Izvor: JUGpress.com, 27.Okt.2021, 11:52
Podrška inicijativi za izmenu člana 188 Zakona o radu i većoj zaštiti sindikalnog članstva
BEOGRAD-LESKOVAC
Centar za politike emancipacije pruža punu podršku inicijativi Saveza samostalnih sindikata Srbije da se izmeni član 188 Zakona o radu kojim je definisana zaštita sindikalnog članstva na radnom mestu. Nedovoljna zaštita sindikalnog članstva dovodi do slabljenja sindikalnih organizacija ostavljajući radnice i radnici rade u konstatnom strahu da će dizanje glasa u odbranu sopstvenih prava voditi >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << otkazu.
Sindikalno članstvo, a posebno sindikalni poverenici i poverenice, svakodnevno se nalazi pod pritiscima menadžmenta. Iz dosadašnjeg rada Centra za politike emanipacije i aktivnosti mreže Clean Clothes Campaign pokazalo se da su radnice i radnici mahom uplašeni, da rade u atmosferi straha i teško se odlučuju na pokretanje sindikalnih organizacijama u svojim preduzećima.
“Sindikat se ne pominje, reč sindikat smeš samo da šapneš”, nedavno nam je rekla jedna radnica opisujući atmosferu u svojoj fabrici. Druga radnica nam je ispričala da joj je direktor firme, na pomen sindikata, odgovorio: “O svemu me pitajte, samo me nemojte pitati o parama i sindikatu”. Da je strah veliki govori i bojazan koju je iskazala još jedna radnica rekavši: “Ja sam čula da ako se učlanim u sindikat da sam na crnoj listi”. Ovo su samo neka od svedočenja koja vrlo slikovito pokazuju dve stvari – da radnice i radnici svakodnevno rade pod pritiskom i u strahu da će, ukoliko dignu glas za svoja prava, ostati bez posla, ali i da se poslodavci plaše sindikata i da je ovaj vid organizovanja i dalje najbolji mehanizam za ostvarivanje prava na radnom mestu.
Poslodavci stavljaju u nepovoljan položaj sindikalne aktiviste time što ih: raspoređuju na druge manje plaćene poslove, u drugu organizacionu celinu, upićuju ih na rad u drugo mesto ili kod drugog poslodavca, proglašavaju ih tehnološkim viškom, a zapravo ih diskriminišu jedino zbog sindikalnog statusa ili aktivnosti, što je na sudu jako teško dokazivo, čime radnice i radnici ostaju bez bilo kakve zaštite. Član 188 Zakona o radu trebalo bi da štiti sindikalne poverenike, članstvo i predsednike od diskriminacije i zloupotrebe poslodavca i to u skladu sa dokumentima Međunarodne organizacije rada u kojima se kaže da radnički predstavnici uživaju zaštitu od svakog štetnog postupka po njih.
Iako zakon kaže da je na poslodavcu teret dokazivanja da otkaz ugovora o radu ili stavljanje u nepovoljan položaj zaposlenog nije posledica statusa ili aktivnosti u sindikatu, nedovoljna definisanost zaštite radnika i radnica omogućava šikaniranje i zastrašivanje. Takođe, intertnost i potkapacitiranost inspekcije za rad, kao i dužina sudskih procesa odvraćaju radnice i radnike od pokretanja procesa tokom kojih bi dokazali da su posao izgubili usled sindikalnog delovanja. Napadi na sindikalne lidere nesumnjivo deluju kao pokazni primeri šta se može desiti sledećoj osobi koja se usudi da sindikalno deluje.
Centar za politike emancipacije poziva sve organizacije i pojedince, kao i druge sindikate, da podrže inicijativu za promenu člana 188 Zakona o radu čime bi bila bolje definisana zaštita sindikalnog članstva.
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
