Izvor: JUGpress.com, 09.Nov.2019, 21:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Saša Stojanović : Prva nagrada koju sam dobio u Leskovcu posle 36 godina
LESKOVAC
S obzirom da smo davno apsolvirali da život piše romane, ajde sada da ustanovimo da taj isti problematičan period između ćapćanja i Špitalja piše i kratke priče; elem, nagrada koju danas primam prva je nagrada koju dobijam u Leskovcu posle 36 godina, te je moja apstinencija od zavičajnih počasti bila skoro pa na pragu hvatanja uslova za penziju. Da li je neko drugi kriv za to? Naravno da nije, isključivi >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << „krivac“ je moja dobitna kombinacija urođene lenjosti i brižljivo negovane arogancije koja je – posle dobijanja svih mogućih nagrada u srednjoj školi za priču, poeziju i eseje – jedno dvajes godina ne baš mudro ćutala, a zatim se bavila svim i svačim ( pod „svim“ podrazumevam pola tuceta romana a pod „svačim“ skoro toliko i njihovih prevoda). Naravoučenije mlađim kolegama? Budite lenji i nadobudni, dame i gospodo, talenat se ionako uvek lepi za arogantne lenštine. Uz jednu sitnicu: ostanite svoji, svoji i ničiji više.
Ajde sad da se malo i uozbiljim, red je. Dakle, odluka ovogodišnjeg žirija donekle demantuje tvrdnju da „niko nije prorok u svom selu“; ne zbog termina „selo“, moj i vaš Leskovac je odavno postao duhovna selendra koju od milošte zovu „čekaonica za smrt“; niti zbog mogućeg prorokovanja: nema ničeg proročanskog u pisanju, tu su šoljica kafe, čaša viskija ili vina, cigarete, upaljač i piksla, papir i olovka ili ekran i tastatura kompjutera. Odgovor je mnogo jednostavniji: ovu cenjenu nagradu već su zasluženo dobila dvojica meni dragih sugrađana, Predrag Stanković i Luka Stojanović, pa moje ovogodišnje lovorike dođu kao istorijski treći put; ono kad i sam Bog pomaže.
Međutim, a to je mnogo bitnije, ovogodišnja odluka pokazuje još nešto; za nagradu koja postaje sve važnija u srpskoj književnosti, potrebne su tri hrabre dame koje neguju uspomenu na dobrog pisca i njima najdražu osobu, troje vrednih članica i članova žirija spremnih da čitaju bukvalno sve i svašta (nisu pisci cvećke, a skribomanija je još uvek neizlečiva boljka), i publika (njen tačan broj ne zna ni onaj Bog od malopre), Vaša Veličanstva spremna da gledaju, slušaju, čitaju; naravno one odabrane.
Ništa više.
Ali i ništa manje od toga.
Sasa Stojanović
PodeliteClick to share on Facebook (Opens in new window)Kliknite ovdje za dijeljenje na Twitteru (Opens in new window)Kliknite za slanje emaila prijatelju (Opens in new window)Click to share on Skype (Opens in new window)
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
