Izvor: SrbijaDanas.com, 13.Jan.2020, 08:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta kažu strani eksperti za Balkan: Kada će se i na koji način rasplesti kosovski čvor?

U nekoliko navrata činilo se da bi prošla, 2019. godina, mogla da bude ona u kojoj će Beograd i Priština bar približiti stavove i eventualno trasirati put ka rešenju kosovskog problema, ali to se nije dogodilo.

Štaviše, u prethodnih godinu dana nije održana nijedna runda dijaloga na najvišem političkom nivou, koji je praktično prekinut još krajem 2018. godine i osim neformalnih susreta na raznim skupovima predstavnici Beograda i Prištine nisu sedeli za istim stolom.
>> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << />
To ih, međutim, nije sprečilo da se raspravljaju "preko plota", gde se svaka strana držala svojih stavova: Beograd da će se za pregovarački sto vratiti kada Priština ukine takse na srpsku robu, a Priština da je ništa osim priznanja nezavisnosti ne zanima. Ako se uzmu u obzir trenutne pozicije, jasno je da se ni jedna ni druga strana nisu povukle, ni jedna ni druga nisu popustile, i da rešenje nije ništa bliže nego ranije.

Tome treba dodati i činjenicu da je na tzv. Kosovu pala vlada, i da su održani vanredni izbori, ali i to da su oni održani na evropskom nivou, što je sve uticalo na to da dijalog tokom cele 2019. godine bude na "stend baju".

Da li će se stvari u ovoj godini promeniti, mnogi će reći da bi trebalo, ali je pitanje je da li će se to stvarno i dogoditi. Ako se i desi, nameće se pitanje šta bi moglo da bude novo rešenje za "kosovski čvor", imajući u vidu da je razgraničenje, koje se pominjalo kao opcija oko koje bi dve strane možda mogle da se saglase, palo u vodu?

"Bez rešenja tokom ove godine" - u najkraćem bi mogao da glasi odgovor na ovo pitanje, bar kako kažu sagovornici. Po nekima od njih, šansa za to je bila 2018. godine, dok drugi pak kažu da se ono ne nazire ne samo ove, već ni u narednih nekoliko godina.

- Šanse da se sveobuhvatno rešenje između Srbije i (tzv.) Kosova postigne 2020. godine vrlo su male. Prvo, ako pogledamo spoljne aktere, mala je motivacija da Evropska unija uloži velike napore. Bivša šefica EU diplomatije Federika Mogerini potrošila je veliki deo političkog kapitala u nastojanju da postigne dogovor, a njen nedostatak uspeha neće nadahnuti njene naslednike - priča Gordi.

Kako pojašnjava, u međuvremenu, slabi impulsi ka proširenju ne doprinose osećaju hitnosti.

- SAD su inicirale napor, ali on neće biti održiv. Izbor izaslanika Donalda Trampa nagovestio je da bi on mogao da usvoji strategiju "učini nam uslugu" koju je pokušao sa Ukrajinom, ali postoji veliki broj razloga zašto ona nije održiva. Predstojeći izbori u SAD, praćeni ustavnom krizom, ukazuju na to da će vlada verovatno biti neaktivna barem do novembra. Sve ovo sugeriše da će se trenutni zastoj verovatno nastaviti. Način da se krene napred je odvojiti napore za postizanje sveobuhvatnog rešenja i umesto toga raditi na manjim sporazumima o pitanjima koja utiču na život građana, poput taksi, vode, energije... Ako praktični sporazumi donesu korist životu građana, biće moguće obnoviti poverenje u pregovarački proces. Ali, to se neće dogoditi brzo. To će se dogoditi polako, ako se uopšte desi - navodi Erik Gordi.

Trenutno na stolu nema održivog rešenja, kaže Majkl Karpenter, po čijem sudu nije verovatno da će se kosovsko pitanje rešiti 2020. godine. On pojašnjava da je ideju o razmeni teritorija odbacio značajan deo kosovske političke elite, ali i da se ona i u Srbiji suočava sa neizvesnom podrškom.

- Optimističniji scenario je da bi 2021. godine nova američka administracija mogla da da prednost ovom pitanju i da zajedno sa Evropskom komisijom razvije "mapu puta" koja uključuje opipljivije podsticaje za rešavanje problema, a pod tim mislim pre svega na finansijske i ekonomske podsticaje - kaže on.

Međutim, Karpenter ističe da za sada ne može da predvidi kada će se ovo desiti, s obzirom na veliki procep u odnosima na relaciji Amerika - EU.

- Kratak odgovor je ne - kaže Les, koji navodi da je poslednja, najbolja šansa za pregovaračko rešenje verovatno bila 2018. godine.

Od tada, kako kaže, tzv. Kosovo podržava "militantnu stranku Samoopredeljenje koja odbacuje kompromisni stav Srbije, odnosno odvajanje severa Kosova zbog priznanja juga".

- U međuvremenu, prekid procesa proširenja EU znači da Srbija više nema jasan podsticaj za odustajanje od Kosova i, zaista, sprečava EU da igra bilo kakvu značajnu posredničku ulogu. Stvari dodatno komplikuje i to što SAD više ne mogu igrati efektivnu, posredničku ulogu, jer borba za vlast između liberala i konzervativaca u Vašingtonu znači da se američki zvaničnici ne mogu međusobno dogovoriti šta mogu da prihvate - priča Les.

Ističe da više ne vidi velike šanse za kompromisno rešenje. Umesto toga, kaže, verovatnije je da će doći do improvizovanog i "neurednog" završetka kosovske drame u kojoj tzv. Kosovo inicira ujedinjenje sa Albanijom kao način da se okonča pravna država.

- Srbija će potom da aneksira sever Kosova kako bi se Srbi spasili od uključivanja u albansku državu, a Zapad će prećutno prihvatiti ovu novu "činjenicu na terenu" kao konačno rešenje kosovskog problema. Međutim, taj ishod je moguć za nekoliko godina - pojašnjava on.

U međuvremenu, kaže, tzv. Kosovo i Albanija moraju da prevaziđu razne prepreke za dublju integraciju, pre svega duboku korupciju albanske države, "jer će lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti biti veoma oprezan oko ujedinjenja, ako to ugrozi njegov cilj "čišćenja" javnog života na Kosovu".

- Zanimljivo je da Samoopredeljenje postaje mnogo aktivnije i u političkom životu Albanije, i verovatno će u dogledno vreme poslati ponudu za učešće u vlasti. Ipak, preduslov za sve ovo je da Samoopredeljenje postane deo vlasti i u Prištini i u Tirani - zaključuje Timoti Les.

Kada je reč o rešenju kosovskog problema, nekadašnji američki diplomata kaže da ga tokom ove godine neće biti, i da "gotovo sve političke ličnosti uključene u pregovarački proces to dobro znaju".

- Svi idu kroz predloge znajući da neće proizvesti ništa smisleno. Šansa za trajno rešenje bila je u dometu prošle godine prihvatanjem od strane ključnih igrača ideju prilagođavanja granica. Ova "zlatna prilika" uništena je kombinacijom licemerja, zamenjenog moralnog idealizma i jakog nacionalizma unutar (tzv.) Kosova i unutar međunarodne zajednice - pojašnjava Montgomeri.

Kako kaže, istina je da bi i u Bosni i na tzv. Kosovu ključni međunarodni igrači radije pustili građane da žive kao građani drugog reda sa smanjenim ekonomskim mogućnostima, kako bi sačuvali svoje stavove uspostavljene pre više od dvadeset godina koji su se davno pokazale neodrživim.

Nastavak na SrbijaDanas.com...