Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Mar.2020, 18:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mančevski: U film me odvelo dečije osećanje prema bajci; Tjulis: Zaboravili smo kako da sanjamo
Film "Vrba" Milča Mančevskog biće prikazan večeras u dvorani Kulturnog centra u Beogradu u okviru programa Festa, a nagrađivani severno makedonski reditelj je gost filmskog festivala.
Ostvarenje "Pre kiše" Milča Mančevskog nagrađeno je Zlatnim lavom na festivalu u Veneciji i bilo nominovano za Oskara za najbolji strani film.
U prepoznatljivom filmskom jeziku Mančevski gradi novo ostvarenje smeštajući u središte priče tri Makedonke koje moraju da se bore >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sa kontrolom nad svojim telom, tradicijom, odanošću, trudnoćom i usvajanjem.
Mančevski jednu priču smešta u srednjevekovni milje, dok su ostale dve storije iz filma "Vrba" savremene, a sve ih povezuje borba različitih žena da postanu majke.
U razgovoru sa novinarima Mančevski je danas u Kombank dvorani istakao da u procesu stvaranja nekog filma uvek daje prednost priči u odnosu na strogo struktuirana rediteljska rešenja.
"Uvek pustim da me priča vodi. Trudim se da čujem tu priču kao što bi neko slušao muziku. Pokušavam da budem medijum koji pravi film, ne bi li neko kroz mene ispričao dobru priču. Na početku nikada nemam poruku, temu ili ideju, već priču i osećanja. Osećanje težine pre nego što padne u filmu 'Pre kiše' ili osećanje straha koje je karakteristično za film 'Koske'...Kada se lepo razvije priča, nastane interesantan film", kaže Mančevski.
U film ga je odvelo, kako kaže, dečije osećanje prema bajci...prema velikom arhaičnom svetu.
"To je bio 'okidač' da pišem o toj arhaičnoj priči i kada me ponese lavina razmišljanja o nekom filmu onda počnem da smišljam i kontrast u sadašnjem vremenu. Onda taj savremeni deo nadrasta onaj arhaični segment i uvek završim na tri priče", priča Mančevski.
O delu filma koji je smešten u 17. vek i koji podseća na bajku, Mančevski kaže da je to taj vizuelni kontrast u ostvarenju.
"Taj deo filma jeste bajka, podseća na legendu, dok su dve savremene priče više naturalističke i po tretmanu i vizuelno. Taj bajkoviti deo filma sam sigurno pokupio čitajući drevne legende o Balkanu", kazao je Mančevski.
Kaže da je odabir glumaca za njega omiljeni deo u nastajanju filma.
"Volim glumce i obožavam da radim s njima. Meni je dragoceno poverenje koje mi pružaju. Ozbiljana je stvar dopustiti reditelju da te prikaže ovakvog ili onakvog na filmu. Očinski se postavljam prema glumcima čak i kada su stariji od mene u toku snimanja filma. Imali smo 7 ili 8 krugova odabira glumaca i verujem da sam uspeo da angažujem prave glumce za određene uloge", kazao je Mančevski.
Dodao je da na probama zajedno sa glumcima otkriva šta je "pisac hteo da kaže".
"Kada jednom osvojimo uloge na probama sve to 'skladištimo' do početka snimanja i onda glumci na setu tačno znaju šta treba da rade. Snimanje je rekreacija svega što smo usvojili na probama", napominje Mančevski.
Obećava da će sledeći film biti "ograničen" na dve priče i da će se u njima baviti fenomenom lažnih ljubavnih priča u literaturi i filmu.
"Zašto mi gledamo samo ljubavne priče gde se dvoje pate ili su srećni. Zašto ih nema troje na primer...Svaki film me koštao 2, 3, 5 ili čak 7 godina života...Glupo je bilo da sve te godine trošim na samo jednu priču u filmu", kazao je Mančevski.
Cenjeni reditelj ističe da godinama dokazuje značenje poslovice "Niko nije prorok u svom selu"
"Moj film 'Pre kiše' je prvo spakovan kao britansko ostvarenje, pa onda su došli i francuski producenti i tek na kraju se uključila Makedonija. Tek pred kraj snimanja. Jedno vreme nisam bio poželjan u sopstvenoj zemlji zbog stavova prema njenoj Vladi...Navikne se čovek da nije prorok u svom selu", kazao je Mančevski.
Dejvid Tjulis: Zaboravili smo kako da sanjamo
Ljudi su zaboravili da sanjaju, suviše smo nestrpljivi i potrebno nam je da malo usporimo i sagledamo gde smo, da se zagledamo u zid i maštamo, kaže glumac Dejvid Tjulis koji na ovogodišnjem Festu predstavlja film "Počasni gost" reditelja Atoma Egojana.
Tjulis za Tanjug govori o neobičnoj ulozi inspektora za hranu, ali mnogo važnije od toga - ulozi oca u porodičnoj drami koja se bavi tajnama, odnosima između oca i ćerke, traumama koje se vuku iz detinjstva…
"Profesija inspektora za hranu je nešto o čemu nikada nisam razmišljao, ali nakon ovog filma vrlo pratim kuda i odakle ide hrana kada sam u restoranu", šaljivo počinje razgovor veliki glumac.
Birajući uloge, ističe, uvek traži nešto drugačije od onoga što je radio, nešto od čega će mnogo naučiti, što će ga promeniti…
"Moj lik je pre svega otac, čovek koji shvata da živi u velu tajni i zbog toga je u nemogućnost da komunicira… On je pre svega profesionalac u svom poslu, ali mogao je biti bilo šta", kaže Tjulis.
Spremajući se za ulogu, kako ističe, nije morao da uči na koliko stepeni meso treba da stoji, ali je moram da kopa po svojim osećanjima, da razmišlja o roditeljstvu, tugi, razgovorima…
"Mislim da moram da kažem da se danas ponekad čini važnijim da deluje da smo nešto postigli, nego da imamo osećaj sopstvene vrednosti - mislim da smo danas vrlo nestrpljivi i da smo, što je najtužnije, zaboravili kako da sanjamo", setno kaže glumac.
Napominje da ne bi voleo da se previše intimno obraća, ali da smatra da se treba skrenuti pažnja na to da moramo da usporimo.
"Rekao sam jutros svojoj ženi da sam o tome počeo da razmišljam kada sam gledao u jedan tapet. Samo sam stajao i gledao u zid. To vise ne radimo, ja ne radim", kaže Tjulis.
Tapeti su ga, kako otkriva, podsetili na detinjstvo jer je odrastao uz prodavnici istih. "Današnja deca ne mogu da sede ispred tapeta i zamišljaju šta sve vide, njima bi to bilo dosadno posle minut, to je šteta", iskren je Dejvid.
Posebno zanimljiva scena u filmu bila mu je ona u kojoj je morao da leži u kovčegu, to mu je probudilo razmišljanje o životu i podsetilo ga na to kako je kao mlađi imao strah od smrti.
"Natera vas da se zamislite, a sada sam imao prilike da vidim kako će to biti kada dođe "onaj" dan", ističe glumac.
Bogat je opus Tjulisovih filmova, ali kao posebno dragu ulogu izdvaja Remusa Lupina u popularnoj franšizi "Hari Poter".
"Taj period života je bio predivan. Pre nekoliko dana bio sam u Francuskoj i sedeo sam sa decom svojih rođaka i prelistavao knjigu o Hariju. S njima sam prošao kroz različite slike i vratio se ponovo u taj svet", kaže i dodaje da je glumcu lako da zdravo za gotovo uzima filmove, jer se oni konstantno nižu, ali da se trudi da Lupina često vraća u sećanje.
Za kraj dodaje: "Fali nam magije u ovom svetu, fali nam da se zaustavimo, i kao što sam rekao, da se zagledamo u zid i maštamo."
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
