Izvor: Blic, 24.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izložbe kao igra za posetioce i mecene
Izložbe kao igra za posetioce i mecene
U srcu Pariza, u impozantnoj građevini od stakla, smešten je jedan od najimpresivnijih prostora za savremenu umetnost u Evropi. Fondacija Kartje nije muzej: ona je prvenstveno stanje duha, predočeno kroz kolekciju koju čini 900 dela od 260 umetnika, sakupljanu skoro dve decenije.
Ući u providan hram koji potpisuje arhitekta Žan Nuvo, znači ući u otvoren prostor, kako faktički tako i figurativno, u kome se liftovi penju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i spuštaju iza staklenih pregrada, vodeći posetioce po slojevima umetničkih akcija: kroz kolekciju, kao plod godina mecenaštva, tematske izložbe, ili kako misliti dela u njihovom vremenu, kao i prigodne soareje sa plesom, teatrom, muzikom i književnim večerima.
Za Fondaciju Kartje sve je počelo 1984. Zamišljena na inicijativu Alana Dominik Perena, predsednika 'Cartier International', svetlost dana ugledala je zahvaljujući čuvenom francuskom vajaru Sezaru, koji je otkrivši fantastičan posed u pariskom predgrađu, sugerisao da se na njemu podignu ateljei i stanovi za umetnike. Do 1993. u njemu borave i strani i francuski umetnici, među njima Žan-Mari Otonijel i Fabris Iber. Opčinjeni ovim prostorom, još se sećaju izložbe koja je bila posvećena vezama Endija Vorhola i američke rok grupe 'Velvet Underground', priređene 1990. Smestivši se na Bulevaru Raspaj, od 1994. Fondacija je priredila više od stotinu izložbi u Francuskoj i inostranstvu, objavila trideset kataloga, upriličila 220 soareja. Njene tematske izložbe kao što su 'Noć', 'Brzina' i 'Ljubav' otkrile su da još ima načina da se poseta jednoj postavci pretvori u intelektualnu igru, brišući razliku između onoga što je zadovoljstvo i što je razmišljanje.
Kolekcija je najpre utemeljena sa delima Sema Frensisa, Džoan Mičel i Somona Hanta, 60-ih. Potom je počela da privileguje novi realizam Armana, Sezara ili Rajmonda Hajnsa. Ubrzo je ušla na teren novih trendova, otkupljujući dela Škotlanđanina Daglasa Gordona, Amerikanca Metjua Barnija i Francuza Alena Sešaa. Najnovije akvizicije načinjene su na izložbi 'Popularne umetnosti', na kojoj je bilo veoma raznorodnih dela, od hipersavremenih radova Belgijanca Vima Delvoa, do Indijanca Dijega Romera ili Japanca Takaši Murakamija. Sa idejom da, kad-tad, Fondacija preraste u muzej. M.M.
