Izvor: S media, 09.Mar.2010, 11:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još dva dana za podnošenje zahteva za legalizaciju
Rok za ponošenje prijave za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata ističe za dva dana. Čak 90 odsto građana obavilo je svoju dužnost na vreme, a kako je ovo drugo produženje roka, iz Vlade Srbije najavljuju da novih rokova za legalizaciju neće biti. Advokat Nenad Cvijetićanin za Radio S objašnjava proceduru legalizacije ovako izgrađenih objekata.
Ministar prostornog planiranja Oliver Dulić ponovio >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << je da je 11. mart poslednji rok da vlasnici bespravno podignutih objekata podnesu zahtev za legalizaciju.Ministar objašnjava da je ovo istorijski proces kroz koji će se prepoznati gde su sve u izgrađeni objekti u Srbiji, a kako naglašava ovo je jedan od načina da gradnja pojeftini.
Sa druge strane, one koji ne podnesu zahtev za legalizaciju, čeka poresko opterećenje i rušenje objekta bez nadoknade.
Dulić je rekao da su u proceduri izmene Zakona o porezu na imovinu i da je sa Ministarstvom finansija dogovoreno da se nelegalni objekti oporezuju duplom stopom.
OLAKŠICE ZA LEGALIZACIJU
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas najavio je olakšice za legalizaciju, koje će biti donete na narednoj sednici, u martu.
Tako će, građanima koji su sami participirali u izgradnji infrastrukture, to biti preračunato i odbijeno od cene legalizacije.
Po zakonu, svi koji legalizuju kuće do 100 kvadrata, imaju popust od 60 odsto.
Uz plaćanje na rate, u većini opština ponudili su i dodatnu pogodnost.
Đilas je dodao i da će se građanima koji su sami učestvovali u izgradnji infrastrukture to priznavati u procesu legalizacije i odbijati od ukupne cene.
KAKO DO LEGALIZACIJE BESPRAVNO IZGRAĐENOG OBJEKTA?
Većina građana nije upućena u to koja je to propratna dokumentacija koju podnose uz zahtev za legalizaciju objekta, kao ni gde se zahtevi upućuju.
Advokat Nenad Cvijetićanin objasnio je za Radio S o kojim dokumentima je reč.
Za porodične stambene objekte do 100 m2 BRGP, stanove sa stambenim zgradama do 100 m2 neto korisne površine i stambene objekte preko 100 m2 sa jednim stanom:
- Dokaz o pravu svojine/dokaz o pravu zakupa na građevinskom zemljištu/dokaz o pravu svojine na objektu.
- Fotografije objekta (ukupno 4) minimalnih dimenzija 100x150 mm,
- Tehnički izveštaj o stanju objekta, instalacija, infrastrukturne mreže I spoljnjeg uređenja koji sadrži geodetski snimak objekta na kopiji plana parcele
- Administrativna taksa
Za pomoćne objekte:
-Dokaz o pravu svojine/dokaz o pravu zakupa na građevinskom zemljištu/dokaz o pravu svojine na objektu
-Fotografije objekta
-Administrativna taksa
Kako nam je rečeno, navedena dokumentacija obavezno se prilaže u originalu ili overenoj fotokopiji.
Cvijetićanin nam je precizirao da se zahtevi predaju u odeljenju za građevinske poslove (odsek za legalizaciju) pri opštini na kojoj se nepokretnost nalazi, za objekte do 800 m2, a za objekte preko 800 m2 direktno Sekretarijatu za poslove legalizacije.
ŠTA NAKON PODNOŠENJA ZAHTEVA?
Ukoliko nadležni organ utvrdi da postoji mogućnost legalizacije, o tome obaveštava podnosioca zahteva, koji u roku od 60 dana sklapa ugovor sa Direkcijom za građevinsko zemljište i plaća naknadu za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta, čija visina zavisi od gradske zone u kojoj se nepokretnost nalazi.
Kako smo saznali od Cvijetićanina , ukoliko je prijava za legalizaciju podneta po ranije važećem zakonu u propisanim rokovima, ne treba podnositi novi zahtev, već se ta prijava ima smatrati zahtevom u skladu sa novim zakonom.
U Beogradu je do sada podneto oko 50.000 zahteva, ali se najveći pritisak po običaju očekuje poslednjeg dana roka, te se procenjuje da će do isteka roku ukupno biti primljeno 150.000 zahteva za legalizaciju.Očekuje se da najveći broj zahteva bude rešen u naredne tri godine.
Jelena Kostadinović
Pogledaj vesti o: Legalizacija objekata
