Izvor: Večernje novosti, 30.Apr.2019, 13:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hram koji nikad nije ukrasio Gazimestan

Maketa Vidovdanskog hrama posle, prve konzervacije u istoriji vraćena u Kruševac. Remek-delo Ivana Meštrovića iz 1912. godine u originalu trebalo da bude visoko 100 i dugačko čak 250 metara OD trenutka kada je pred Prvi balkanski rat 1912. godine, prvi put izložena, veličanstvena maketa Vidovdanskog hrama autora Ivana Meštrovića (1883-1962) ne prestaje da izaziva intrige i pažnju. Jedinstveno arhitektonsko-vajarsko >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << delo u razmeri 1:50, ponovo je u fokusu javnosti, jer je nakon opsežne konzervacije, nedavno prvi put izložena kod kuće, u Narodnom muzeju u Kruševcu.- Meštrović je hram kao kompleks velikih razmera (100 metara visok, 250 metara dug) zamislio kao organsku celinu sačinjenu od samostalnih, ali idejno srodnih skulptura povezanih monumentalnim arhitektonskim okvirom - predočava, za "Novosti", Aleksandar Miletić, istoričar umetnosti. - Sama poetika hrama proishodi iz motiva kosovske epopeje, izrastajući u univerzalan i izvanvremenski simbol vekovnog narodnog stradanja i vaskrsa.Ta simbolika, predočava sagovornik "Novosti", rađala se u vreme uzavrelih nacionalnih strasti, nesigurnosti i uzleta ideje kulturnog i političkog jedinstva na slovenskom jugu.- U Vidovdanski hram stupalo se kroz glavni, monumentalni ulaz na čelu, kojem je nadahnuće trebalo tražiti u misirskoj umetnosti i pilonima kojima se stupalo u drevna svetilišta istoka - predočava nam Miletić. - Pristup dverima čuvaju kolosalni lavovi, njih osam. Nad glavnim ulazom, nalazi se friz od devet orlova, koji aludiraju na braću Jugoviće, a na bočnim, nižim kulama postavljene su po četiri konjske figure, koje stilski podsećaju na asirske konje.Uopšte, ceo hram izuzetno je složene kompozicije. Kula se sastoji od šest spratova koji počivaju na stojećim krilatim figurama, izuzev prvog, koji je po crtežu slavnog umetnika, bio zatvoren punozidnom masom i ukrašen konzolama. Sužavanjem kule ka vrhu prezentovano je uznošenje duše palih ratnika na nebo.Pročitajte još - Meštrovićeva oda Vidovdanu - Građevina je u svojoj osnovi tvorila slobodan krst - otkriva Miletić. - Oko čitave ove centralne strukture pruža se osmostrani zid, sa nizom stubova ispred koji su sedeće figure lavova, dok tri slobodna kraja krsta takođe čuvaju uparene lavlje figure.Foto: S. BabovićViše do 100 vajarskih motiva trebalo je da osvane u autentičnom hramu, a među njima i kip Marka Kraljevića visok pet metara. Serija skulptura (Vidovdanski ciklus) nagrađena je Zlatnom medaljom na Svetskoj izložbi u Rimu 1911. godine. Udovice, Srđa Zlopogleđa, Miloš Obilić čuvaju se u Narodnom muzeju u Beogradu, dok je torzo Banović Strahinje deo fonda Tejt galerije u Londonu. U Narodnom muzeju u Beogradu, na ulazu u atrijum, nalaze se karijatide koje su krasile prilaz centralnoj kupoli hrama, reprezentujući majke, sestre i udovice palih kosovskih ratnika.Foto: S. Babović- Nakon prvog izlaganja, maketa je predstavljena na 11. Bijenalu u Veneciji 1914. godine, a najveći međunarodni uspeh bila je velika ratna izložba u Muzeju Viktorije i Alberta u Londonu 1915. godine - napominje Aleksandar Miletić. - Londonska ratna izložba bila je izuzetan događaj kojim je hram, skupa sa Vidovdanskim ciklusom, promišljeno upotrebljen u svrhu srpske propagande. Nakon Prvog svetskog rata, maketa je izlagana u nekoliko američkih gradova, ali joj se, naposletku gubi trag. Pronađena je na dokovima u Njujorku šezdesetih godina 20. veka, a u naš muzej je dopremljena 1971. godine povodom šest vekova od osnivanja grada.Foto: S. BabovićPročitajte još - Zov kosovskih junaka Procenjivalo se da bi izrada Vidovdanskog hrama iznosila oko 300 miliona tadašnjih dolara, a nije bilo razumevanja ni za želju umetnika da se hram podigne na Gazimestanu, gde se i odigrao Kosovski boj. Ideja jugoslovenstva u koju je umetnik do kraja verovao nije ni pre ni posle Drugog svetskog rata naišla na potpuno razumevanje kritike. Maketa je, na sreću, preživela (ne)opravdane nacionalne surevnjivosti i jedan je od najpopularnijih eksponata među posetiocima muzeja u Kruševcu.POBEDNIKIVAN Meštrović se kao hrvatski i jugoslovenski umetnik smatra jednim od najpriznatijih skulptura 20. veka, koji je izlagao u reprezentativnim evropskim i svetskim galerijama. Samo je pod okriljem monumentalnog stvaralaštva, u Srbiji ostavio izuzetno vredna dela, poput Neznanog junaka na Avali, Pobednika na Kalemegdanu, Spomenika Svetozaru Miletiću u Novom Sadu.Foto: S. BabovićMEŠTROVIĆ O HRAMU- VIDOVDANSKI hram jest hram religije krajnjega požrtvovanja, religije cara Lazara i u njemu će se propovijedati da treba u pravdi i svjetlosti živjeti i za nju umirati - govorio je o svom delu Ivan Meštrović.

Nastavak na Večernje novosti...