Izvor: B92, 18.Avg.2022, 07:37

Srbija i Kosovo: Nova runda pregovora Beograda i Prištine u Briselu

Predsednik Srbije i premijer Kosova susreću se uz posredništvo izaslanika EU Miroslava Lajčaka, ali su i teme sastanka zvanično - nepoznanica.

Više od godinu dana bilo je potrebno da bi došlo do novog susreta najviših delegacija Srbije i Kosova u Briselu.

Četvrti zvanični susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija počinje u četvrtak, 18. avgusta u 10.30, odvojenim susretima delegacija sa komesarom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Evropske unije (EU) za proširenje Žozepom Boreljom i specijalnim izaslanikom EU za pregovore Miroslavom Lajčakom.

Potom bi trebalo da usledi i trojni sastanak, gde bi dve delegacije direktno razgovarale.

Po završetku razgovora očekuje se da se novinarima obrate Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti, dok su evropski pregovarači najavili nezvanični brifing za medije, ali i službenu izjavu za javnost.

Ipak, konkretne teme razgovora evropski posrednici nisu potvrdili, dok su Beograd i Priština navodili različite prioritete u razgovorima - od aktuelnih problema i tenzija, primene ranije postignutih sporazuma, rada na sveobuhvatnom sporazumu, do pitanja nestalih osoba.

Delegacije Srbije i Kosova u središte evropskih institucija stigli su dan pre zvanične pregovaračke runde.

Prve susrete imali su sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, sa kojim je najpre odvojeno razgovarao srpski predsednik, a potom i kosovski premijer.

Stoltenberg je obema stranama poručio da "pokažu uzdržanost i izbegnu nasilje", ali ih je i podsetio da je na terenu oko četiri hiljade vojnika KFOR-a, vojne misije NATO-a koja je na Kosovu zadužena za održavanje stabilnosti.

Generalni sekretar Alijanse podržao je obe strane u naporima da kroz dijalog pronađu rešenje za kosovsko pitanje.

Tokom popodneva u sredu, Vučića i Kurtija su na odvojenim lokacijama posetila dva međunarodna posrednika - evropski Miroslav Lajčak i američki Gabrijel Eskobar.

Lajčak i Eskobar održali su pripremne sastanke koji su bili poslednja uvertira pred četvrtak, dan pregovora.

Ipak, osim objave na Tviteru da je sastanaka bilo, teme razgovora nisu poznate.

Lajčak i Eskobar sastali su se i bez prisustva delegacija Beograda i Prištine.

Evropski posrednik zahvalio se na snažnoj podršci Sjedinjenih Država i "izvanrednoj saradnji" koju je u procesu dijaloga imao sa zamenikom američkog državnog sekretara Gabrijelom Eskobarom.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je u razgovorima Beograda i Prištine potreban racionalan pristup i kompromisno rešenje, a ne rešenje po nečijim željama kojima bi se Srbija ucenjivala ili izdao nalog kako da se Srbija ponaša.

"Oni kažu 'mi čekamo uzajamno priznanje, a ako se to ne desi biće kriva Srbija'.

"To ne funkcioniše tako već moramo da razgovaramo jedni sa drugima i da vidimo koje bi bilo pravo kompromisno rešenje - mi smo spremni za to", rekao je Vučić posle susreta sa Stoltenbergom.

U javnim porukama, vlasti Srbije navodile su da će zahtevati da se među temama briselskih pregovora nađe i formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) utvrđene Briselskim sporazumom iz 2013. godine.

Od poslednjeg susreta pregovarača u Briselu, koji je bez većeg napretka završen u junu 2021. godine, na Kosovu je usledio niz događaja koji je dodatno povisio napetosti.

Na putevima severa Kosova, većinski naseljenim srpskom zajednicom, tri puta su podizane barikade, dva puta zatvarani prelazi, na registarske oznake lepe se nalepnice, planira se, pa odlaže zamena tablica za kosovske gradove koje izdaje Srbija, a na pogranične patrole Kosovske policije bacaju se eksplozivne naprave.

Prva veća kriza nastala je kada je Vlada Kosova prethodne jeseni odlučila da primeni ono što Vlada Srbije čini više od jedne decenije - da primorava sve koji na Kosovo ulaze sa srpskim tablicama da ih menjaju za privremene registracijske oznake.

Posle višednevne blokade prelaza i barikada na putevima, privremeni sporazum o registarskim oznakama postignut je prethodne jeseni, dok je u aprilu njegovo trajanje produženo za šest meseci - do formiranja vlade u Srbiji.

Prema tom sporazumu, vlasnici registarskih tablica izdatih u Srbiji nalepnicama prekrivaju oznake državnosti kada ulaze na Kosovo, dok to isto čine vlasnici automobila sa kosovskim tablicama kada ulaze u Srbiju.

Tehnički timovi u međuvremenu su postigli i sporazum o energetici, koji nikada nije u potpunosti predstavljen javnosti, a tretira pitanja kontrole nad energetskim resursima na severu Kosova.

Takođe, planirano je i uvođenje naplate korišćenja električne energije stanovnicima tih opština koji od 1999. godine ne plaćaju račune za struju.

Kosovo tvrdi da Srbija koči sprovođenje ovog sporazuma.

Krizu ni privremeno nisu rešili telefonski pozivi iz Brisela već dolazak Džefrija Hovenijea, američkog ambasadora na Kosovu, na hitni sastanak u Vladu Kosova, tik pred ponoć 1. avgusta.

Američki ambasador saopštio je medijima scenario sklanjanja barikada i odlaganja primena mera Prištine za mesec dana i pre nego što je to u saopštenju učinila Vlada Kosova koja je odluku formalno donela.

I ovo pitanje tako je ostalo otvoreno, sve do susreta pregovaračkih timova na najvišem nivou.

Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na B92...