Izvor: Vesti-online.com, 05.Sep.2017, 19:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zašto dalje jačanje dinara ne bi bilo poželjno?

Drastičan skok dinara ne samo da nije moguć, već je i nepoželjan, jer bi u tom slučaju izvoz bio manje konkurentan, što bi podstaklo uvoz, a posledično bi se to negativno odrazilo na privredni rast, piše za Danas Dejan Jovović, ekonomista - naučni savetnik.

Jačanje evropske valute registrovano u februaru kada je srednji kurs dostigao nivo od 124 dinara za jedan evro bilo je, prema oceni analitičara Narodne banke Srbije, sezonskog karaktera i posledica je povećane tražnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << uvoznika energenata za devizama, mada ne bi trebalo zanemariti ni pojačanu neizvesnost na međunarodnom finansijskom tržištu.

"U najvećoj meri to je bio rezultat odluke Federalnih rezervi SAD da povećaju osnovnu kamatnu stopu i očekivanja tržišnih učesnika da će centralna banka SAD u narednom periodu povećavati kamatne stope brže nego što je inicijalno očekivano", konstatovali su analitičari NBS.

Nasuprot tom trendu od juna je prisutno stalno jačanje dinara, što je takođe sezonskog karaktera. Treba podsetiti da u ovom periodu godine vrednost domaće valute raste, što se može pripisati pojačanom prilivu deviza, koje naši građani zaposleni u inostranstvu troše na odmoru u Srbiji.

Da je reč o velikom prilivu strane valute o tome svedoči podatak da po osnovu deviznih doznaka u Srbiju godišnje uđe oko tri milijarde evra. U NBS ističu da je uravnotežena ponuda i tražnja za devizama posledica usklađenosti platnog bilansa, kao i rasta izvoza.

S druge strane, Centralna banka, koja u narednom periodu ne očekuje značajne turbulencije na deviznom tržištu, "priznala" je da nije očekivala ovako snažan pozitivan uticaj iskazanog poverenja stranih investitora i kupovine dinarskih hartija od vrednosti na jačanje vrednosti dinara.

Domaća valuta jača podržana i očekivanjima da će, uprkos početno slabijem rastu bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu, na kraju godine biti zabeležen rast od oko tri odsto. Jedan od razloga jačanja dinara je plitko devizno tržište, i menjači koji dnevno nude bankama i po nekoliko miliona evra, koje prodaju naši gastarbajteri, kao i turisti u tranzitu.

Pozitivna strana jačanja dinara ogleda se u padu inflacije i troškova kredita, ali negativno utiče na konkurentnost privrede, odnosno izvoz i zaposlenost. Privredi, dakle, više odgovara kad je kurs dinara za dva-tri procenta ispod njegove realne vrednosti, jer podstiče izvoz, rast i zapošljavanje, i to uz umerene kapitalne gubitke, dok jačanje domaće valute slabi konkurentnost.

Realno je očekivati da će u poslednjem kvartalu doći do sezonskog povećanja tražnje za evrima, pa tako i slabljenja dinara. Tražnju će povećati preduzeća koja u tom periodu intenzivnije otplaćuju svoje inostrane obaveze, uvoze energente i robu široke potrošnje.

Moglo bi se zaključiti da je trend rasta vrednosti dinara kratkoročnog karaktera, kao i da će sa novim poslovnim ciklusom (od septembra do oktobra), kada se očekuju veća plaćanja privrede prema inostranstvu, dinar malo oslabiti u odnosu na evro. Treba imati na umu i to da je dinar, takoreći tradicionalno, deprecijacijska valuta - zbog deficita platnog bilansa, zaključuje Jovović.

Nastavak na Vesti-online.com...