Izvor: Blic, 26.Sep.2017, 14:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Petnaest godina od smrti Branislava Brane Petrovića: Živa lava pesnika vulkana
Juče je bilo tačno petnaest godina kako ovaj vrsni pesnik nije među nama, ali iza njega su ostale pesme koje mu garantuju besmrtnost i u vremenu koje poeziji ne ide naruku. Brana Petrović, ili Brančilo za onaj krug posvećenih koji su mu bili savremenici, ostavio je trag u srpskom pesništvu u koje je, kako jednom reče Matija Bećković, grunuo kao grom iz vedra neba i progovorivši svojim glasom i svojim rečima a da nije lutao ni trena i da je to što je govorio podjednako usrećilo i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << književnu publiku i književnu kritiku.
"Odjednom se pojavio Branislav Petrović kao neka zapaljena kugla koja je razvalila sve kapije i, pred silnom publikom koja je počela da se okuplja na mitinzima poezije, govorio je svoje stihove, koji nisu ličili ni na čije druge..."
BLJUVANJE LAVE
Kako je pisao, tako je i živeo. A kako je to izgledalo, danas svedoči pesnikinja Mirjana Bulatović koja ga je hirurški precizno opisala u jednoj pesmi sledećim stihovima:
"Pesnik-vulkan, pije i bljuje lavu, a zorom smrti na tacni nudi glavu."
- Bio je opasno duhovit i nemilosrdno darovit, nije podnosio ništa netalentovano u svojoj blizini. Nervirala ga je kolotečina. Jednom je tražio od mene i koleginice Vesne Dragić da naglo odemo bilo gde, makar na kratak put, i to baš uoči završetka pripreme za štampu novog broja Srpskog književnog glasnika. Volele smo ga i razumele, pa smo pošle sa njim vozom u Vrbas. Dva dana je trajao spontani festival humora sa pesnicima Blagojem Bakovićem i Miroslavom Aleksićem, a ono što je Brana tada tamo govorio prepričava se i danas. Nikada neću zaboraviti kako je sa zadnjeg sedišta autobusa punog pisaca, dok je vođa puta preko mikrofona objašnjavao kakve nas sve opasnosti vrebaju u gradu u koji smo stigli pred sam rat, ne mogavši da podnese tajac pun napetosti, Brana dobacio: "Kad ja, kao heroj, drhtim, kako li je kukavicama!" Živeo je po diktatu ogromne kreativne energije, a to nije lako. Brana Petrović je jedan od stubova srpske poezije koji drže epohu - kaže Mirjana Bulatović.
OTMENO RUGANJE
Podsmehivao se i životu i smrti, kako u svojoj poeziji („Ne umem da živim a živi mi se, kad umrem rodiću se čini mi se”) tako i u razgovorima koji se i danas prepričavaju među ljudima koji su ga poznavali i s njim provodili vreme.
„Rugao se veoma uspešno i sebi i drugima. Bio je omiljen ne zbog toga što nije umeo da kaže oštru reč ili da nekog pogodi, nego što je to radio otmeno”, sećao se svojevremeno Brana Crnčević.
Jedan od onih koji je dugo drugovao sa Branom i sa njim dočekivao mnoge zore jeste i čuveni recitator Atif Džafić, živi svedok tih druženja koja su često bili pravi šahovski maratoni, sečeni poezijom i vrcavim dosetkama.
- Jednom smo ceo dan kod njega igrali i rezultat je bio nerešen. Krenuo je da me isprati i onda smo na kraju došli kod mene gde je predložio da odigramo revanš, ali da igramo u žene. Pitao je moju Jadranku da li se slaže, a ona mu je odgovorila da se slaže „jer ako Atif igra u mene, sigurno neće izgubiti“. Potom je zvao svoju Katarinu, a ona mu je rekla da nema ništa protiv. Krenuo je sa vrlo nezgodnim otvaranjem i bilo je čupavo sve dok se on u ushićenju sigurnog pobednika nije opustio i prevideo jedan potez kad sam mu uzeo kraljicu. Uhvatio se za glavu, potom za telefon i nazvao suprugu: „Kaća, uze mi te silni Vlah Alija“ - priseća se Džafić.
POŠTOVANJE PREMA TINU
On pamti i čuvenu scenu kada je Brana posle jedne od „mokrih noći“ u „Kolarcu“ došao na originalnu ideju kako da reši stambeno pitanje.
- Lila je kiša kao iz kabla, a on je legao ispred palate „Albanija“ i zahtevao da mu tadašnji ministar kulture Milan Vukos donese ključeve od stana. Nije ih doneo Vukos, ali uskoro je dobio stan! - kaže Atif.
Seća se i večeri kada je prvi put upoznao Branu Petrovića.
- Sedeo sam u "Grmeču" sa pesnicima Acom Sekulićem, Nikolom Kolakovićem i Jakovom Grobarovim kad se on pojavio. Jakov me predstavi, a Brana pita: "Pišeš li?". "Ne", odgovorim. "Pametno, pametno... Vidiš ovi magarci, ne samo što pišu, nego još i objavljuju. Žali bože svakog drveta koje je otišlo u taj papir!" Bio je uman čovek, nad svakim znalac, ali pun poštovanja prema Tinu Ujeviću. Govorio je da u ovom našem jeziku priznaje samo Tina Ujevića i često je za njegovu pesmu "Pobratimstvio lica u svemiru" znao da kaže kako mu je žao što je on nije napisao - zaključuje Džafić.
Takav je bio Brančilo. Čovek čiji je čitav život bio pesnički polusan, kako jednom reče Brana Crnčević.
BRANA O PISCIMA I POEZIJI
„Zar čitaocima mojih pesama, zar tim mudracima, filozofima, matematičarima, šahistima i snevačima treba objašnjavati da je poezija samo jedna veeelika izmišljotina, krštavanje jarića, šarlatanstvo. Ništa nije smešno i žalosno u isti mah kao OZBILJAN PISAC. Koliko sam puta sam sebi stavljao lisice na ruke da ne bih šamarao OZBILJNE PISCE. Pa zatim onaj tragikomični termin ODGOVORNOST PISCA. Mi imamo, samo u Srbiji, preko tri stotine ODGOVORNIH pisaca. Što su stariji, sve su odgovorniji. Moj cilj je obrnut: sa godinama postajati sve neodgovorniji, sve detinjastiji, sve šašaviji. Moj cilj je da umrem kao potpuna budala. Da plazim jezik, da se kliberim, da se kao starac od osamdeset godina vozim trotinetom, da budem nezapažen od smrti, da se nekako prošvercujem...”
PESNIK I NOVINAR
Branislav - Brana Petrović je rođen 1937. godine u Bjeluši kod Užica, a umro je u Beogradu 2002. godine. Bavio se i novinarstvom u "Borbi" i u NIN-u, a ostavio je desetak zbirki poezije među kojima su najpoznatije "Moć govora", "O prokleta da si ulico Rige od Fere", "Predosećanje budućnosti".., a posthumno je iz pesnikove zaostavštvine objavljena knjiga "Žeževasion". Za svoje pesništvo dobio je sve značajnije nagrade.
.jpg)
