Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Dec.2020, 18:00

Timoti Les: Srbija ne treba da žuri da reši kosovsko pitanje

Izjavu Miroslava Lajčaka kako je dijalog Beograda i Prištine dug i krivudav put Timoti Les sa Kembridž univeziteta, ne vidi kao optimističnu poruku i ocenjuje da Srbija ne treba da žuri da reši kosovsko pitanje.

"Imajući u vidu Nemačku i Bajdenovu administraciju koji su isključili podelu Kosova kao jedno od mogučih rešenja i njihovo instistiranje da Srbija bezuslovno prizna nezavisnost Kosova, uopšte me ne iznenađuje Lajčakova izjava, da dijalog čeka dug i krivudav >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << put", kaže Les za Tanjug.

Na pitanje Tanjuga, da li smatra da je, s obzirom da je očekivao, da će kosovski problem biti rešen nekom vrstom teritorijalne podele, ta ideja još u opticaju, kaže da je ideja podele na pregovaračkom stolu sve dok Srbija to postavlja kao uslov za priznanje Kosova.

"Ako Bajden odbije podelu, a Srbija insistira na tome, logično to znači da u naredne četiri godine neće biti rešenja. Podela će biti sklonjena sa stola kada je Srbija povuče sa stola", smatra on.

Les ocenjuje i da je danas situacija oko rešenja KiM komplikovanija od one pre dve godine i smatra da srpski predsednik Aleksandar Vučić namerno gurajući u vrh agende najteže pitanje o ZSO, namerno dovodi u pitanje nastavak dijaloga, a da će sporazum prihvatiti kada ostvari i druge ciljeve u interesu Srbije.

On ocenjuje da srpski predsednik Aleksandar Vučić kosovsko pitanje vidi, kako kaže, u širem kontekstu političke infrastrukture na Balkanu, a koja uključuje i BiH i Crnu Goru, kao najavljenu ekonomsku zonu, poznatiju kao Mali Šengen.

Tu inicijativu, ukazuje Les, podržavaju i EU, i SAD, i Nemačka i to je zapravo prilika za realizaciju srpskih interesa.

"To će biti veliko regionalno tržište za Srbiju, mogućnost za privlačenje investicija, evropskih fondova, a u političkom smislu to bi konsolidovalo srpsku poziciju kao regionalnog lidera", kaže Les.

On dodaje da je situacija sada komplikovanija i zbog toga što su međunarodni akteri poput SAD i EU izgubili moć da postignu rešenje za kosovsko pitanje - pozicija EU oslabila u ijalogu zato što je Brisel odusao od procesa proširenja koji je, kako kaže Les, bar u teoriji bio neka kompenzacija za eventualno srpsko prihvatanje kosovske nezavisnosti.

Ocenjuje da je teško očekivati napredak u naredne četiri godine, uz ocenu da će se dijalog nastaviti, ali bez značajnijih rezultata, te da vreme radi protiv Lajčaka, a da se istovremeno ne može ništa pomeriti bez američke podrške.

On smatra da postoje više preduslova za nastavak dijaloga, ali da je najvažnije da Albanci pristanu na neku vrstu kompromisa, a da Evropljani i Amerikanci napuste poziciju da je kosovsko pitanje zatvoreno i da zahtevaju od Srbije bezuslovno priznanje.

"Jasno je da Srbija to neće uraditi, pre svega i zato što je i EU povukla ponudu o učlanjenju, što je bila neka vrsta kompenzacije. U tom smislu efekat Nemačke, ali i Bajdenove administracije da ohrabruju Albance na nečemu što ne mogu dobiti je blokira.

Na pitanje kako vidi stavove bivšeg šefa evropske diplomatije Havijera Solane da je potrebna ubrzana integracija Srbije u EU, s obzirom da je reč o bivšem zvaničniku, ali o tome da o pitanju proširenja odlučuju države članice, a ne Brisel, Les kaže da je to stara ideja.

"Postavljanje Zapadnog Balkana na brzu traku ka EU je stara ideja koja se pojavila početkom 2000. ali ona je odbijena jer je tada ocenjeno da će ne reformisane i problematične zemlje destabilizovati i oslabiti EU", kaže Les i dodaje da je i dalje većina zemalja EU na istom stavu.

Upitan koliko su zamerke Brisela o navodnom ruskom uticaju u Srbiji realne, a koliko sredstvo političke manipulacije, Les kaže da Moskva malo utiče na život građana u regionu za razliku od EU zbog ekonomskih i političkih benefita koje nudi.

"Za razliku od SAD, Rusija ne može da utiče na političke ishode, kao što je na primer pitanje konačnog statusa Kosova. Moskva ima određene moći zbog njihove popularnost kod običnih Srba koji je vide kao međunarodnog garanta za srpske političke interese", objašnjava on i dodaje da su Rusi veoma dobri u igranju sa takvom percepcijom.

Takođe, dodaje on, nema sumnje da i srpska vlada dopušta takvu ulogu Rusiji, ali samo kao sredstvo i moć u sprovođenju svojih nacionalnih politika pored Amerikanaca i Evropljana.

"Ruski uticaj je manji nego što je percepcija Zapada o tome. EU i SAD su ujedinjeni u stavu da je Balkan njihova sfera interesa i zbog toga mislim da im je zabrinutost realna kada vide srpsko 'koketiranje' sa Rusijom", objašnjava Les i dodaje da to nije bitno, već da je bitno ono što Zapad nudi regionu da bi neutralizovao rusko prisustvo.

Na pitanje gde vidi prostora za Srbiju i njene interesa u novim okolnostima, u kojima će nova američka administracija biti mnogo kompatibilnija sa EU, a pre svega sa Nemačkom, Les ponavlja tezu o ulozi ekonomske zona u regionu - svojevrsnoj, kako kaže, EUslaviji, koja bi bila i politički entitet od šest partnera sa svojevrsnim sedištem u Beogradu i blizak sa EU, koji je u interesu i Srbije.

"Ili će ta zona biti slobodna trgovinska zona, malo integrisanija od CEFTA ili neki meki konfederalni regionalni model sa nekom vrstom centralne vlade", pojašnjava Les svoju tezu i veruje da će EU izvršiti pritisak da se toj inicijativi, Mali Šengen, pored Srbije, Severne Makedonije i Albanija, priključe i BiH, Crna Gora i KiM, pojašnjava svoje viđenje Les.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...