Izvor: Politika, 20.Feb.2012, 01:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Darovitim osnovcima predaju univerzitetski profesori
Đaci koji sedmi i osmi razred osnovne završavaju u klupama gimnazija hoće više od redovnog školovanja, vole dodatno da rade, raduju se učenju
Svakog juna, organizuje se provera učenika šestog razredadarovitih za prirodne nauke ukoliko odluče da konkurišu za mesto u matematičkim odeljenjima za osnovce i da poslednja dva razreda osmoletke završe u gimnazijama. Samo najbolji zavrede mesto među 50 sedmaka u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu, i u društvu po 25 učenika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sedmog razreda u gimnazijama „Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu, „Svetozar Marković” u Nišu, i Prvoj kragujevačkoj gimnaziji.
– To su deca koja hoće više od redovnog školovanja, radoznalost ih motiviše da uče, zaljubljena su u nauku i vole dodatno da rade, a u gimnazijskim odeljenjima nikome ne moraju da objašnjavaju zašto obožavaju matematiku ili fiziku – kaže Radivoje Stojković, direktor novosadske gimnazije „J. J. Zmaj”.
Još školske 2004/05. godine, kada su formirana prva odeljenja za osnovce matematičare, Stojković je bio u komisiji za izradu plana i programa za razrede u ogledu.
– Vodilo se računa da odstupanje u gradivu ne bude veliko. Pojačana je nastava prirodnih nauka. Umesto četiri časa matematike, ovi osnovci imaju šest: tri geometrije i tri algebre. Imaju čas fizike više nego vršnjaci u običnim školama. Informatiku biraju kao izborni predmet, a na tehničkom imaju dobro osmišljenu nastavu računarstva – pojasnio je Stojković.
Plan rada, ipak, nije ključ uspeha osnovaca iz matematičkih odeljenja. Ona nisu slučajno otvorena u četiri univerzitetska centra. Ovoj deci predaju gimnazijski i profesori univerziteta, za takmičenja ih pripremaju bivši gimnazijalci ovenčani medaljama sa međunarodnih olimpijada iz matematike, fizike, astronomije, informatike...
– Sastav tih odeljenja omogućava deci da daleko stignu. Vuku jedni druge napred – dočarava Stojković.
Besplatne pripreme za buduće učenike sedmog razreda u gimnazijama su već počele, ali o tome se zna koliko i o polaganju provere znanja – nedovoljno!
U konkursu za upis u srednju školu koji se svake godine objavljuje nema obaveštenja za učenike šestog razreda da, ukoliko su daroviti, mogu da završe osmoletku u klupama gimnazija. Zvaničan poziv Ministarstva prosvete takođe ne postoji. Gimnazije obaveštavaju osnovne škole i uzdaju se da će one obavestiti đake. Pozive osnovcima postavljaju i na svojim internet stranicama.
Iz cele Srbije školarci dolaze u Matematičku gimnaziju i uvek bude dvostruko više kandidata nego mesta. U Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu nije tako, a jedno od mogućih objašnjenja je neinformisanost talentovanih đaka.
– Kao škola od posebnog nacionalnog značaja, Matematička je popularna. Naši đaci osvajaju priznanja na međunarodnim takmičenjima, i po tome smo poznati kod nas i u svetu. Zato kod nas uvek bude više zainteresovanih nego mesta. Ali, rad u ovim odeljenjima, u bilo kom od četiri grada, jednako je kvalitetan. Ogled je uspeo i treba da pređe u redovan sistem – zaključio je Srđan Ognjanović, direktor Matematičke.
----------------------------------------------
Iz Brizbejna i San Franciska u klupe Matematičke gimnazije
Koliko je opravdano postojanje odeljenja za darovite osnovce u gimnazijama, nesvakidašnjim primerima iz prakse za „Politiku” objašnjava Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije.
– Prošlog septembra smo u sedmi razred upisali dečaka iz Brizbejna. Zove se Aleksandar Sin Kolins, srpski ne govori najbolje, ali matematiku „govori” bez greške. Njegova porodica se doselila iz Australije u Beograd, da bi dete učilo kod nas – kazao je dodajući da je na početku ove školske godine u osmi razred Matematičke primljen još jedan „stranac”.
To je Miloš Marković, čiji roditelji trenutno žive u San Francisku, a njega su doveli u našu prestonicu da živi kod bake i stiče znanje u školi kojom se nacija ponosi.
M. Simić-Miladinović
objavljeno: 20.02.2012.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
