Izvor: Vaseljenska TV, 14.Mar.2018, 02:30

Politika jakog dinara: Već viđeno, skupo plaćeno

I danas, kao i pre desetak godina, ova politika odgovora ogromnom broju ljudi u Srbiji, ali…
U poslednjih godinu dana kurs je sa oko 124 dinara za evro ojačao na oko 118, dok je prema dolaru sa 116 ojačao na oko 96 . Na ovom nivou dinar je poslednji put bio u trećem kvartalu 2014. U jednoj od najjadnijih evropskih ekonomija koja je godinama na ivici recesije i u kojoj je u 2017. deficit tekućeg bilansa dupliran, ovo bi se moglo >> Pročitaj celu vest na sajtu Vaseljenska TV << okarakterisati kao samoubilačka politika kursa. Sve ovo je već viđeno i skupo je plaćeno.
Politika žestoko precenjenog kursa dinara vođena je i u prethodnoj dekadi sve do pred kraj 2008. Precenjeni dinar je uništio spoljnotrgovinski bilans, doveo je do ogromnog deficita tekućeg bilansa i do velikog rasta spoljnog duga koji je Srbiju uveo u dužničku krizu 2008. Sve što se od tada do danas događalo u ekonomiji, najvećim delom je posledica upravo te dužničke krize. To se odnosi kako na decenijsku stagnaciju BDP-a, tako i na iznuđenu politiku budžetske štednje.
Strah od štampanja novca
Da bi dinar jačao potrebno je da priliv deviza bude veći od odliva, pri čemu je nebitan osnov po kome devize ulaze u zemlju. Ali to nije dovoljan uslov – potrebno je i da NBS svojom monetarnom politikom i politikom deviznih (ne)intervencija podržava jačanje dinara. Do izbijanja krize 2008. ključni generatori deviznih priliva bili su vezani za devizne prihode od privatizacija, za inostrano zaduživanje privatnog sektora i za strahovit priliv špekulativnog kapitala koji je dolazio privučen sumanuto visokim domaćim kamatnim stopama. (Neko ko ne bira reči bi monetarnu i kursnu politiku iz tog vremena mogao nazvati udruženim ekonomskim zločinačkim poduhvatom.)
Poslednje jačanje dinara je podstaknuto velikim prilivom stranih investicija. To je svakako zdraviji izvor deviznih priliva no što je to špekulativni kapital, ali su posledice po kurs dinara gotovo identične. (U manjoj meri jačanju dinara je doprineo i rast inostranog zaduživanja privatnog sektora i rast kratkoročnog zaduživanja banaka u inostranstvu.)
Strani investitori započinju svoje aktivnosti u Srbiji tako što unose devize u zemlju i troše ih na kupovinu domaćih preduzeća, na podizanje pogona ili npr. tržnih centara. Takvi investicioni procesi dovode do velike ponude deviza u kratkom roku. Kada se investiciona ulaganja okončaju, dolazi do obrnutog toka, do iznošenja deviza iz zemlje i pritisaka da dinar slabi.
Prilivi po osnovu investicija su nepredvidivi, neravnomerni i ne mogu trajati večno. Odlivi su stabilni i dugoročni. Oni se realizuju kroz uvoz robe i usluga, kroz plaćanje dividendi i kamata stranom vlasniku, kao i kroz druge poznate tehnike iznošenja dobiti iz zemlje. Ta neusklađenost priliva i odliva je tempirana bomba i to je još jedna skrivena mana stranih investicija.
Bilo bi logično da NBS interveniše i kupovinom deviza zaustavi besmisleno jačanje dinara. NBS bi tako napunila devizne rezerve i mogla bi nesmetano intervenisati prodajom deviza kada se pojave veliki pritisci da dinar slabi. Ali… Svaka kupovina deviza od strane NBS je štampanje novca, pa postoji strah da bi takva emisija novca mogla podstaći inflaciju. Strah od inflacije nije najvažniji razlog za pasivnost NBS-a. Kao i ranije, razlozi za politiku precenjenog dinara su na nešto prizemnijoj strani.
Indirektno subvencionisanje građana
I danas, kao i pre desetak godina, ova politika odgovora ogromnom broju ljudi u Srbiji. To odgovora zaduženim građanima čiji broj ubrzano raste. Kroz politiku jakog dinara ovi građani se indirektno subvencionišu, a građani, opšte je poznato, glasaju.
Jačanje dinara odgovora privrednicima koji uvoze i/ili su prezaduženi. Jak dinar odgovora i stranim kreditorima budući da uz kamatu zarađuju i na kursnim razlikama. Jak dinar odgovora NBS-u jer se tako lakše održava stabilnost cena. I konačno, jak dinar odgovora i državi čiji su svi makroekonomski pokazatelji fiktivno mnogo bolji kada se iskažu u potcenjenim evrima ili dolarima. Kratkoročno, ovakva politika kursa odgovora ključnim akterima koji kreiraju ekonomsku politiku … a u Srbiji se samo kratkoročno i misli.
Dubina problema u kome se Srbija nalazi je skrivena (globalno) najnižim kamatnim stopama modernog vremena, ali takve stope neće doveka ostati na nivou na kome su danas. Kada kamate krenu da rastu, Srbija bi se mogla suočiti sa većom krizom od one u kojoj se našla krajem 2008.
Kao i pre 10 ili 15 godina, svako upozorenje da je reč o suludoj politici kursa dinara biće prezrivo odbačeno i od vlasti i od njoj bliskih ekonomskih eksperata. A kada velika kriza ponovo dođe u Srbiju, i ova politička elita, kao i ona pre nje, tvrdiće da ih na nju niko nije upozorio, da je kriza grom iz vedra neba i da oni za nju ne snose nikakvu odgovornost
Nebojša Katić / nkatic
The post Politika jakog dinara: Već viđeno, skupo plaćeno appeared first on Vaseljenska TV.
Pogledaj vesti o: Kurs dinara

Nastavak na Vaseljenska TV...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 I drugi pišu o ovome:
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Vaseljenska TV. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Vaseljenska TV. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.