Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Jan.2020, 16:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vuksanović: Borba protiv "Zakona o slobodi veroispovesti", borba za pravoslavlje

"Očekujem da protesti u Crnoj Gori budu nastavljeni sve do kompromisnog rešenja kada je reč o Zakonu o slobodi veroispovesti, a to znači ili da budu ukinute sporne odredbe ovog zakonskog akta ili da potpuno bude povučen", poručuje u razgovoru za Radio Novi Sad dr Momčilo Vuksanović, predsednik Srpskog nacionalnog savjeta u Crnoj Gori i direktor Srpske televizije.

Gospodine Vuksanoviću, svedoci smo masovnih protesta vernika u brojnim crnogorskim gradovima koji su, čini >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << se, iz nedelje u nedelju sve masovniji. U četvrtak je protestnu litiju u Tivtu predvodio mitropolit Crnogorsko primorski Amfilohije, koji je poručio da ili će pasti ovaj zakon ili će pasti vlada koja ga je usvojila. Sa druge strane, na skupu u Podgorici imamo poruku arhimandrita Ilariona koji kaže: „Ove litije su već pobedile“. Po Vašem mišljenju, gde je Crna Gora u ovom trenutku upravo negde između činjenica da je sve evidentniji poraz aktuelne vlasti zbog loših poteza koje povlači, ali i ignorisanja činjenice da je toliko građana na ulicama Crne Gore u odbrani prava na veru?

- Prvo želim da kažem da je ogroman broj građana angažovan u odbrani Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, i da sa pravom protestuju za korigovanje ili ukidanje Zakona o slobodi veroispovesti. Svakog dana ti protesti dobijaju sve veću dimenziju i mislim da država Crna Gora ali i sveštenstvo Mitropolije crnogorsko-primorske moraju u što kraćem roku da reše ovo pitanje koje je izuzetno značajno za identitet i opstanak srpskog naroda u Crnoj Gori. Aktuelno rukovodstvo Crne Gore i sveštenstvo srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori moraju da povedu računa da ovaj spor bude završen na miran i kompromisan način ukoliko je to u ovom trenutku ikako moguće.

A kada kažete rešenje, na šta konkretno mislite?

- Neophodno je korigovati sporne odredbe Zakona o slobodi veroispoveti u Crnoj Gori ili ga povući. Činjenica je da su brojne odredbe spornog zakona i protivustavne i direktno usmerene protiv interesa i logike srpskih nacionalnih interesa u Crnoj Gori. Taj zakon je, čini mi se, zamišljen upravo tako da direktno ugrozi srpski nacionalni identitet, a to je dovelo do toga da se probudi ta ogromna energija srpskog potencijala i u ovom trenutku teško je definisati poziciju u kojoj je realno moguće da zakon u ovom obliku opstane na snazi.

Koliko je istine u tvrdnjama da se spornim zakonom ne pokušava samo oduzimanje materijalnih i ovozemaljskih dobara Crkve, već i namera i pokušaj da se srpskim pravoslavnim vernicima u Crnoj Gori oduzme ime crkve, sruši njen poredak i u krajnjem, uništi upravo taj njen pravoslavni duh?

- Baš ovako svi Srbi u Crnoj Gori doživljavaju predloženi zakon kao direktni atak na njihovu slobodu veroispovesti. Međutim, mi sumnjamo da postoji još jedan podmukliji pokušaj da ovaj zakon bude vrsta uvertire u konačan "obračun" sa svetinjama Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji. Da to bude, nešto što će da motiviše i rukovodstvo takozvane države Kosovo da i ono krene tim stopama i da pokuša da podržavi ono što je imovina Srpske pravoslavne crkve i što je imovina Republike Srbije, a to bi nam još teže palo nego što je ovo na prostorima Crne Gore. Mi ne želimo da učestvujemo u tome i zbog toga treba da ovaj problem rešimo sa vlastima u Crnoj Gori jer je sigurno da verujući srpski narod u Crnoj Gori neće dozvoliti da mi budemo deo jednog takvog procesa koji bi pokrenuo negativan uticaj na očuvanje srpskog nacionalnog identiteta, ne samo u Crnoj Gori i na Kosovu nego i na bilo kom prostoru u regionu gde žive Srbi.

Ministar spoljnih poslova Crne Gore Srđan Darmanović izjavio je da je najvažnije sačuvati mir i stabilnost, navodeći da nema bojazni da će biti bilo kakvog ataka na pravo svojine, ali i da je propaganda iz različitih političkih struktura iz Srbije doprinela destabilizaciji situacije. On takođe poručuje da postoji prostor za dijalog između države i Srpske pravoslavne crkve. Ako već postoji, zašto do tog dijaloga nije došlo i pre usvajanja spornog zakona?

- Da vam kažem, njima se više ne može verovati, oni su toliko puta izigrali i izneverili nacionalne interese Srba u Crnoj Gori da njihova priča više ne "pije vodu". Vlast u Crnoj Gori mora konkretnim potezima da pokaže da Srbe u Crnoj Gori smatra ravnopravnim građanima sa ostalim nacionalnim zajednicama, a što u ovom trenutku to nisu ni po jednom pitanju. Svi predstavnici drugih nacionalnih zajednica imaju daleko više i društvenog i političkog uticaja nego što to imaju Srbi u Crnoj Gori. Po poslednjem popisu stanovništva Srba ima 28,7 posto, mada ja mislim da Srba ima daleko više što pokazuje i podatak o zvaničnoj upotrebi srpskog jezika, ali i pripadnost Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Tako da bi se skoro usudio da kažem da su Srbi natpolovična većina u Crnoj Gori. Međutim, zbog raznih pritisaka i diskriminacije srpskog naroda mi više nemamo poverenja u bilo šta što predlaže aktuelna vlast. Konkretno, od njih se očekuje da odredbe Zakona o slobodi veroispovesti koriguju ili ga totalno povuku iz upotrebe. Ja se nadam da će i Ustavni sud reagovati na jedan korektan i pravedan način i vratiti taj zakon na doradu, ili još bolje staviti ga "ad akta" i smiriti sve prisutnije tenzije u Crnoj Gori.

Lideri Demokratskog fronta Andrija Mandić, Nebojša Medojević i Milan Knežević uputili su otvoreno pismo šefu Delegacije Evropske unije u Podgorici Aivu Oravu, u kojem navode kako od Brisela očekuju da se uključi u rešavanje crkvenog pitanja u Crnoj Gori. U suprotnom će, kako navode, EU dovesti u pitanje "svoj ionako ugrožen kredibilitet i navesti na sumnju da ponovo podržavaju poslednju diktaturu u Evropi". Međutim, ono što je ključno u ovom pismu je poruka lidera Demokratskog fronta da je rizik od sukoba realan i da je obaveza EU da reaguje, koliko se slažete sa ovom ocenom?

- To jeste politički stav, predstavnika srpskih političkih partija u Crnoj Gori, ali čini mi se jedan iz njihove pozicije da je reč o logičnom stavu i gledanju na celokupnu situaciju. Čini mi se da zaista pokušavaju da iskoriste sve političke modalitete kako bi ova situacija u Crnoj Gori bila prevaziđena korektno što svako normalan u Crnoj Gori želi i ja mislim da će na kraju tako i biti. Mislim da institucije Evropske unije moraju da pokažu svoj uticaj i svoju snagu pa i pravednost. U ovom slučaju i da sugerišu vlastima u Crnoj Gori da sve ono što je protivustano i što nije u skladu sa svetskim i evropskim standardima povuku i da se na neki način postigne kompromis sa relativno većinskom zajednicom u Crnoj Gori i ogromnom većinom verujućeg naroda. Jedno moraju da shvate, ovo nije samo borba protiv interesa srpskog naroda nego i borba protiv pokušaja da se pravoslavlje eliminiše sa ovih prostora.

Jedna dimenzija ove priče je odnos Srpske pravoslavne crkve i crnogorske države, međutim kada je položaj Srba u Crnoj Gori generalno u pitanju, da li je problem samo u isticanju verskih opredeljenja ili postoje i mnogo ozbiljniji problemi? Vi ste se prošle nedelje požalili kako vlast u Crnoj Gori čini sve da onemogući rad medija koji se bave zaštitom identiteta srpskog naroda. Kada je reč o srpskoj televiziji na čijem ste čelu, zamereno vam je što reemitujete pojedine emisije (informativnog sadržaja) Sputnjika, kako ste rekli kao jedina televizija u 29 NATO zemalja?

- Pa da vam kažem, to je istina. To je nešto što je okrenuto protiv medija koji prenose ono što je interes grupacija koje prate te medije, a to su naravno Srbi u Crnoj Gori. Srpski nacionalni savjet je sa sestrinskim organizacijama organizovao medije u Crnoj Gori upravo sa tim srpskim predznakom, kao što su Srpski radio, Srpska televizija, časopis i portal Srpske novine i Srpsku književnu zadrugu. Upravo zahvaljujući tim medijima mi pokušavamo da zaštitimo ono što je osnovni nacionalni interes srpskog naroda u Crnoj Gori. Poslednjih godina mi smo ostvarili uspešnu saradnju sa Glasom Rusije a potom i sa agencijom Sputnjik. Uzimajući nam to za veliki greh, aktuelna vlast je eliminisala sve projekte srpskih zajednica i pojedinaca koji se bave zaštitom nacionalnog identiteta, a posebno su na udaru organizacije koje iza sebe imaju medije sa srpskim predznakom. Zbog toga smo dovedeni u bezizlaznu situaciju i pred gašenje pojedinih medija. Verovatno bi i bili ugašeni da nije bilo konkretne pomoći vlade Republike Srbije. Sva stečena prava srpskog naroda u Crnoj Gori su ugrožena, Srba nema nigde u državnim institucijama, od mesne zajednice do diplomatije. Međutim, niko od državnih institucija Republike Srbije nije reagovao iako su upoznati kakav je odnos vlasti u Crnoj Gori prema njihovim sunarodnicima. A, bio bi red da se konačno neko, kao što je to uradio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, oglasi po tom pitanju. Mi kao Srbi u Crnoj Gori ne tražimo nikakav poseban, niti povlašćen status. Tražimo samo ravnopravnost koja nam po svim standardima pripada, a ne možemo da je dobijemo jer je u Crnoj Gori na snazi projekat asimilacije Srba u Crnogorce. Reč je o državnom projektu kojim aktuelna vlast želi da "konačno zaokruži državnost Crne Gore".

Gospodine Vuksanoviću za sam kraj, kakve su Vaše prognoze, šta očekivati u narednom periodu kada je reč o Crnoj Gori?

- Očekujem da protesti budu nastavljeni dok se ne dođe do korektnog i pravednog rešenja koje bi podrazumevalo kompromis sa kojim bi sve strane bile zadovoljne. Pre svega se očekuje da vlada Crne Gore uspostavi odnose sa Srpskom pravoslavnom crkvom makar onako kako je to uradila sa Rimokatoličkom crkvom ili muslimanskom zajednicom u Crnoj Gori, i da potpišu ugovore kakve su potpisali sa ostalim verskim zajednicama, kako bi naše sveštenstvo bilo zadovoljno a Srpska pravoslavna crkva opstala na ovim prostorima, jer je Crna Gora oduvek bila srpska država.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...