Izvor: RTS, 22.Mar.2018, 20:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZSO – faktor briselskog (ne)sporazuma
Promena statusa Kosova za zapadne zemlje je završena priča, u razgovorima nema mesta ni za podelu. Kao nada ostaje da Srbi na Kosmetu dobiju ono što je u Briselu dogovoreno pre pet godina – Zajednicu srpskih opština. To je, posle sastanaka sa zvaničnicima zapadnih zemalja, saopštio predsednik Srbije u sinoćnjem intervjuu za RTS.
Prema pisanju medija, Zajednica srpskih opština, koja nije ni u povoju, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << jeste maksimum koji Beograd može da dobije na Kosmetu. Zapadni centri moći su, pišu Novosti, predsedniku Aleksandru Vučiću poručili da Srbija ne razmišlja o podeli teritorije i da se od Beograda traži da prizna Kosovo – formalno ili neformalno. Ne prihvatamo taj smokvin list, poručio je šef države.
"Kad Beograd dobije ZSO, on priznaje nezavisnost. Ma nemojte, jeste to sami smislili ili vam je neko pomogao?", upitao je predsednik Srbije.
Nisu sami – kaže Vučić i ističe da Beograd ne pregovara samo sa Albancima, već i sa onima koji su stvorili samoproglašenu državu Kosovo.
"Zapad nastoji da privoli Beograd da napravi ustupke. Ključno bi bilo ne samo da se Beograd ne protivi članstvu u Unesku i Interpolu, nego da im otvorimo vrata u UN, a to je za Beograd neprihvatljivo", rekao je predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun.
Međutim, postavlja se pitanje kako je Beograd došao od toga da je pre pet godina ZSO dobio sporazumom, dotle da za Zajednicu mora opet da se bori i plati potencijalno visoku cenu.
"Treba imati u vidu američki plan o 'puzećem priznavanju' Kosova iz 2007. godine, priznavanju Srbije naravno, i sve što su oni radili poslednjih 11 godina radili su u tom smeru. Mi smo neprestano činili ustupke, ispunjavali svoj deo Briselskog sporazuma za razliku od Prištine, i na Zapadu je to shvaćeno kao slabost Srbije. Čim ste slabi, mogu i dalje da vas ucenjuju, vrše pritiske na vas i traže od vas nove ustupke", smatra Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative.
Nemačkog plana, po kojem bi Srbija pristala na status Kosova kao posmatrača u Generalnoj skupštini UN, predsednik tvrdi, nema. Ali, na stolu u Briselu nema ni Zajednice srpskih opština, jer Priština o tome ne želi da priča.
"Ja ne mislim da se tu radi o ucenama, već o različitim stavovima o tome. Mi imamo odluku Ustavnog suda oko te zajednice. Jednostavno, niko na Kosovu nije protiv toga, nego se radi o kompetencijama", kaže analitičar iz Prištine Fadilj Ljepaja.
Dok je za Beograd reč o deset opština sa ozbiljnim izvršnim ovlašćenjima, Priština želi da je svede na nivo nevladine organizacije.
Stara tema o podeli je opet aktuelna, ali, čini se, završena.
"Vidim da neki govore nešto tamo Vučić petlja, hoće podelu. A ko će biti taj koji će to da nam da", upitao je Aleksandar Vučić.
Korak dalje otišao je predsednik kosovske skupštine.
"Ništa više ne bih voleo nego da se Preševo i Medveđa pridruže Kosovu. Mi ćemo prihvatiti bilateralni sporazum, ako Srbija to prihvati, ali mi nemamo šta da damo. Otvaranje granica na Balkanu uvek znači rat, to je ono što hoću da kažem i ja sam direktan – ne postoji nikakva druga mogućnost promene granica", rekao je Kadri Veselji.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju odgovorio je na ovu izjavu.
"Neka se Kadri Veselji ne veseli, jer pretnje ratom nikome ništa dobro nisu donele, naročito kad dolaze od neosuđenog komandanta terorističke OVK Srbiji, koja se samo usudila da je njeno nešto što jeste njeno i po domaćem i po međunarodnom pravu, to jest da je Kosovo Srbija", poručio je Marko Đurić.
Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost pre deset godina. Šta posle unutrašnjeg dijaloga misli o rešenju za pokrajinu, predsednik Srbije reći će krajem aprila. Istovremeno, od međunarodne zajednice pribavlja podršku za platformu sa kojom će pred građane.
Jedan od uslova za evropski put Srbije jeste da sa Prištinom potpiše pravno obavezujući sporazum, čija sadržina još nije poznata.
.jpg)
