Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Jul.2019, 16:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U centrima 2.680 migranata, od 300 do 600 dece bez pratnje
U prihvatnim centrima trenutno boravi 2.860 migranata, 400 do 500 ih je van centra, a u Srbiji se nalazi i između 300 i 600 dece bez roditeljske pratnje, rečeno je danas na radionici o upravljanju migracijama u Srbiji.
Pomoćnik komesara za izbeglice i migracije Ivan Gerginov kaže da migrantska ruta trenutno ide kroz Albaniju, teritoriju Kosova i Metohije i Bosne i Hercegovine, zbog čega je broj migranata u centralnoj Srbiji opao.
"Oscilacije u broju migranata i migratorni >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << tokovi su veoma nepredvidivi, ali ako gledamo situaciju danas, broj migranata će ili opasti ili ostati na ovom nivou u narednom periodu", naveo je Gerginov na radionici o upravljanju migracijama u Srbiji.
Govoreći o ilegalnom vraćanju izbeglica na teritoriju Srbije, koje sprovode i Hrvatska i Mađarska, Gerginov kaže da su te dve zemlje i svoje zakonodavstvo upodobile tako da mogu da vrate bilo koga, pa čak i osobe koje nisu bile u Srbiji.
"To je i uzrok promene kretanja i ruta migranata, jer se raširila informacija da se Srbija na mađarskoj i hrvatskoj granici teško napušta, pa se zato iz Grčke hvata drugi pravac. Zato je Srbija dosta rasterećenija, a BiH ugrožena", naveo je on.
Na pitanje o situaciji u prihvatnim centrima, Gerginov kaže da srpski organi nemaju problem da smeste 2.600 migranata, budući da je, podseća, Srbija 1996. godine imala 720 kolektivnih centara za izbeglice u kojima je bilo oko 63.000 ljudi.
Među migrantima su i deca bez roditeljske pratnje kojih je trenutno u Srbiji, prema podacima Ministarstva za rad, od 300 do 600.
Savetnik ministra Dragan Vulević kaže da svako dete koje se zatekne na teritoriji Srbije ima isti obim i sadržaj prava kao građani Srbije, da ih sada uključuju i u obrazovni sistem, te da je značajan broj dece ušao i u postupak azila.
Navodeći da su u jednom trenutku od ukupnog broja migranata u Srbiji, koji je tada iznosio 6.500, više od polovine bila deca, Vulević je rekao da postoje razne situacije u kojima sistem mora da reaguje, od vršnjačkog nasilja, porodičnog nasilja, zloupotrebe dece...
"Ako detektujemo takvo dete bez pratnje, postavlja mu se privremeni štaratelj koji u njegovo ime štiti njegova prava i interese, detekutuje se način kako se može obezbediti njegov smeštaj, psihosocijalna podrška i drugo... Deci bez pratnje, ali i ostaloj deci, se obezbeđuje obrazovanje", rekao je on.
Kaže da je najveći problem organizacija slobodnog vremena i ističe da, iako postoji određena vrsta kontrole, nijedan migrant nije "pod ključem".
"Oni mogu da se slobodno kreću i neka od te dece su imala i do 15 neuspelih pokušaja prelaska granice", naveo je on.
Iz ministarstva zdravlja navode da sva deca u smeštaju imaju preventivne preglede, vakcinaciju.
Savetnik u ministarstvu Aleksandar Ranković kaže da 64 ustanove na sva tri nivoa uspevaju da održe stabilnu zdravstvenu situaciju, da nije bilo širenja zaraznih bolesti niti je ugroženo stanje domicijalne populacije, ali ni migranata.
On ističe da migranti imaju puni obim zdravstvene zaštite kao i osiguranici u Srbiji, zahvaljujući sredstvima zemalja EU i ostalih bilateralnih donatora, navodeći da se pružanje zdravstvene zaštite ne svodi samo na hitnu medicinsku pomoć, već da je prošireno.
Kaže i da se opšta zdravstvena slika migranata ne razlikuje od opšte zdravstvene slike generalne populacije, bez ozbira na specifičnosti podneblja i endemskih oboljenja iz područja iz kojih dolaze.
Predstavnik Uprave granične policije Saša Gosić kaže da je od 2016. godine više od 19.000 migranata usmereno ka Srbiji iz Mađarske.
Kaže da je zadatak granične policije, koja prva dolazi u dodir sa migrantima, da prepozna ugrožne kategorije migranata, uputi ih na određene službe, ali i da među njima identifikuje izvršioce krivičnih dela.
Ističe i da je krijumčarenje ljudi jedan od najvećih rizika za migrante.
Na radionici je predstavljeno i istraživanje o stavovima građana prema uticaju migrantske krize, koje je pokazalo da su opšti stavovi građana prema izbeglicama i migrantima bolji nego 2017. godine.
Prosečna ocena stavova građana prema migrantima je 2,59 na skali na kojoj je 1 veoma negativno, a 5 veoma pozitivno, tako da 47 odsto ispitanika pokazuje neutralan stav prema migratima.
Prema istraživanju, porasla je i informisanost građana o migrantskoj krizi, a bolje informisani građani imaju pozitivniji odnos prema migrantima i veći interes za pitanja migracija.
Više od polovine građana, 58 odsto, i dalje smatra da su rat i progon uzroci migracija, ali postoji i veliki broj građana koji veruje da su migracije socijalno-ekonomske prirode.
U odnosu na neka pitanja, došlo je do značajnog pomeranja u stavovima građana u odnosu na 2016, kada je prvi put rađeno istraživanje.
Na pitanje da li smatraju da među migratima ima potencijanih terorista, 2016. godine 85 odsto ispitanika je odgovorilo sa da, dok je danas taj broj 56 odsto.
Istraživanje je pokazalo i da duže prisustvo migranata u pojedinim opštinama i gradovima utiče na bolje stavove građana prema njima.
"Prvobitni šok koji je izazvan otvaranjem centra rađa strah kod lokalne populacije i neku vrstu odbojnosti i distance. S protokom vremena situacija postaje bolja", navela je Jelena Marić Luković, menadžer programa podrške EU upravljanju migracijama u Srbiji.
Ona navodi da je u opštinama i gradovima gde su prihvatni centri zatvoreni smanjena empatija građana prema migrantima.
"Odsustvo migranata umanjuje empatiju stanovništa prema njima", navela je ona.
Trendovi se prate od 2016. godine, a u istraživanju je učestvovalo 800 građana iz 19 opština i gradova u Srbiji u kojima postoji veći broj migranata.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
