Izvor: RTS, 29.Jun.2017, 16:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priština – najviše mandata za "ratno krilo", potvrđena poslanička mesta Srpskoj listi
Prema konačnim rezultatima kosovskih izbora, nijedna koalicija niti stranka nije dobila više od 35 odsto glasova, pa ne može sama da formira vladu. Koalicija Demokratske partije Kosova, Alijanse za budućnost Kosova i Incijative za Kosovo, čiji je kandidat za premijera Ramuš Haradinaj, osvojila je na izborima 11. juna najviše mandata i u kosovskom parlamentu će imati 39 od 120 poslaničkih mesta. Srpskoj listi je potvrđeno devet mandata.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Kosovska centralna izborna komisija objavila je konačne rezultate prevremenih parlamentarnih izbora.
Na prvom mestu je koalicija oko DPK, a na drugom mestu je pokret Samoopredeljenje sa 32 poslanika; na trećem koalicija Demokratskog saveza Kosova, Alijanse novo Kosovo i Alternative sa 29 mesta u kosovskom parlamentu.
Na četvrtom mestu je Srpska lista sa devet manadata.
Potvrđivanje rezultata izbora će biti nakon što prođu rokovi za žalbe.
Nakon proglašavanja konačnih rezultata, u roku od 24 časa politički subjekti koji nisu zadovoljni rezultatima jer smatraju da su oštećeni imaju pravo da se žale panelu CIK-a.
Rok za žalbe počeo je da teče u 14 časova, a Centralna izborna komisija ima 72 sata da na žalbe odgovori.
Strankama se, ako su nezadovoljne, daje rok od 24 sata da žalbe podnesu Vrhovnom sudu, koji ima 72 sata da na njih reaguje.
Žalbe neće promeniti redosled koalicija i stranaka u dobijenim mandatima. Međutim, mogu da promene redosled kandidata za poslanike. To se odnosi i na Srpsku listu, javlja dopisnik RTS-a.
Nenad Rikalo, član Centralne izborne komisije, kaže da će Srpsku listu u kosovskoj skupštini, prema sadašnjim rezultatima, predstavljati Saša Milosavljević, Jasmina Živković, Jelena Bontić, Zoran Mojsilović, Miljana Nikolić, Verica Ćeranić, Srđan Mitrović, Igor Simić i Branimir Stojanović.
"Mogu da kažem da su još tri kandidata – Sreten Ivanović, Slavko Simić i Jasmina Dedić – vrlo blizu ovim kandidatima. Znači, radi se o par desetina ili 100-150 glasova, što je u praksi relativno mali broj koji može da se dodatnim prebrojavanjem, odnosno izmenom i ubacivanjem tih podataka sa zapisnika dođe do promena. Nekih 12 kandidata ravnomerno konkuriše na tih devet mesta", rekao je Rikalo.
Ističe da u konačne rezultate nisu uopšte ubačeni glasovi sa nekih biračkih mesta na severu Kosova i Metohije, pa predstoji da se to uradi.
"Imamo jednu vrlo bitnu situaciju, da je preko hiljadu uslovnih glasova sa severa Kosova poništeno, zato što se glasači navodno ne nalaze na biračkom spisku. Radi se o pravu ljudi da glasaju sa srpskim dokumentima, gde je ispisan matični broj sa 13 cifara, koji je ispisan u uslovnoj koverti sa mestima za 10 cifara. U centru za prebrojavanje su to po automatizmu odbijali. Srpska lista će se žaliti i na tu situaciju, jer to je hiljadu realnih glasova koji imaju pravo da se prebroje. Uočili smo neke nepravilnosti na različitim biračkim mestima i one će biti predmet žalbe Srpske liste", rekao je Rikalo.
Žalbe, ako ih bude, mogu da pomere potvrđivanje konačnih rezultata izbora za sedam do osam dana, i tada će se precizno znati ko će predstavljati Srbe u novom sazivu kosovske skupštine.
Tek nakon odlučivanja o žalbama, CIK potvrđuje rezultate izbora, nakon kojih najkasnije u roku od 30 dana treba da se održi konstitutivna sednica kosovske skupštine, na kojoj treba da bude izabran predsednik i potpredsednici skupštine.
Posle održavanja konstitutivne sednice, kosovski predsednik ima pravo da odredi mandatara za sastav vlade. Skupština bira premijera dok je u njegovoj isključivoj nadležnosti imenovanje ministara i zamenika ministara.
Za izbor kosovskog premijera potreban je najmanje 61 glas, što u ovom trenutku nijedna od koalicija ili stranaka nema.
Ukoliko mandatar za sastav vlade ne dobije većinu, kosovski predsednik u roku od 10 dana imenuje drugog kandidata, posle čega se procedura ponavlja. Ukoliko se ni tada ne izabere vlada, onda se raspisuju novi izbori.
U ovom slučaju, kosovski predsednik može dati Ramušu Haradinaju mandat za sastav vlade, ali ukoliko on ne uspe da dobije većinu, predsednik ima diskreciono pravo da odluči o drugom kandidatu za mandatara. Nejasno je da li će drugi kandidat biti iz Haradinajeve koalicije ili može biti i bilo ko drugi ko ima potrebnu većinu, u ovom slučaju možda Aljbin Kurti.
Inače, na prevremenim parlamentarnim izborima je glasalo 750.000 građana, odnosno 42 odsto upisanih, dok je na biračkim spiskovima bilo 1.872.000 upisanih glasača.
Pogledaj vesti o: Izbori
