Izvor: e-Novine, 25.Maj.2009, 14:37

Zlatna palma Mihaelu Hanekeu

Nakon 12 dana i 20 filmova u zvaničnoj selekciji, nagrada je otišla u prave ruke - Zlatna palma je dodeljena Mihaelu Hanekeu za Belu traku. To je moćna drama u crno-beloj tehnici o genezi varvarstva. O zlu. Lažnom moralu. Klinička vivisekcija jednog naizgled idiličnog društva, a zapravo, suštinski perverznog. Mudar, bergmanovski lep, hladan, nasilan i duboko uznemiravajući film koji se bavi prošlošću, a ustvari je okrenut budućnosti

Sinoćnoj svečanoj i glamuroznoj >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << dodeli nagrada prethodio je neviđeni strah i uzbuna od mogućeg skandala. Pa i eksplozije. Naime, opasnost je bila realna, budući da je u dvorani u kojoj je zasedao žiri na čelu sa Izabel Iper, atmosfera bila toliko napeta i naelektrisana, da je bila dovoljna jedna šibica da bi sve otišlo do vraga. Zato je, valjda, za svaki slučaj, troje vatrogasnih kola bilo parkirano u blizini!

Poslednja dva dana, u Kanu se uveliko pričalo o navodnom „ teroru ” predsednice žirija i pretnji reditelja Džejmsa Greja, kao i još nekoliko članova žirija, da će ga napustiti, imajući u vidu nepremostive razlike između njihove i njene vizije filma, te u tom smislu i nemogućnosti da se postigne dogovor.

Pored toga, mogućnost da dođe do pravog skandala, stigla je i sa vešću da je Izabel Iper rešila da ona, a ne pozvana gošća Izabel Ađani, uruči Zlatnu palmu laureatu. Tako su organizatori bili ozbiljno uplašeni da do dodele nagrada neće ni doći – žiri u raspadu, ceremonija u pitanju i Žil Žakob, predsednik festivala, odsutan zbog nenadane povrede od prethodne večeri.

No, to je ipak Kan i malo filmske drame nije na odmet! Stvar se okončala na najbolji mogući način. U opuštenoj atmosferi i sa Izabel Iper koja je blistala, pa čak i izjavila da je rad u žiriju jedno od njenih najlepših iskustava, 62-i festival je konačno stigao i do nagrada.

Nakon 12 dana i 20 filmova u zvaničnoj selekciji, nagrada je otišla u prave ruke - Zlatna palma je dodeljena Mihaelu Hanekeu za Belu traku. To je moćna drama u crno-beloj tehnici o genezi varvarstva. O zlu. Lažnom moralu. Klinička vivisekcija jednog naizgled idiličnog društva, a zapravo, suštinski perverznog. Mudar, bergmanovski lep, hladan, nasilan i duboko uznemiravajući film koji se bavi prošlošću, a ustvari je okrenut budućnosti.

Najprestižnija nagrada nakon palme – Grand prix je , takođe, s pravom, pripala Žaku Odijaru za njegov vrstan triler Prorok, a Alen Reneu, autoru antologijskih dela –Hirosimo, ljubavi moja; Leto u Marijenbadu, Ujka Sam, i sada Divlje trave je Izuzetnom nagradom festivala, u stvari dat homage za celokupan opus, koja je dočekana sa ovacijama.

Šarlot Gensbur je osvojila palmu za najbolju žensku ulogu u filmu Antihrist Larsa Von Trira. To je izuzetno ostvarenje koje će ostati upisano u antologiji filma. Za ovu neverovatnu kreaciju i kako je sama izjavila „ najsnažnije, najbolnije i najuzbudljivije iskustvo u mom životu ”, ova izvanredna glumica zaslužuje ne samo nagradu, već iskreno, duboko divljenje i respekt.

Nagrada za najbolju mušku ulogu je pripala Kristofu Waltz-u, za upečatljiv portret naciste i briljantnog lingviste u Tarantonovim Neslavnim bitangama.

Britanka, Arnea Arnold , sa svojom socijalnom dramom Fish Tank i Koreanac Park Chan Wook sa svojim erotskim trilerom o vampirima su osvojili Nagradu žirija, a Filipinac Brillante Medoza je za svog krvavog Kinataya nagrađen palmom za režiju. Kineski film Prolećna groznica, koji je prikazan uprkos cenzure kineskih vlasti i koji otvoreno i smelo tretira pitanje homoseksualizma, je nagrađen palmom za scenario.

Zlatna kamera, koja se dodeljuje za najbolji prvi film, pripala je australijskom reditelju Vorviku Tortonu za delo Samson i Dalia. To je izvesno najpoetičnija ljubavna priča na ovom festivalu, u kojoj igraju aboridžinski glumci.

Pa eto, šta bi sada, kada su i palme dodeljene moglo da se kaže o 62-om festivalu? Pre svega da je to bila dobra berba, festival koji je održalo svoja obećanja. Zatim, da je posle dugo vremena festival malo promenio ton, prezentirajući veći broj filmova koji komuniciraju sa velikom publikom. To je takođe bio skup koji je obeležio povratak velikih reditelja i na kome su bili zastupljeni svi žanrovi – od filmova o vampirima, trilera, istorijskih tema, socijalnih drama, sentimentalnih priča, fantazija, pa do eksperimentalnih, provokativnih, nasilnih i radikalnih. Bilo je tu maestralnih, fantastičnih, estetski ushićujućih dela, kao i neizdrživo brutalnih i surovih. Ali, isto tako i užasno dugih filmova, što je često umanjilo zadovoljstvo.

No, iznad svega ovaj festival će ostati upamćen po izuzetno kreativnim propratnim smotrama, koje su otkrile čitavu plejadu novih, mladih, talentovanih sineasta, koji su nas uverili da je sedma umetnost u svom punom uzletu.

U tom smislu, sigurno je da publiku očekuju intrigantni, zanimljivi, uzbudljivi, potresni, lepi i iznad svega emocionalni trenuci u susretu sa umetnicima i delima sa ovog festivala.

Nastavak na e-Novine...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta e-Novine. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta e-Novine. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.