Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Jun.2019, 13:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta je ostalo od Kumanovskog sporazuma i povratka srpskih snaga na Kosovo i Metohiju?

Poslednji upad Rosu na sever Kosova i Metohije i brutalna primena sile nad srpskim stanovništvom, aktuelizovala je pitanje na koji način naša država može da zaštiti svoje stanovništvo na Kosovu i Metohiji, pa i pitanje Kumanovskog sporazuma za koji sagovornici Tanjuga kažu da je još na snazi, ali se slažu da je njegova primena, kada je reč o angažovanju naših snaga bezbednosti, sada upitna.

Nekadašnji ministar odbrane Prvoslav Daviniću smatra da je Kumanovski >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sporazum u potpunosti primenjen, posebno njegov deo koji se odnosi na prisustvo hiljadu srpskih vojnika i isto toliko policajaca na Kosovu i Metohiji, Kosovo nikada ne bi proglasilo nezavisnost i veruje da bi možda sada moglo nešto više uraditi na primeni ovog sporazuma.

Davinić za Tanjug kaže da političke okolnosti posle oktobarskih promena nisu dozvoljavale da Srbija insistira na aspektu Kumanovskog sporazuma koji podrazumeva ono što je najbitnije, a to je prisustvo Vojske Srbije i srpske policije na Kosovu i Metohiji.

"Da smo bili u situaciji da tamo pošaljemo i stacioniramo 1.000 vojnika i 1.000 policajaca, Kosovo nikada ne bi postalo nezavisno", smatra Davinić.

Dodaje da je čvrst i principijelan stav najbolji način da se kosovsko pitanje reši i dodaje da bi on pokrenuo pitanje primene Kumanovskog sporazuma i tražio od međunarodne zajednice da objasni zbog čega se jedan obavezujući međunarodni ugovor ne primenjuje.

"Kada se radi o Kosovu i Metohiji jedini pravni dokumenti oko kojeg su se svi složili u datom trenutku su Kumanovski sporazum i Rezolucija SB UN 1244, ali se oni ne primenjuju u potpunosti. Međutim, međunarodna situacija je znatno promenjena, jer imamo jaču Rusiju i jaču Kinu i mislim da pitanje poštovanja međunarodnog mira i povelje UN dobija na značaju", smatra Davinić i dodaje da bi se po pitanju primene ta dva dokumenta sada možda moglo nešto uraditi.

Sve ono što se dešavalo nakon donošenja Kumanovskog sporazuma i Rezolucije 1244 predstavlja jednostrane akte koji nemaju međunarodno pravni značaj, kaže Davinić i dodaje:

"Jednostrano proglašena nezavisnost Kosova je jednostrani akt jedne političke strane, koje nije imalo za posledicu automatsko međunarodno priznanje."

On podseća da priznanja koje je Priština dobila od jednog broja država, koje su veoma značajni faktori u međunarodnim odnosima, nisu promenila situaciju jer nisu dovela do toga da Kosovo može da uđe u međunarodne organizacije, a pre svega u UN.

"Sa druge strane, ova dva sporazuma imaju međunarodnu vrednost, ali nažalost oni nisu u potpunosti primenjeni, što ne znači da oni ne mogu da se primene i da se ne traži njihova primena", kaže Davinić.

Vojni analitičar Aleksandar Radić međutim kaže da Kumanovski sporazum iz 1999. godine omogućava primenu sile od strane međunarodnih snaga (KFOR) na Kosovu i Metohiji, te da bez obzira što je prošlo 20 godina od njegovog potpisivanja, on je dovoljan pravni argument i osnov za reakciju NATO ukoliko srpske snage bezbednosti uđu na prostor Kosova i Metohije.

"Vojno-tehnički sporazum iz Kumanova kaže da ne može da se preduzme ni jedna aktivnost koja podrazumeva ulazak naših snaga bezbednosti na Kosovo i Metohiju bez izričitog odobrenja komandanta KFOR-a. To znači ulazak u konflikt sa zadacima i mandatom KFOR", rekao je Radić u razgovoru za Tanjug.

Kako on objašnjava, Kumanovski sporazum je i dalje na snazi, jer, ni jednog momenta on nije zamenjen nekim drugim dokumentom, te, kako kaže, "svi glavni elementi tog sporazuma se i dalje primenjuju".

Prema njegovim rečima, Kumanovski sporazum omogućava da se samo deo snaga bezbednosti tadašnje SR Jugoslavije i policije Srbije mogu vratiti na Kosovo i Metohiju, ali u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti koja je doneta dan posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma.

"Rezolucija 1244 određuje da se mogu vratiti stotine pripadnika srpske vojske i policije, a ne hiljade, a to čitamo kao maksimalno 999 ljudi, ali sa četiri striktno određena zadatka. To su veza sa civilnim i vojnim autoritetima na Kosovu i Metohiji, označavanje minskih polja i deminiranje, zatim obezbeđenje prisustva srpskim nacionalnim simbolima i srpskim svetinjama i prisustvo na međunarodnim graničnim prelazima", objašnjava Radić.

Danas su, kaže on, zbog nepovoljnog političkog razvoja i zbivanja, "ovi zadaci prevaziđeni, jer međunarodne snage nemaju potrebe da dodatno komplikuju političko stanje pozivom naših snaga".

"Veoma neoprezno se u našem javnom mnjenju govori kako možemo da vratimo ljude na Kosovo i Metohiju. Nažalost Vojno-tehnički sporazum kaže da bez odobrenja komandanta KFOR to nije moguće, a s druge strane Rezolucija SB 1244 u određenju zadataka koje bi radile naše snage bezbednosti prevaziđena je davno, nedugo pošto je taj dokument stupio na snagu", kazao je vojni analitičar.
Pogledaj vesti o: Kumanovo

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...