Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Nov.2019, 17:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novosadske ustanove kulture jedine u Srbiji imaju petogodišnju strategiju rada

Novi Sad je nedavno, na trogodišnjicu od dobijanja titule Evropske prestonice kulture, postao prvi grad u Srbiji čije ustanove kulture imaju petogodišnju strategiju rada. Sam proces edukacije i mentorstva sa stotinu zaposlenih u ustanovama kulture organizovala je UNESKO katedra, Univerziteta umetnosti u Beogradu, dok je koordinaciju između ustanova u okviru projekta "Jačanje kapaciteta ustanova kulture u Novom Sadu“ vodio "Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“. Ceo proces je >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << započet i rađen upravo zbog publike, kako kažu koordinatori projekta Goran Tomka i Višnja Kisić.

Goran je docent na Fakultetu za sport i turizam u Novom Sadu i gostujući predavač na UNESKO katedri za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu i na Univerzitetu Lion 2 u Francuskoj. Koautor je Strategije razvoja kulture grada Novog Sada i koncepta aplikacije za Novi Sad Evropsku prestonicu kulture. Aktivno učestvuje kao predavač na radionicama, seminarima i predavanjima iz oblasti kulturnih politika i menadžmenta u kulturi u Grčkoj, Libanu, Francuskoj, Austriji, Španiji, Sloveniji i Srbiji. Član je upravnog odbora Evropske asocijacije istraživača u kulturi.

Višnja je generalna sekretarka Evropa Nostre za Srbiju, najveće evropske mreže civilnog društva u oblasti nasleđa, doktor nauka istorije umetnosti i upravljanja kulturnim nasleđem. Saradnica je u Centru za muzeologiju i heritologiju, predaje na UNESCO Master programu za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta Umetnosti u Beogradu, a gostujući je predavač Univerziteta Lion 2 (Francuska), Univerziteta Upsala (Švedska) i Univerziteta Hasan II (Maroko). Dobitnica je nagrade Narodnog muzeja 2009. i prestižne evropske nagrade za kulturnu politiku CPRA 2013. godine.

"Ideja kojom smo se vodili sve vreme je širenje pristupa kulturnim sadržajima i povećanje učešća publike. Kako da planiramo ono što ćemo raditi za godinu, dve ili tri, imajući na umu ko će biti tu da nas gleda, sluša, radi sa nama. Publika sada može da očekuje veću transparentnost rada ustanova, šta se dešava, na šta se troše sredstva, samim tim i da postoji veće poverenje između ustanova kulture i publike, odnosno da zaista te ustanove kulture postoje zbog građana i građanki“, objašnjava Goran Tomka.

- Šta petogodišnje strategije donose samim ustanovama kulture?

GORAN: Za ustanove je jako važno da se njihovi zaposleni, partneri, uprave zajednički kreću u jednom pravcu, odnosno da imamo neku vrstu harmonizacije i usklađenosti rada. Takođe, ustanovama to otvara vrata i kada su u pitanju neki dodatni fondovi, mreže, asocijacije, jer svi traže da imate neki strateški plan. Zaposleni sada mogu da računaju da će se neki njihovi projekti zaista ostvariti i to ne kratkoročno, nego da postoji neki plan za duži vremenski period.

- Planovi za narednih pet godina su usvojeni. Šta se dalje dešava?

VIŠNJA: Sad nas čeka period u kom ustanove sprovode ono što su isplanirale uz podršku Grada i Pokrajine. Po Zakonima Republike Srbije sve javne ustanove prave planove na jednogodišnjem nivou, tako da je sada potrebno uskladiti petogodišnji plan sa tim. Mislim da je izuzetno važno da se podrška od strane Grada i Pokrajinskog sekretarijata nastavi, da bude konstantna i očigledna, kako u budžetskom, tako i u nekom moralnom smislu.

- Kakav je bio rad sa predstavnici ustanova? Kakvo je bilo njihovo znanje i iskustvo?

VIŠNJA: Izuzetno je dragoceno što su učestvovale zaista različite ustanove. Od kulturnih centara u Futogu i Rumenci, do Srpskog narodnog pozorišta, muzeja, pozorišta za mlade i drugih. Samim tim su i njihova iskustva raznolika. Svi su došli sa nekim specifičnim prethodnim znanjima, ali čini mi se da je malo njih imalo prilike da prođe kroz proces strateškog planiranja. Mislim da je svima prijao taj rad od skoro godinu dana, jer je malo prilika u kojim predstavnici ustanova kulture, ali i civilnog sektora zajedno uče, rade i diskutuju. To je doprinelo da se stvori neko poverenje, ostvare neke nove veze i ideje ko sa kim može da sarađuje. Učinili smo mnogo javnijim šta to ustanove rade.

- Osim ovog projekta, radili ste i na projektu „Publika u fokusu“ i „Slučaj Petrovaradin“ u sklopu pripreme Novog Sada kao Evropske prestonice kulture. Koliko svi ti projekti doprinose kulturnoj sceni i pripremi za 2021. godinu?

VIŠNJA: Mi smo svaki od tih projekata gledali tako da im je povod 2021. ali ne i da im je ta godina cilj. Cilj je bio da svaki projekat napravi novi temelj. U slučaju „Publike u fokusu“ to je temelj za odnos sa publikom i neke nove načine saradnje, u slučaju Projekta strateškog planiranja je osmišljavanje rada ustanova, a u okviru projekta "Slučaj Petrovaradin“ da se po prvi put, u našem regionu, postavi i uvede pristup upravljanja istorijskim naleđem.

GORAN: Norma Evropske prestonice kulture je da se dubinski pozabavi samom strukturom i infrastrukturom kulturne scene. Upravo je to bio cilj projekta koje pominjemo. Ne samo da proizvodimo nov sadržaj, već da istražimo sebe, svoj sistem i da stvari postavimo bolje. Kome fali podrška, koja znanja imamo, kako možemo sa novim alatima, razmišljanjima i metodologijom da pristupamo publici, nekim marginalizovanim grupama, da sarađujemo bolje, odnosno temeljno i sistemski da promenimo kulturnu ponudu i produkciju Novog Sada. To nije nešto što je mnogo popularno, što se vidi na prvi pogled i što publika odmah sazna, ali je utoliko i važnije. Festivali i događaji dođu i prođu, ali kvalitet promišljanja i produkcije i uopšte kulture u jednom društvu dolazi kroz seminare, susrete, putovanja, učenja, a ovi projekti upravo to obezbeđuju.

- Gde je Novi Sad trenutno u odnosu na ranije, u svetlu tih promena na polju kulture?

VIŠNJA: Pokrenuli smo neka pitanja koja smo dugo držali pod tepihom i u nekoj zoni komfora - radimo to što radimo i niko ne postavlja pitanja. To se promenilo, postoji neka ambicija, u koju su mnogi uključeni i u koju još njih treba da se uključi, ali su se stvari dosta „prodrmale“ na polju kulture. Kultura je po prvi put dobila neko važno mesto u medijskom prostoru, u stalnim razgovorima građana. Titula Evropske prestonice kulture podstakla je i one koji se do sada nisu ništa pitali, da se interesuju šta se dešava. Svaki napredak je pozitivan, ali ima još mnogo sfera u kojim bi moglo da se radi i u kojima će se raditi u narednom periodu.

GORAN: Mislim da smo napravili neke jako važne korake, saradnje koje nisu postojale. Povezani su ljudi koji bi trebalo da se sreću stalno. Izrodile su se neke vizije, ustanovili smo šta su nam problemi kojima treba da se bavimo. Neka vrsta svetla je upaljena, sad bolje znamo sebe i druge, postavljeni su pravci daljeg delovanja, pojačani su neki kapaciteti i mislim da smo na dobrom putu da kulturna produkcija Novog Sada bude kvalitetnija. To ne znači da je posao gotov, neće biti gotov ni 2021. jer uvek ima prostora za poboljšanje i rad.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...