Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Jul.2019, 16:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Banjac: Želim na kraju da svi kažu da sam jednostavna osoba

"Svaka od uloga mi je nešto ostavila, mnogi likovi su me omudrili, osvestili, spustili na dno ili podigli, to je već jedan kapital, a sve što sam želala na kraju karijere jeste da ljudi kažu da sam jednostavna osoba", rekla je glumica Mira Banjac.

Svako ko dođe u restoran "Mala gostiona" tokom Festivala evropskog festivala Palić, videće Miru na terasi, sedi za stolom sa nezaobilaznom cigaretom, svakoga pozdravlja, ne propušta nijednu konferenciju za novinare, a ni priliku >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da istakne koliko joj znači da se sretne sa prijateljima i novinarima.

Izložba "Lica Mire Banjac" Pozorišnog muzeja Vojvodine, koja je od juče postavljena na Otvorenom univezitetu u Subotici svedoči o njenom opusu, koji obuhvata 160 filmskih i televizijskih uloga mahom "malih" , u svakodnevnom životu neprimetnih žena, anonimnih heroina, koje je ona, kako ističe, odigrala sa velikim povodom.

Posle 70 godina umetničkog rada, na pragu 90. rođendana ne posustaje i dalje sa neverovatnom energijom na kojoj joj zavide mnogo mlađi.

" Tajna je u radu. Ja ne jurim slavu, jednostavno imam potrebu da budem korisna, da se ne odvajam od ljudi koji su mene stvarali, sa kojima je moj život imao punoću, razlog celog mog bitisanja. I uvek sam zahvalna kada su ti ljudi oko mene, nisam se usudila da ostanem sama, da sedim kod kuće i čekam svoj kraj. On će doći, ja sam se sa tim pomirila i to je velika stvar", rekla je Banjac u intervjuu Tanjugu.

Kaže da je uvek znala da je potrebno pomiriti se sa svojom starošću, da ona ne sme biti teret.

"Za starost se mora raditi, za samoću se mora mnogo raditi. Ljudi koji se osame, moraju mnogo za to da rade. To je možda neki eliksir. To je ta radost života i ja ću do kraja biti takva. Ono što daje tu hemiju i energiju jeste želja za radom i ljudima, da budem sa ljudima", istakla je Banjac.

Što se tiče profesije, naglašava, bila je tamo gde je trebalo.

"Nisam imala potrebu da budem van žanra koji ja mogu. Ja sam pokrivala moje karaktere i trudila sam se da sve te žene iz različitih staleža i epoha učinim dostojanstvenim, da te živote napravim pravim i vrednim, da ih ne izvrgnem karikaturi, ismejavanju. Trudila sam se da nađem to zrno mentaliteta u svakoj od tih žena, a radila sam žene iz različitih miljea, a ne samo moje žene na koje sam vrlo ponosna i koje znam. Za druge žene sam morala da znam i sredinu u kojoj su odrastale, mentalitet, karaktere, običaje, dostojanstvo tih žena", rekla je Banjac.

Nikada nije želela da igra nešto što ne može.

"Samo sam žalila što imam malo oko, male noge. Druge glumice su imale velike oči, duge noge, lepe su i nemaju šta mnogo da rade, a ja sam se naradila da sve postignem i morala sam da radim za sve svoje mane. Koliko puta sam pomislila kada Ljuba Tadić pruži ruku, to je cela scena, a ja bih za to morala 50 koraka da napravim da taj moj pokret dođe do izražaja", kaže Banjac.

Njena neverovatna moć transformacije uzdigla je u sam vrh glumačke umetnosti, a da bi postigla potpuno transformaciju, morala je, kaže, sebe potpuno da zanemari.

"Moraš da zanemariš sujetu, da umeš da se poništiš. Bog me je častio, ja nemam tu vrstu sujete. Oduvek sam znala da sam ružna, nisam imala ono što uvek ljude zalepi, za sve to sam morala da radim, da se dokazujem, ali sam pokušala da sve to bude jednostavno. Želela sam da mi na kraju karijere ljudi kažu da sam jednostavna osoba. To što će ostati u ljuduma da to bude: ona je bila jednostavna osoba", istakla je Banjac.

Nije odbila nijednu ulogu.

"Moj profesor mi je rekao da ako ne znam da radim treći plan, nikad neću znati ni prvi. Treba da naučim da radim za veliku ulogu koja je ispred mene, da pomognem toj velikoj ulozi. Velika uloga može da se rasporedi - na prvi, drugi, treći čin, mala uloga mora da bude kao bomba, odmah, sve je tu, ili to znaš ili ne znaš. Ja nisam imala neki odnos prema tome da li je mala ili velika uloga, bilo mi je važno samo da nađem ugao iz koga ja to mogu da donesem. Ja nijednu ulogu nikada nisam odbila, samo sam gledala da li ja tu mogu nešto da izvučem. Ako ne mogu, onda u tom slučaju, ja to ne radim", objasnila je Mira.

Od svojih likova je učila i naglašava da joj je svaka uloga nešto ostavila i da sve one predstavljaju njen kapital.

"U privatnom životu dosta puta sam bila neuspešna, nije mi bilo lako, bilo je tu ponora, padanja, kao i u svim životima, a onda igram neki lik i pomislim, mogla sam o tom problemu rezonovati kao ona. Neke su me uloge omudrile. Neke su me razočarale kako su izdržale život jer sam ja druge prirode, ali sam se potrudila da se približim takvom životu i rekla: Vidiš, to ne treba", rekla je Banjac.

Uvek se, kaže, divila ljudima koji mogu da stvaraju u dokolici, poput slikara i pisaca koji čekaju da sazri njihovo delo, što u pozorištu ili na filmu je nemoguće.

"Na početku je to i moglo, laganije, mirnije se živelo i radilo. Nije bilo toliko zahteva za novcem, zadovoljavali smo se onim što smo imali. Bila je to radost življenja. Mladi sada rade nešto što ne bi trebalo, ali ne svi. Ja sam radila sa finim mladim glumcima koji su vrlo vaspitani, obavešteni, promišljeno govore o svom pozivu, ali su oni u tako brzom vremenu, oni se tako rasprodaju, toliko energiju razbijaju da nemaju vremena ni da se druže ni da vode ljubav. Mi smo za sve imali vremena, za lepe stvari", smatra Banjac.

Mladima savetuje da ne prave brze karijere i da svoju snagu i energiju pravilno raspodele.

"Naš posao je jako efermeran, karijera se mora graditi postepeno i mudro. Možeš da budeš popularan godinu dana i da te više nikada nema, a možeš da tu godinu budeš ono što ćeš biti večno, veliki i sjajan. Bitna je ta ravnoteža, mora se znati koliko se snage čemu daje. Treba rasporediti snagu i ne treba u sve ulagati istu energiju i snagu, to je mala mudrost koja se možda dobija sa godinama", istakla je Banjac.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...