Izvor: SEEcult.org, 18.Nov.2019, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arhipelag na Kulturnom forumu u Sankt Peterburgu
Beograd, 18. novembra 2019. – Arhipelag je na VIII Kulturnom forumu u Sankt Peterburgu, koji je održan od 14. do 16. novembra, predstavio srpska izdanja objavljena u ediciji 100 slovenskih romana. Izdanja koja je Arhipelag objavio u ediciji 100 slovenskih romana bila su izložena u okviru izložbene postavke Foruma slovenskih kultura u Ermitažu na Kulturnom forumu u Sankt Peterburgu. Forum slovenskih kultura je bio specijalni gost Kulturnog foruma u Sankt Peterburgu i predstavio je na tematskim izložbama, tribinama i konferencijama čitav niz javnih i privatnih institucija kulture, pisaca i izdavača, kao i profesionalaca iz oblasti pozorišta, filma, muzike, muzeja i akademske zajednice koji su uključeni u programe Foruma.Arhipelag je najaktivniji izdavač edicije 100 slovenskih romana. Izložba posvećena ediciji 100 slovenskih romana otvorena je i u Centralnoj gradskoj biblioteci Sankt Peterburga „Vladimir Majakovski“. Na završnoj konferenciji posvećenoj nastupu Foruma slovenskih kultura na Kulturnom forumu u Sankt Peterburgu, održanoj u Plavom salonu u Ermitažu, Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga, naglasio je: – Edicija 100 slovenskih romana uspostavlja pokidane niti južnoslovenskog i uopšte slovenskog kulturnog i književnog kontinuiteta u savremenosti opterećenoj socijalnim, istorijskim i političkim izazovima prvog reda, skreće pažnju na vredne romane pisane na nekom od slovenskih jezika u uskomešanom razdoblju posle pada Berlinskog zida i, nasuprot svakoj komercijalnoj histeriji, čini dostupnim temeljne vrednosti savremenog romana prepoznate u aktuelnoj književno-kritičkoj recepciji. Ova edicija je podstakla i nastanak nove generacije prevodilaca sa slovenskih jezika. Edicija 100 slovenskih romana je najveći međunarodni književni i kulturni projekat u koji je u protekle tri decenije uključena srpska ili neka druga slovenska književnost. Uspostavljeni dijalog samo je, zapravo, osnova za dijalog sa širim evropskim i vanevropskim okruženjem. Iz tog dijaloga niko nije isključen, naprotiv, glasovi se umnožavaju, a slika koju nude izabrani romani predstavlja deo mozaika šireg evropskog i još šireg književnog i kulturnog horizonta savremenog trenutka. Kada smo započinjali ediciju 100 slovenskih romana, znali smo da ćemo se naći pred mnogo izazova i da to jeste avantura koja će trajati godinama. Tri su ključne teme koje obeležavaju većinu romana u ediciji 100 slovenskih romana. Jedno je pitanje utopije: slovenska društva su dugo živela u namet nutoj utopiji socijalizma, da bi se odjednom, preko noći, obrela u tvrdoj realnosti tranziciji. Ta tranzicija jeste druga i najčešća tema romana u ovoj ediciji. Očigledno se takvo epohalno društveno iskustvo moralo naći u književnosti kako bi se tu, u duhu priče, susrelo sa nužnim razumevanjem do koga se vrlo često ne može doći u samoj stvarnosti. Vrlo je važno još jedno iskustvo koje nam donose romani iz ove edicije. Koliko god, na prvi pogled, izgledalo da su neuporedive srpska i slovenačka, slovačka i ruska makedonska i, recimo, hrvatska tranzicija, kada bismo u mnogim od ovih romana zamenili imena metsa u kojima se diogađa radnja ili kada bismo promenili imena junaka, onda bismo lako mogli da pomislimo kako je reč o možda najboljim romanima koji su napisani upravo o našoj tranziciji. A treća tema jeste, naravno, istorija. Romani iz edicije 100 slovenskih romana dolaze iz kultura i društava u kojima se, takoreći tradicionalno, proizvodi suviše istorije po glavi stanovnika, zbog čega književnost vrlo često ima formu samosvesnog otklona od istorijskog besmisla i stihije. Kulturnom forumu u Sankt Peterburgu je međunarodni kulturni događaj koji okuplja veliki broj umetnika i intelektualaca, predstavnika kulturnih i akademskih institucija iz različitih delova sveta. Počasni gost ovoogišnjeg Kulturnog forumu u Sankt Peterburgu bila je Kina, dok su status specijalnog gosta imali Forum slovenskih kultura (sa sedištem u Ljubljani) i Turska.
.jpg)
