Izvor: RTS, 15.Mar.2019, 21:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Globalizaciju jezika prati globalizacija ukusa
Samo pet procenata knjiga objavljenih tokom godine na svim svetskim jezicima prevodi se na engleski. Putevi uglavnom vode u suprotnom smeru ili po principu "veliki jezik više prevoda". Kakve su šanse naše književnosti u toj konkurenciji?
Nobelovac Ivo Andrić, Kiš i Pavić i danas su naši najzastupljeniji autori na policama stranih knjižara. Njihova dela decenijama su u vrhu prevođenih. Savremeni >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << autori privlače pažnju domaće publike i kritike, ali put u svet je težak i dug.
"Mi danas imamo odličnu književnost ali nemamo nijednog pisca čija bi se prevođenost mogla meriti sa onim obimom prevoda koji su imali Andrić ili Kiš u svom vremenu, ali pravo govoreći i u našem vremenu", mišljenja je Gojko Božović, književni kritičar i izdavač.
Više je razloga za to. Globalizaciju jezika prati globalizacija ukusa, a u središtu izdavačkih interesovanja nije vrhunska književnost, već zabavna, komercijalna, palp literatura. Imena naših autora retko su zastupljena u katalozima velikih svetskih literarnih agencija.
Ipak, zahvaljujući ličnom angažovanju, preduzimljivosti izdavača ili podršci Ministarstva kulture, savremeni autori dospevaju u krug prevođenih uz uvek aktuelne klasike. Tu su Albahari, Basara, Velikić, Goran Petrović, Bajac.
Književnik Vladislav Bajac navodi da su njegove knjige prevedene na oko 20 stranih jezika i na još, otprilike, 35 do 40 na koje su prevedeni delovi ili pojedine priče.
Njegove knjige su stigle do arapskih zemalja i Kine, često ne menjajući naslov.
"Na primer, Hamam Balkanija se na svim jezicima zove tako", dodaje Bajac.
Ministarstvo kulture 12 godina sufinansira prevode domaćih dela. Kao i nekoliko godina unazad ustalio se budžetski iznos od oko 10 miliona dinara i dobra je vest da iznos nije padao, mada bi bilo dobro da narednih godina ako ima mogućnosti, bude viši, smatra Mladen Vesković, savetnik u Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije.
"Ti iznosi nisu manji nego što se izdvaja u zemljama poput Srbije dakle slične veličine i sličnog ekonomskog stanja", naglašava Vesković.
Tokom protekle decenije, samo uz podršku Ministarstva kulture, objavljeni su prevodi oko 600 domaćih naslova. Broj nije mali, ali odjek očigledno nije dovoljno veliki da bismo mogli da kažemo imamo novog Andrića, Kiša ili Pavića.
.jpg)
