Izvor: Blic, 08.Sep.2017, 01:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KLER JE STIGLA! Grejson Peri otvorio izložbu svojih radova u Banjaluci
Ovde sam manje od jednog dana ali ljudi su vrlo srdačni i zabavni. Mislim, smeju se mojim šalama, što je dobro, rekao je sinoć britanski umetnik Grejson Peri (57), obučen u svoj alter ego Kler, na otvaranju izložbe "Taština malih razlika" u Muzeju savremene umetnosti Republike Srpske u Banjaluci.
Reč je o putujućoj izložbi koja je, posredstvom Britanskog saveta (British Council), do sada obišla Novi Sad, Prištinu i Sarajevo, a posle Banjaluke ide u Tiranu. Banjaluka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je jedini grad koji je umetnik lično posetio.
- Naslov izložbe potiče od izraza Sigmunda Frojda, "narcizmi (neuroze) malih razlika" što, drugim rečima, znači da najmanje volimo ljude koji su najsličniji nama. Taj ljudski instinkt je u samom središtu cele priče o ukusu. Ovom izložbom sam pokušao da kažem da, kada biramo odelo, cipele ili zavese, kao da poručujemo nešto važno: "Želim da pripadam vašem plemenu i da vam se dopadnem". Izloženi radovi su priče o aspiracijama, obrazovanju i usponu jedne osobe na lestvici britanskog društva ali, na kraju, sve što želim od vas jeste da kažete: "O, što je ono bila dobra izložba! Kako su dobre one tapiserije!" (smeh) Nadam se da ćete uživati u njima makar onoliko koliko sam i ja uživao praveći ih i da će vam pružiti pravo umetničko iskustvo – poručio je Peri.
Direktorka Muzeja, Sarita Vujković, istakla je da malo koja institucija može da dovede u goste jednu zvezdu savremene umetničke scene kao što je Peri, dok ga je britanski ambasador u Bosni i Hercegovini, Edvard Ferguson, nazvao jednim od "najpoznatijih, najtalentovanijih i najživopisnijih britanskih umetnika".
Posle izložbe Dejmijena Hersta, Banja Luka je i ove godine domaćin velikog događaja, izjavio je Igor Radojičić, gradonačelnik Banjaluke.
- Znate da imamo jednu čudnovatu ideju da 2024. budemo evropska prestonica kulture i ovo je mali detalj u toj slici. Tema izložbe, iako dolazi sa Ostrva, jako se dobro može razumeti i na ovom našem poluostrvu, samo što kod nas iz, nekad, malih razlika, izbijaju veliki ratovi. U Velikoj Britaniji to rešavaju malo drugačije. No, ako- bi glavni junak ovih tapiserija, koji prolazi kroz razna klasna i životna iskustva, živeo ovde, sigurno bi imao takođe zanimljive tapiserije, s tim što bi prolazio kroz različite države i sisteme – rekao je Radojičić, zahvalivši Grejsonu Periju na dolasku.
- Ovo je Perijev prvi boravak na Balkanu a mi znamo napraviti te boravke vrlo nezaboravnim – dodao je gradonačelnik, poželevši umetniku dobrodošlicu u Banjaluku, "kapiju Balakana, koja je stecište istočne i zapadne kulture, severa i juga, arhitekture, umetnosti, tradicije, običaja i religija, i malih razlika i velikih razlika i velikh taština".
Otvaranje izložbe bila je velika, završnica Perijevog jednodnevnog boravka u Banjaluci. U četvrtak pre podne, Grejson je obavio stručno vođenje kroz postavku za medije i umetnike u svom normalnom, svakodnevnom, izdanju, a popodne održao predavanje/performans u Banskom dvoru na temu ove izložbe i svoje umetnosti uopšte, obučen u unikatnu mini-haljinu, cipele sa platformama, izbrijanih nogu i obrva, sa veštačkim trepavicama, profesionalnom šminkom i isfeniranom paž frizurom. No, bilo da je Grejson ili Kler, umetnik je veoma duhovit, pristupačan i ležeran u komunikaciji, ne bežeći od šala na sopstveni račun i ne krijući da uživa u pažnji i popularnosti.
- Kada sam počeo da se bavim umetnošću najveća želja mi je bila da pravim ono što svi mogu da razumeju. Umetnost može da bude vrlo elitistička. Ja se trudim da moja bude pristupačna, za široku publiku, ali ne zatupljujuća i povlađujuća. Ne pokušavam ni da pričam ljudima s visine već kao da smo na istoj ravni. Najviše me zanima svakodnevni život koji želim da prikažem na vrlo oštar, neulepšan način – rekao je Peri na početku svog stručnog vođenja pred novinarima.
Izložba se sastoji od šest tapiserija o uspinjanju Toma Rejkvela kroz britansko drušvo, od radničke do klase bogataša i nastala je dok je Peri snimao TV emisiju o ukusu za TV Kanal 4 (sledeće nedelje biće emitovan na RTRS), obilazeći pripadnike različitih društvenih klasa u Engleskoj.
- Iza obične izjave, "Kupio sam to samo zato što mi se sviđa" stoji vrlo krupna stvar. Sav naš život se stapa u tu tačku. Sva naša biografija, nacionalnost, seksualnost... sve to nam, u stvari, nalaže kakve zavese ili cipele treba da kupimo. Ukus dosta govori o tome ko smo. U Velikoj Britaniji, a verovatno i u dobrom delu sveta, ukus je vezan za klasu i status. Britanci baš i ne vole da to javno kažu, ali ja sam zato ovim tapiserijama ponovo otvorio tu temu. Prilazili su mi ljudi i govorili, "Ja sam se to oduvek pitao, ali niko o tome ne priča". Ja se inače trudim da ukažem na ono o čemu niko ne priča – objasnio je Peri.
Kao povod za serijal "Taština malih razlika" poslužila mu je serija gravira "Život razvratnika" Vilijama Hogarta iz 18. veka, a u kompozicijskom smislu scene je gradio po uzoru na Mazača, Mantenju, Van Ajka, Van der Vajdena...
- Kada odem u muzej i vidim nešto što mi se sviđa, ja kažem, "Sad ću da napravim svoju verziju toga". Ja nisam originalan. Originalnost je za ljude sa kratkim pamćenjem – istakao je Peri.
On je odabrao Hogarta kao "najengleskijeg od svih engleskih umetnika" koji je u svojim gravirama dao vrlo oštar komentar o penjanju mladića Tima Rejkvela kroz britanske klase iz sredine 18. veka. Tim je nasledio veliki novac, proćerdao ga na odela, kuće, kocku i žene, potom se oženio starijom gospođom zbog para, prokockao i njenu ušteđevinu, završio u dužničkom zatvoru i umro u ludnici. Peri je napravio modernu interpretaciju za 21. vek.
- Izabrao sam tapiseriju jer je to vrlo stari i tradiconalni oblik umetnosti. Zbog komplikovanog i dugotrajnog načina izdare bila je veoma skupa i prestižna. Međutim, ove moje su rađene na digitalnom razboju u Belgiji i jedna je bila gotova za pet sati. Svaku sam crtao oko tri meseca, u foto-šopu. Bukvalno sam učio dok sam ih radio, tako da možete primetiti razliku između prve i šeste – priznao je Peri.
Grejsonov Tim Rejkvel se zove Tom, rođen je u radničkoj porodici, ali zahvaljujući IT studijama i devojkom iz srednje klase, brzo napreduje, prodaje svoj biznis, dobija ogromne pare, postaje deo novih bogataša, razvodi se i uzima mlađu ljubavnicu, i na kraju gine u "ferariju".
Kroz sve prizore ponavlja se lik psa iz Hogartovih dela i smartfon, kao simbol današnjeg društva.
- Neko me je pitao koje ćemo sekusalne fetiše videti u budućnosti? Ja sam pomislio, biće mnogo mladih muškaraca koji će jedino moći da imaju orgazam gledajući svoju devojku na telefonu. I Tomova majka je uvek na prokletom telefonu, dok on traži njenu pažnju – napominje Peri, dodajući kako je na poslednjoj tapiseriji Tomov ajfon, zajedno sa njim, smrskan.
Na predavanju u Banskom dvoru (inače, građevini Srpkinje Jovanke Bončić iz 1933, prve žene arhitekte u istoriji Nemačke koja je stekla diplomu inženjera) Grejson Peri, sada u stajlingu Kler, uglavnom je ponovio priču o tapiserijama, ali i odgovarao na pitanja iz publike. Sala od 400 mesta je bila prepuna, većinu su činili ljubitelji umetnosti mlađe generacije.
Upitan da dâ neki savet mladima, Peri je prepričao teoriju o autobuskoj stanici finskog fotografa Arna Minkinena.
- Mit je da je kreativinost nešto što samo iskoči iz vas, spontano. Mislim da je kreativnost maraton, a ne sprint. Većina studentskih radova koje sam video nije ništa novo, samo kopije drugih autora. Vrlo, vrlo retko vidite nešto originalno kod nekog studneta, jer oni su tek na početku. Arno Minkinen je u svom govoru diplomcima dao briljantnu metaforu: "Kada napustite koledž, to je kao da odete na autobusku stanicu u Helsinkiju. Sa 10 perona kreću autobusi u različitim pravcima i izabrati u koji da uđete je kao da birate svoj stil u umetnosti ili bilo kojoj drugoj oblasti kojom se bavite. Izaberete jedan autobus i svaka stanica je otprilike kao godinu dana u vašoj karijeri. Posle jedno tri stanice, siđete sa autobusa i odnesete svoj rad galeriju i oni kažu, 'Dopada nam se ali nas podseća na Grejsona Perija' a vi kažete 'Dođavola, mislio sam da ću biti originalan!' I vratite se na stanicu. I uđete u drugi autobus. I prođe još tri godine i siđete sa autobusa i desi se ista stvar. I šta Arno Minkinen, u stvari, poručuje je, "Ostani u je*enom autobusu!" Jer tvoja prava karijera, tvoja originalnost, možda će doći za 20 godina, potrebno je vreme da pronađeš svoj glas - zaključio je Peri.
Izložba u Banjaluci biće otvorena do 20. oktobra. U okviru brojnih pratećih programa, između ostalog, biće upriličena stručna vođenja umetnika Damira Nikšića, Uroša Đurića i Aleksandra Trifunovića, dok će Jelena Kojović Tepić raditi posebno vođenje za decu.
.jpg)
