Izvor: Vostok.rs, 14.Sep.2019, 12:59

Petar Čajkovski: Kako je dečak iz provincije postao najpoznatiji ruski kompozitor

Petar Čajkovski: Kako je dečak iz provincije postao najpoznatiji ruski kompozitor

On je komponovao dva najpoznatija baleta na svetu: „Labudovo jezero” i „Krcko Oraščić”. Deset opera, tri baleta i sedam simfonija, da ne spominjemo brojne solo-pesme, koncerte, kantate, minijature za klavir i raznovrsna dela za orkestar i solističke instrumente – sve to čini ogroman opus Petra Iljiča Čajkovskog. Ovaj veliki kompozitor stvarao je u drugoj polovini 19. veka, u periodu koji se smatra „zlatnim dobom ruske muzike”. Muziku učio od Mocarta i seljanke
Porodica Čajkovski u 1848. godine (Petar je levo)
Public Domain Čajkovski je rođen 1840. godine u Votkinsku, gradu na Uralu, gde je njegov otac poslat iz Sankt Peterburga da upravlja tamošnjom velikom livnicom (ova fabrika, inače, postoji i danas.)   
Petar Čajkovski, 1859. godine
Public Domain Sviranje i komponovanje kratkih pesama bilo je deo kućnog obrazovanja mladog Petra. Osim toga, roditelji Čajkovskog bili su veliki ljubitelji muzike i kod svoje dece su razvili ovu sklonost. U kući je postojao neobičan instrument: male mehaničke orgulje koje su se nazivale „orkestrion”, koje je Petar voleo da sluša kao dete. Dečaku se posebno svideo Mocart. U svom dnevniku je kasnije zapisao da je „zahvaljujući njemu saznao šta je muzika”.
Klasa svršenih učenika Imperatorske pravne škole, 1859. godina
Public Domain / V. Gerard Časove klavira dečaku je držala Marja Paljčikova, koja je bila iz kmetske porodice. Istraživači još nisu sigurni kako je ona stekla muzičko obrazovanje, da li je u tome uspela sama ili je spahija kome je pripadala primetio njen talenat i platio joj časove. Studije prava i strast prema pozorištu Kada je Čajkovskom bilo 10 godina, on se sa majkom i sestrama preselio u Sankt Peterburg, gde se ubrzo upisao u Imperatorsku pravnu školu.
Petar Čajkovski, početak 1860-h
Sputnik Život u Sankt Peterburg se sasvim sigurno veoma razlikovao od života u provinciji. Mali Petar je odlazio u pozorište, koje je obožavao. Upravo tu je prvi put čuo kako zvuči veliki orkestar. Njegov otac je angažovao Nemca Rudolfa Kindingera kao privatnog učitelja klavira za Petra i on je dečaka počeo da vodi na koncerte. Ironično je da je Kindinger rekao ocu Čajkovskog da dečak nije posebno talentovan za muziku.  Ali Petar je i dalje bio fasciniran muzikom. Kad je završio pravnu školu, dobio je službu u Ministarstvu pravde, ali je pozorište i dalje bilo njegova najveća strast. Sprijateljio se sa italijanskim solo-pevačem koji je radio u ruskom pozorištu i postao veliki ljubitelj italijanske opere. Iako je Kindinger negativno ocenio muzički potencijal Čajkovskog, njegov otac je predložio da Petar stekne muzičko obrazovanje. Tako je, kad mu je bila 21 godina, Čajkovski upisao Sanktpeterburški konzervatorijum, gde je studirao kompoziciju. Prve kompozicije i siromaštvo 1865. godine prvi put je javno izvedena jedna od kompozicija Čajkovskog. Bili su to „Karakterni plesovi” (kasnije je kompozicija promenila naziv u „Plesovi sobarica”). Orkestrom je dirigovao lično Johan Štraus Mlađi i delo je lepo primljeno. Nakon toga orkestar Konzervatorijuma izveo je jednu od uvertira Čajkovskog u Mihajlovskom dvorcu za carsku porodicu. Čajkovski je tom prilikom dirigovao.
Petar Čajkovski, završetak 1860-h
Public Domain Ali i pored ovih uspeha, masovno priznanje je izostalo. Čajkovski je napustio službu kako bi se posvetio muzici, pa više nije imao stabilne prihode. Ovako njegov biograf Nina Berberova opisuje taj deo njegovog života: „Nije imao novca, imao je dugove… Komponovanje nije dobro išlo i ponekad mu se činilo da ima samo jedan izlaz: da se vrati u državnu službu.” Osim toga, Čajkovski je ostao sam u Sankt Peterburgu, dok mu se čitava porodica vratila na Ural. Prema Berberovoj, on je čak razmišljao o samoubistvu. Putovanje u Evropu i Tolstojeve suze Čajkovski je naredne godine završio Sanktpeterburški konzervatorijum i dobio poziv da predaje na Konzervatorijumu u Moskvi. Moskovski period mu je konačno doneo željeni uspeh.
Petar Iljič Čajkovski (desno) sa svojom braćom Modestom i Anatolijem i N. D. Kondratjevom, 1875.
Getty Images Sprijateljio se sa kompozitorima „velike petorke” (koja je poznata i kao „moćna gomilica”). Među njima su bili i Modest Musorgski, Aleksandar Borodin i Nikolaj Rimski–Korsakov. Čajkovski je putovao po Evropi, gde je često posećivao pozorište. Oduševila ga je „Karmen” Žorža Bizea, a Vagnerova muzika ga je očarala.  Postoji zanimljiva priča o izvođenju dela Čajkovskog. U konzervatorijumu je bio organizovan mali koncert muzike Čajkovskog specijalno za Lava Tolstoja, ali vratar nije prepoznao velikog pisca i nije hteo da ga pusti u zgradu, jer je nosio valjenke (seljačke čizme od filcovane vune). Neko se ipak umešao i zabuna je razrešena. Tolstoj je sedeo u prvom redu i muzika Čajkovskog, koji je tada još uvek bio početnik, dirnula ga je do suza.
Lav Tolstoj
Public Domain Slava i novi život 70-ih godina 19. veka Čajkovski je počeo da proučava ruski folklor. U ovom periodu napisao je muziku za predstavu po komadu Aleksandra Ostrovskog „Snjeguročka”; operu „Opričnik” čija se radnja dešava u vreme Ivana Groznog; operu „Kovač Vakula” (koja je kasnije prerađena i dobila novi naziv „Čerevički”); i jedan od svojih najboljih baleta, „Labudovo jezero”. Čajkovski je takođe prevodio libreta evropskih opera i radove zapadnih teoretičara muzike. Ono što mu je konačno donelo sveopšte priznanje bila je opera „Evgenije Onjegin”. Premijerno je izvedena na sceni glavnog carskog Mariinskog teatra u Sankt Peterburgu. Studenti Moskovskog konzervatorijuma izvode scenu iz opere Petra Čajkovskog „Evgeni Onegin“
Sputnik Čajkovski je smatrao da komponovanje treba shvatati pre svega kao zanat koji, po njegovom mišljenju, treba kompozitoru da donosi prihod. „Mocart, Betoven, Mendelson i Šuman su svoja besmrtna dela komponovali isto kao što obućar pravi cipele, tj. radili su iz dana u dan i najčešće po porudžbini”, zapisao je. Kompozitorov život se promenio. Počeo je da se kreće u visokom društvu i da provodi vreme sa članovima carske porodice. Često je sedeo u carskoj loži u pozorištu, gde su ga jednom predstavili caru Aleksandru III (koji je kasnije platio sahranu Čajkovskog). Često je putovao u inostranstvo, između ostalog, na premijerna izvođenja svojih kompozicija. Posetio je čak i Sjedinjene Države i nastupio na otvaranju Karnegi-hola u Njujorku.
Petar Čajkovski u Odesi, 1893 godine
Public Domain I pored ovolikog uspeha, Čajkovski nije imao svoju kuću. Stanovao je ili kod prijatelja ili po hotelima. Umoran od života večitog putnika, iznajmio je kuću u Klinu, gradiću pored Moskve, gde je proveo poslednje dve godine života. Danas se u ovoj kući nalazi muzej posvećen velikom kompozitoru.
Kuća-muzej P. Čajkovskog. Klin, Rusija
Vladimir Varfolomejev/Flickr Čajkovski je umro od kolere, nakon što se u Sankt Peterburgu, u jeku epidemije, zarazio ovom bolešću. Ona ga je savladala za samo nekoliko dana. Kolera je inače bila kobna bolest za njegovu porodicu: od nje je umrla njegova majke, a otac mu je jedva preživeo.
1893
Public Domain Brak i homoseksualnost Čajkovski nije bio posebno srećan u svom privatnom životu. 1877. godine oženio se Antoninom Miljukovom, koja je bila muzičar i bivša studentkinja Moskovskog konzervatorijuma. Posle samo nekoliko nedelja oni su se razišli. Imao je ljubavnu vezu sa belgijskom operskom pevačicom Dezire Arto, a dugi niz godina se dopisivao sa Nadeždom fon Mek, koja mu je pružala finansijsku podršku. Čajkovski sa suprugom Antoninom Ivanovnom. Jul 1877, Moskva
Getty Images Istovremeno Čajkovski je bio homoseksualac i to je bilo opšte poznato. Posle njegove smrti pojavile su glasine da je Čajkovski izvršio samoubistvo iz straha da će mu biti suđeno zbog homoseksualnosti, ali njegovi biografi to odbacuju. U sovjetskom periodu informacije o homoseksualnosti Čajkovskog bile su slabo dostupne čak i istraživačima, s obzirom da je homoseksualnost u Sovjetskom Savezu bila protivzakonita, a najpoznatiji ruski kompozitor nije mogao da bude kriminalac. U savremenoj Rusiji ovaj aspekt kompozitorovog privatnog života je tek relativno nedavno dobio na značaju, nakon što je snimljen film o njegovom životu.     Aleksandra Guzeva, Russia beyond

Nastavak na Vostok.rs...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Vostok.rs. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Vostok.rs. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.