Izvor: Blic, 19.Avg.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vandali i vlaga uništavaju manastire
Vandali i vlaga uništavaju manastire
Uprkos mnogim preprekama, učesnici ovogodišnje internacionalne umetničke kolonije i radionice Art forum 'Velika Hoča', koja deluje u saradnji sa lokalnom zajednicom, uspeli su da obiđu i detaljno snimespomenike kulturne baštine na prostoru Kosova i Metohije.
Učinilo su to, zajedno sa stručnjacima Narodnog muzeja, Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu i Zavoda za zaštitu spomenika kulture Republike Srbije, u želji da skrenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pažnju javnosti na realno stanje i potrebu da se stručno reaguje na terenu.
- Ispostavlja se da institucije kulture i zaštite ne mogu da se sa dovoljno pažnje i institucionalne podloge posvete zaštiti kosovskih spomenika, između ostalog, i zbog toga što je tamo sada odgovorna samo uprava UNMIK-a – kaže Branka Ivanić, viši kustos Narodnog muzeja i šef Odeljenja za srednjovekovnu umetnost i kulturu.
– Umesto nekih crkava i uopšte svetih mesta, danas su već parkovi, ali se mora delovati na područjima gde još ima života i kulturnih tragova, i to zajedno sa narodom, koji je jedini pravi zaštitar te baštine – reči su akademskog slikara Ljiljane Bursać, koja je i pokrenula, 1999. godine, Art forum, pre svega, da bi ublažila izolovanost tamošnjeg stanovništva i da bi mu pružila tračak nade.
Ikone propadaju zbog mikrorganizama
Stanje na terenu prouzrokovano nebrigom ili neodgovarajućom pažnjom prema kulturnim vrednostima odražava već sam kompleks od 13 crkava i nekoliko ostataka srednjovekovnih bogomolja u Velikoj Hoči, okruženoj vinogradima. Zapušten je i sam prilaz jednoj od najlepših tamošnjih crkava - Crkvi Sv. Nedelje.
- Crkva Sv. Ane je, kao i većina spomenika, ugrožena nedostatkom sistema za drenažu vode, a u tom smislu je drastičan primer Crkva Sv. Jovana, čija je unutrašnjost, zbog oštećenja krova, potpuno nezaštićena od atmosferskih padavina, koje ugrožavaju u velikoj meri konzervirane freske. Na ovim freskama primetna su i namerna mehanička oštećenja. U crkvi se čuvaju i sjajno konzervirane ikone velikog majstora Longina, i ako ostanu u takvim uslovima, veliko je pitanje kako će se u bliskoj budućnosti one ponašati. U Crkvu Sv. Luke već nadiru mikroorganizmi, a ikone u Crkvi Sv. Nedelje trpe oštećenja usled istog problema. Jedina crkva u ovom kompleksu kojoj ne preti vlaga - Crkva Sv. Nikole, međutim, nema adekvatnu protivpožarnu zaštitu, a primećena su i vandalska oštećenja na njenim freskama. Mnogi objekti, pa i ovaj, bele se od ptičjeg izmeta, čija je kiselina pogubna. Devastirano srednjovekovno groblje u blizini Crkve Sv. Nikole, zaslužuje ozbiljna arheološka istraživanja, koja se do sada nikada nisu dogodila, iako ima indicija da tu postoje i slojevi iz rimskog doba.
Crkva Sv. Stefana čeka na konzervaciju ne samo zbog spoljašnje freske i slikarstva u unutrašnjosti, već i zbog teško oštećenih starih knjiga i ikona. Crkva Sv. Trifuna, puna vlage, sada je i u funkciji depoa za materijal dopremljen iz manastira Zočište i drugih popaljenih objekata, tako da je neophodno ove predmete zbrinuti u pravom smislu te reči.
Relikvijama se gubi trag
Pećka Patrijaršija takođe kuburi sa vlagom, koja u Gračanici nadire iz temelja, sa kolonijama mikrooorganizama. Električne instalacije čak ni na spomenicima izuzetnog značaja nisu u skladu sa principima protivpožarne i preventivne zaštite - upozorava Mila Popović-Živančević, konzervator, šef Dijana centra za preventivnu zaštitu Narodnog muzeja.
Usled vandalizma sprovođenog nad spomenicima od 1999. godine, a naročito ovog proleća, teško su stradali mnogi spomenici, o čemu je 'Blic' tada i pisao. Na terenu to i danas izgleda tužno, pogotovo kada je reč o devastiranom manastiru Devič, čije freske treba očistiti, miniranom manastiru Zočište, koji ima još samo bočne zidove. U naosu ove crkve moguće je raspoznati tragove fresko-slika, koje se, prilično nesigurno, datiraju iz 12-14. veka. Stručnjaci smatraju da bi se i tu mnogo štošta našlo kada bi se pristupilo arheološkim istraživanjima. U Hram Bogorodice Ljeviške ova ekipa nije mogla da uđe, pa izostaje njihova procena oštećenja. Postoji nada da su freske u priprati očuvane. Cele zidne površine zvonika ovog manastira su oštećene.
Saborna crkva Sv. Đorđa u Prizrenu, srušene kupole usled požara, imala je do ove godine 42 ikone (od kojih su dve iz 16. veka) koje su učesnici prošlogodišnjeg Art foruma imali prilike da vide, ali kojima se posle poslednjeg požara gubi trag, te je moguće i da se danas-sutra pojave na tržištu...
Jedini trenutak sa terena, koji je, zaista, obradovao, učesnike Art foruma, bilo je prisustvovanje otkriću konsole iz 14. veka, na lokalitetu konaka takođe postradalog manastira Sv. Arhanđeli kod Prizrena. Lj. Jelisavac
