Izvor: B92, 22.Okt.2020, 10:16
Srbija, Kosovo i jezik: Kako se na albanskom jeziku kaže dokon pop i jariće krsti
Posle više od 30 godina izrađen je novi albansko-srpski/srpsko-albanski rečnik sa oko 40.000 reči.
Dok godinama unazad političari iz Beograda i Prištine, uz manje ili više uspešno posredovanje Brisela i Vašingtona, pokušavaju da pronađu rešenje kosovskog problema, grupa profesora albanskog i srpskog jezika iz Srbije i sa Kosova napravila je veliki korak ka boljem razumevanju dva naroda.
"Želeli smo da doprinesemo unapređenju komunikacije, poboljšanju dobrosusedskih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odnosa i podizanju svesti o potrebi učenja stranog jezika", kaže za BBC na srpskom dr Ana Sivački, profesorka albanskog jezika i književnosti iz Beograda, jedna od autorki rečnika.
"Takođe, želeli smo da podstaknemo višejezičnost i u jednoj i u drugoj zajednici, kako na Kosovu, tako i šire u Srbiji, budući da u Srbiji postoje albanske manjinske zajednice, posebno na jugu, ali i u Beogradu, Vojvodini", dodaje.
Može li i jedna aplikacija da pomogne da se susedi razumeju
Aleksandar Miladinović, novinar BBC na srpskom
Za one koji su željni znanja jezika suseda, a rečnik deluje kao isuviše formalan i težak način učenja, kao nadgradnja elektronske verzije novog rečnika nastala je i aplikacija "Vokap".
"Vokap" je virtuelni profesor koji podučava srpski i albanski jezik.
Iako je nastao na Kosovu, dostupan je svima koji bi da nauče jedan od ova dva jezika.
Za BBC na srpskom o aplikaciji govori Veljko Samardžić iz Centra za socijalne inicijative.
Aplikacija je dostupna za ajfon i android telefone, kao i na vebsajtu.
Do kraja ove godine iz štampe će izaći prvo izdanje rečnika sa oko 40.000 reči.
"Prethodni rečnici su objavljeni pre više od 30 godina, a od tada su se i srpski i albanski jezik značajno promenili. Sa razvojem nauke i tehnologije u govor ulaze novi termini.
"Kolega Predrag Mutavdžić je dao najbolju ilustraciju ove pojave primetivši da se na početku pandemije korona virusa pojavila reč kovidiot. Jezik tako funkcioniše, reaguje na dešavanja u društvu i prati ih", kaže Ana Sivački.
Koliko se danas razumeju Srbi i Albanci?
Jezičke prepreke označene su kao jedan od glavnih problema inkluzije i komunikacije zajednica na Kosovu.
Istraživanje Centra za socijalne inicijative na Kosovu na jesen 2018. godine pokazalo je da mladi Srbi i Albanci na Kosovu većinom ne poznaju jezik druge zajednice, ali isto tako većina se izjasnila da želi da nauči srpski, odnosno albanski jezik.
Prema tom istraživanju, samo pet odsto Srba na Kosovu priča albanski jezik, 31 procenat delimično razume, a 64 odsto ispitanih ne priča uopšte.
Albanci pričaju srpski jezik u većem procentu - 18 odsto govori, 49 odsto delimično razume, a 31 procenat ne govori srpski jezik.
Ovi procenti drastično padaju među mlađim stanovništvom. Čak 95 odsto mladih Albanaca ne priča srpski jezik, a samo četiri odsto delimično razume.
Više od 71 odsto Srba želi da zna albanski jezik, ali ovaj procenat je manji kod mladih ljudi - 62 odsto.
Oko 73 odsto Albanaca želi da nauči srpski jezik, ali samo 27 odsto među mladim Albancima.
"Rad na rečniku je kao rad rudara koji iskopava zemlju do velikih dubina kako bi došao do dragocenih minerala", primetio je dr Ćemalj Murati.
Tako je i grupa autora angažovanih na izradi ovog rečnika, dodaje on, "iskopavala" nepresušne jezičke izvore kako bi raskrčila put do izvora podataka, reči i izraza prisutnih u svakodnevnom govoru, opšte leksike i terminologije u oblasti izdavaštva i književnosti, nauke, tehnike, sporta, umetnosti, novih tehnologija.
U oba jezika postoje kulturološki specifični izrazi ili reči čije je značenje veoma teško preneti na neki strani jezik.
"Za razliku od dosadašnjih rečnika, mi smo obradi odrednica pristupili malo drugačije, posebno u smeru od albanskog ka srpskom, jer albanski poseduje određene gramatičke kategorije kojih u srpskom nema, kao što je, primera radi, određeni i neodređeni vid imenica", kaže Ana Sivački.
"Zato smo odlučili da za svaku imenicu navedemo i njene oblike u oba vida i broja, što do sada nije bio slučaju u dvojezičnim albansko-srpskim rečnicima".
Poput orasnice ili pohovati.
"U takvim slučajevima smo pribegli transkripciji - orasnicë ili smo dali objašnjenje kao što je u slučaju reči pohovati", kaže Ana Sivački.
Primer:
pohovati - fërgoj, skuq, ose ngjyej (mish, perime, djathë etj. që është mbështjellë) në vezë, miell ose thërrime buke
pohovan - i (e) fërguar (skuqur, ngjyer) në vezë, miell ose thërrime buke.
Jezički stručnjaci su saglasni da je frazeologija uvek najveći problem.
U načelu su to, po pravilu, termini koji su kulturološki obojeni, termini specifični za jezik, odnosno narod, kaže Ana Sivački.
Bez obzira na balkanski kontekst u kome se oba jezika razvijaju i preklapaju, postoje neke fraze koje su karakteristične samo za srpski ili samo za albanski i teško ih je preneti na strani jezik, odnosno pronaći odgovarajući ekvivalent, dodala je.
Murati je naglasio da je često teže pronaći ekvivalente frazeologizama nego pronaći ekvivalente rečima, što je bio problem u postojećim srpsko-albanskim rečnicima.
Frazeologizmi su tvrd orah - kada se s jednog jezika prevode na drugi mogu biti u potpunosti nerazumljivi i ispadaju smešni, kaže Murati.
Dao je nekoliko primera.
Za frazu koliko ljudi, toliko ćudi - u Barićevom srpskohrvatsko-albanskom rečniku (1950) dat je ekvivalent Dikush thumbit e dikush patkoit.
U Srpskohrvatsko-albanskom rečniku (1986) se ponavlja: Njëri thumbit, tjetri patkoit.
Ova dva izraza na albanskom odgovaraju srpskom prevodu: Jedan u klin, drugi u ploču.
Danas se u govoru može sresti upotreba ili "prevod": Sa njerëz, aq çudira, pri čemu se umesto reči ćud - alb. karakter, temperament, tabiat, zakon, pogrešno upotrebljava reč čudo - alb. çudi.
Tačan ekvivalent na albanskom je Sa njerëz aq tabiate (karaktere).
I frazeologizam dokon pop i jariće krsti - u Srpskohrvatsko-albanskom rečniku (1986) dat je na albanskom u obliku Kush nuk ka punë kruan macen (doslovni prevod: Ko nema posla, češe mačku), pri čemu je odgovarajući ekvivalent na albanskom Kush ka nge shtie (fut) rruaza në pe.
Srpski i albanski ne pripadaju istoj porodici jezika, razlikuju se na fonetskom, morfološkom, sintaktičkom ili leksičkom nivou, ali postoje određeni faktori koji ih približavaju i dovode do značajnih poklapanja na istim tim nivoima, kaže Ana Sivački.
Konkretan primer je turska vladavina na Balkanu.
"Osmanlije su sa sobom doneli i jezik i svi znamo da u srpskom figurira priličan broj turcizama, kao što je slučaj i u albanskom".
"A druga još važnija stvar je što su u pitanju susedi, narodi koji žive jedni pored drugih. I posebno u tim pograničnim delovima dolazi do lingvističkih preklapanja", rekla je ona.
Ana Sivački kaže i da su bez obzira na društvene i političke prilike ljudi uvek sarađivali i da ta saradnja preživi sve ratove i sukobe.
"Tako da i u srpskom postoje reči albanskog porekla, u albanskom posebno na Kosovu postoji srpska, odnosno opšteslovenska leksika".
Primeri sličnih ili istih reči:
Ana Sivački ukazuje i na treći faktor preklapanja u leksici - internacionalizmi.
"Oba jezika kao i svi drugi, uslovno rečeno, manji jezici u svetu prikupljaju leksički fond od većih jezika, kakav je, na primer, engleski. To se najbolje vidi na primeru računarske ili medicinske terminologije", kaže profesorka albanskog jezika iz Beograda.
"Svi ti navedeni faktori doprinose tome da se u leksičkom smislu albanski i srpski donekle preklapaju.
"Međutim, bez obzira na njih, u pitanju su dva potpuno različita jezika", kaže Ana Sivački i poručuje: "Upravo su te njihove sličnosti i razlike sadržane u našem rečniku za koji se nadamo da će pored doprinošenja komunikaciji i višejezičnosti u izvesnoj meri pokrenuti međusobnu saradnju i u drugim oblastima".
Pogledajte: Ona uči Srbe albanski, a Albance srpski
Možda će vas zanimati i ovi tekstovi:
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
