Izvor: Blic, 16.Jul.2017, 20:14

Izložba dela čuvenog umetnika: DEGA I NJEGOVE BALERINE U BEOGRADU

Izložba dela čuvenog umetnika: DEGA I NJEGOVE BALERINE U BEOGRADU

"Trenuci posmatranja", izložba dela Edgara Degaa u Galeriji SANU od 15. jula do 15. septembra kulturni je događaj prvog reda.

U prvom delu galerije su panoi na kojima su ispisani najmarkantniji momenti biografije Edgara Degaa (1834-1917), slavnog francuskog slikara - sina bankara italijanskog porekla i Kreolke iz Nju Orleansa. Jedna od važnih izložbi za prihvatanje njegovog dela bila je 1865. u Salonu (službena izložba na Akademiji lepih umetnosti u Parizu), učestvovao je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u francusko-pruskom ratu 1873, nikada se nije ženio, poslednje godine života proveo je skoro slep, a vredno radeći, odnosno posvetivši se više vajarstvu... Sledi izbor koji čini 21 fotografija u formi moderne štampe (radovi čiji su originali u najvećim svetskim muzejima).

Milanka Todić, jedna od autorki izložbi, ističe da su teme kojima se bavio fokusirane na moderan život kraja 19. veka. Umesto stabilnosti i trajnog doživljaja, iskustvo življenja u aktuelnom vremenu svodio je na trenutak. Za fotografiju je često birao ikonografske koncepcije. Recimo apoteoza Degaa je realizovana u mediju fotografije, a njena prava suština je kompozicijski čak na tragu renesansnog slikarstva.

Među izloženim fotografijama su tri veoma interesantne, neobične, na kojima se nazire motiv balerine, česte Degaove inspiracije, dominiraju narandžasti tonovi...

U galeriji SANU u toku je otvaranje izložbe o Edgaru Dega #NM #EdgarDegas #balerine pic.twitter.com/KMb1e1jqzB

- Ovde je spojio i pozitiv i negativ. U poslednjoj deceniji 19. veka, kada se on bavio fotografijom, već je postojao „kodakov“ aparat na kojem je trebalo samo pritisnuti dugme, međutim Dega se opredeljuje za stariji model, stakleni negativ, strogu kontrolisanu proceduru koja je podrazumevala prvo aranžiranje - kaže Milanka Todić.

Treći deo izložbe obuhvata 29 radova na papiru, odnosno crteže, pastele... Reč je o delima iz kolekcije Narodnog muzeja Beograd koja, kako kaže jedna od autorki izložbe Dragana Kovačić, nije bila izlagana od 1965.

- Ta izložba u Galeriji Kulturnog centra najavila je otvaranje renoviranog Narodnog muzeja 1966. I evo sada, slučajno, odnosno bez namere, izgleda da se istorija ponavlja.

Ovaj deo postavke počinje ranim Degaovim delom (1857) "Portret Firentinca", a naspram njega je "Čovek sa mekim šeširom", pastel iz mnogo kasnijeg perioda kada je slikao svoje prijatelje u neformalnim situacijama. A među njima, poput spone, linija čiji titraji otvaraju nove svetove... Među izloženim radovima, omiljene mu balerine u pokretu. Primerice, na jednom istom crtežu povijene igračice vitkog struka vidi se i njena jedna noga iz drugog ugla, glava, odnosno teme sa skupljenom kosom.

- Dega je neprekidno imao dinamičnu tačku posmatranja, menjao distancu, pristupao iz različitih uglova, gornjeg rakursa, donjeg rakursa. Dinamizam koji je karakterističan za film... - kaže Kovačićeva dodajući kako je Dega bio vrlo obrazovan.

Impresivni su i njegovi radovi na kojima prikazuje žene. A Kovačićeva napominje da su mu zamerali da to čini neprikladno, kao da su životinje.

- Cinično, kako je umeo, odgovorio je da možda i drži žene za životinje. Međutim, moje je uverenje da je u toj izjavi reč o tom njegovom cinizmu. Jer, on se na svojim delima bavio ženama koje rade, koje žive od svoga rada, a tadašnji je položaj žena zaista bio težak.

Govoreći dalje o njegovim radovima, pristupu likovnom izrazu Dragana Kovačić napominje: “Dega je svojim modernim senzibilitetom otvorio pitanja različitih fenomena društva modernog doba, kao što su društvo spektakla, konzumerizam, kriminal, rodno pitanje”

Nastavak na Blic...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Blic. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Blic. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.