Izvor: B92, 04.Apr.2019, 14:23

Brešan za B92.net: "Svesni smo da su nade iz druge polovine devedesetih bile iluzija"

Brešan za B92.net: Svesni smo da su nade iz druge polovine devedesetih bile iluzija

"U Hrvatskoj je 1995. završio rat. Svaki završetak rata budi u ljudima optimizam da će sada stvari krenuti nabolje. Kako u drugima, tako i u meni. Pitanja ljudskih prava, pitanja individualnih sloboda bila su pitanja kojima smo se u tom vremenu druge polovine devedesetih i te kako bavili, ali smo tada imali nadu da svi mi zajedno možemo napraviti državu u kojoj se ljudi mogu osećati ugodno, biti koliko-toliko zadovoljni", kaže u intervjuu za B92.net jedan od najboljih hrvatskih reditelja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Vinko Brešan.

Razgovarala Marina Pavlović

Ovim rečima Brešan počinje odgovor na pitanje kako se danas oseća s obzirom na to da je svoje filmove iz devedesetih nazvao filmovima optimizma.

"Taj optimizam, vlastiti i kolektivni, bio je zbog toga integralni deo filmova 'Maršal' (1999) i 'Kako je počeo rat na mom otoku' (1996). Danas smo svi svesni da su nade iz druge polovine devedesetih bile iluzije, da, nažalost, nismo bili ni u stanju ni u mogućnosti ništa da promenimo. Kad sam to shvatio, promenio se i ton u mojim filmovima", kaže reditelj.

Kakve su bile reakcije na film "Koja je ovo država?", a kakve reakcije očekujete u Srbiji?

"Reakcije u Hrvatskoj na ovaj zadnji film su skoro pa iste kao i na svaki moj film do sada. Naravno, sistem društvenih mreža je takav da ljudi više nemaju nikakvih kočnica u komentarisanju. Reakciju su tako u rasponu od 'film istinito prikazuje stanje u Hrvatskoj' do 'odakle pravo Vinku Brešanu da radi filmove koji pljuju po Hrvatskoj'. Ali to je nešto na šta sam navikao i ne mislim da je potrebno o tome razgovarati. Ono što mislim da je dobro je to što film izaziva neke reakcije. Uplašio bih se da reakcije izostanu. U Srbiji bih voleo da reakcije ne izostanu. Kakve god bile."

U filmu se jasno oseća vaš stav da je država Hrvatska izneverila vaša očekivanja po pitanju onoga šta je danas. Kako ste zamišljali tu državu kada je nastajala pre skoro tri decenije?

"Nije pitanje mog razočaranja. Ne smatram se toliko značajnom osobom da bi neko ušao u bioskop i gledao dva sata moje interpretacije mog razočaranja društvom u kojem živim. Ja sam radio ovaj film jer smatram da ne postoji struktura društva u Hrvatskoj koja nije razočarana, koja smatra da njena očekivanja nisu izneverena. Želeo sam da prikažem kolektivno beznađe u rasponu od siromašnih penzionera do ministara. Pitanje kako smo zamišljali državu nije bitno, svako ju je zamišljao na svoj način. Ono što je svima zajedničko, niko je nije ovako zamišljao."

Koje su najveće boljke Hrvatske danas, a koje Srbije? Da li imamo slične boljke?

"Nemam pravo govoriti o boljkama Srbije. Premalo znam. Da li su boljke slične možete reći vi. Najveća boljka Hrvatske je beznađe."

Čini se da su odnosi Hrvata i Srba nepresušna tema na našim prostorima. Da li se nešto menja u tom pogledu? Ili, bolje pitanje, kako da to promenimo?

"Ti odnosi su evidentno kompleksni, zahtevni, složeni…. Oni nas još uvek definišu. Koliko će to još trajati, teško je reći. Uvek je pitanje koliko će nacionalizmi hraniti jedan drugog."

U svojim filmovima bavite se tabuima hrvatskog društva. Da snimate film u Srbiji, kojom temom biste se bavili?

"Tabuom srpskog društva."

Poslednjih godina dosta snimate u koprodukcji sa Srbijom. Sa kim najviše volite da radite iz naše zemlje?

"Radim koprodukcije sa Srbijom jer su moje priče uvek, barem u nekom segmentu, srpsko – hrvatske. Obožavam raditi sa sjajnim srpskih glumcima kao što su Lazar Ristovski, Mirjana Karanović, Voja Brajović, Nada Šargin, Branko Cvejić….. Ono što me uvek oduševljavalo kod srpskih glumaca je kako jednostavno i prirodno daju najsloženije emocije bez ijedne reči. To ih čini pravim i izvornim filmskim glumcima. A uvek kad snimamo film, to su ljudi koji aktivno sudeluju u kreativnom procesu, ne samo kao glumci, izvođači koji razmišljaju o svojoj ulozi, već kao autori, kreatori koji promišljaju celinu filma i svojim predlozima stvaraju kvalitet koji film bez njih ne bi imao."

U regionu se u poslednje vreme dosta snima, pritom dobijamo, čini se, vrlo kvalitetne projekte. Šta je najviše zaslužno za buđenje kinematografije na eks-ju prostorima?

"Kvalitetniji sistem sufinansiranja, pojava mladih autora s drugačijim vizijama kao i ostanak srednje i starije generacije koja još uvek ima nešto reći."

Nastavak na B92...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.