ameriken", a dva "Boinga 707" digli su u vazduh 12. septembra 1970. u Jordanu. Četvrti avion spustio se u London, a otmičarka Lejla Kaled je uhapšena.

1975- U zemljotresu u istočnoj Turskoj poginulo je najmanje 2.350 osoba.

1989- Prilikom pada kubanskog putničkog aviona na jedno predgrađe Havane, neposredno posle poletanja, poginulo je 170 lica.

1991- Sovjetski Savez je priznao nezavisnost Litvanije, Letonije i Estonije.

1991- Lenjingradu je vraćeno prvobitno ime Sankt Peterburg. Građani su se na referendumu izjasnili za prvobitni naziv, treća ponuđena mogućnost bila je - Petrograd, kako se grad zvanično zvao od 1914. do 1924. ali je ona takođe odbačena, kao i ime Lenjingrad.

1994- Premijer Irske Albert Rejnolds prvi se put u ime irske vlade sastao s vođom severnoirske partije Šin Fejn (političko krilo terorističke Irske republikanske armije) Džerijem Adamsom, s kojim je razgovarao o političkom rešenju dugogodišnje krize i sukoba rimokatolika i protestanata u Severnoj Irskoj.

1998- Umro je japanski filmski režiser Akira Kurosava. Njegovo delo proslavilo je japansku kinematografiju ali i japansku kulturu uopšte. Jedini je režiser koji je dobio dva Oskara za najbolji inostrani film. Uspešno je spajao tradiciju i kulturu Japana sa evropskim senzibilitetom. Kritičari su ga prozvali "teno (car) japanske kinematografije". Filmovi: "Rašomon", "Sedam samuraja", "Krvavi presto", "Idiot", "Živeti", "Na dnu", "Dodeskaden", "Dersu Uzala", "Kagemuša", "Ran", "Madadajo".

1999- Glavnokomandujući Kfora, general Majk Džekson smenio je visokog američkog oficira zbog toga što je desetak dana ranije rodbini otetih Srba obelodanio istinu o postojanju masovne grobnice s telima 15 civila u Ugljaru.

2001- Britanac Piter Brej prvi je kajakom preplovio Atlantski okean, za šta mu je trebalo 75 dana.

2002- Nemačka vlada odlučila je da plati više od dve milijarde evra nadoknade sportistima bivše Istočne Nemačke koji su bili podvrgavani sistematskom programu dopinga od sedamdesetih godina 20. veka.

2006- Poginula su 54 rudara prilikom eksplozije u rudniku uglja na istoku Indije. Nesreća se dogodila u provinciji Danbad u istočnoj indijskoj državi Džarkand.

2007- Umro je Lučano Pavaroti, italijanski operski pevač. Jedan je od najznačajnijih tenora 20. veka. Rođen je u porodici muzičara. Bavio se pedagogijom i izvesno vreme radio je kao učitelj. Uzimao je časove pevanja od 1956. kod Ariga Pole i Etora Kampoljanija. Karijeru svetske operske zvezde započeo je 1961. ulogom Roberta u operi "Boemi" Đakoma Pučinija. Prvi javni nastup van Italije imao je u Beogradu. Bio je poznat i po humanitarnom radu, dobitnik je posebnog priznanja od strane Visokog komesarijata UN za izbeglice.

2008- Zvaničnici Haitija saopštili su da je u luci Gonev, na tom ostrvu, pronađeno blizu 500 beživotnih tela pošto su se povukle vode izazvane nedavnim olujama. Haiti je prvo pogodila tropska oluja Fej, zatim uragani Gustav i Hana.
Pogledaj vesti o: Leskovac

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...