Izvor: Blic, 07.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Voleo bih da budem Prins makar na nedelju dana
Kultni američki rok bend „American Music Club" nastupiće večeras (21) u Studentskom kulturnom centru. Biće to prvi koncert ove grupe u Beogradu, ali naša publika se sa prefinjenom muzikom njenog frontmena Marka Ajcela već jednom srela pre šest godina, kada je Ajcel nastupio solo.
Mark Ajcel u razgovoru za „Blic" kaže da je sjajan osećaj ponovo svirati s bendom koji je tokom osamdesetih stekao kultni status i među beogradskom publikom, iako se i u njegovom životu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u međuvremenu dosta toga promenilo.
Priča o „American Music Clubu" počela je 1983. godine u San Francisku, a na svojih devet albuma (od „Restless Stranger" do ovogodišnjeg „The Golden Age") objedinili su razne muzičke pravce, od folka i kantrija do panka i laundž muzike. Ipak, ono što muziku ovog benda čini toliko upečatljivom su pre svega ispovedni i često veoma potresni stihovi Marka Ajcela. O kakvom je umetniku reč možda najbolje govori činjenica da mu se dešavalo da se tokom nastupa rasplače, što je ostalo zabeleženo i na nezaboravnom živom albumu „Songs of Love" iz 1991. godine. Ajcel spada u grupu kantautora koji stvaraju muziku na tragu Boba Dilana i Nila Janga, ali za razliku od njih nikada nije stekao status stadionske rok zvezde.
Na pitanje da li se nakon toliko albuma i koncerata ikada našao u situaciji da pomisli da je s njegovim pisanjem završeno i da više prosto nema šta da kaže, on odgovara:
„Svakog jutra mi se to dešava. Ali, u stvari, ako stalno beležite sve što vam se dešava, stvari počnu da funkcionišu same po sebi".
Poput većine sličnih autora, čija se muzika generalno opisuje kao introspektivna i čak tužna, i Ajcel se suočava sa tvrdokornim stavovima fanova koji svaki njegov iskorak izvan zvuka na koji su od njega navikli tumače kao izdaju. Tako je pre nekoliko godina izdao solo album „Candy Ass", na kojem je koketirao s elektronskom muzikom. Po prirodi radoznao i na koncertima beskrajno duhovit, Ajcel se nikad nije obazirao na takve prigovore, već je u više navrata najavljivao čisti pop album.
Hoće li ga zaista snimiti?
„Apsolutno! Ali, to je tako teško" Voleo bih da budem Prins makar na nedelju dana!"
Ipak, na novom albumu „American Music Club" („Golden Age") primetna je živahnost i optimizam kojih nema tako mnogo na njihovim ranijim izdanjima.
Može li se atmosfera novog albuma opisati u stilu: „Okej, stvari su otišle do đavola, ali ja ću se već nekako snaći"?
„Može i tako, ili još bolje: stvari su otišle do đavola, ali ja neću dozvoliti da me povuku za sobom", kaže za „Blic" Mark Ajcel.
