Izvor: RTS, 17.Mar.2012, 08:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osam godina od pogroma na Kosmetu
Parastosom u Prištini obeleženo osam godina od pogroma na Kosovu i Metohiji. Građani severne Kosovske Mitrovice položili cveće i zapalili sveće kod spomenika "Istina". Bilans trodnevnog nasilja bio je 19 mrtvih, 950 povređenih i 4.000 proteranih. Uništeno je više od 900 objekata, uključujući 35 srpskih crkava i manastira.
Prošlo je osam godina od martovskih nereda na Kosovu i Metohiji, u kojima je stradalo 19 osoba, a proterano više od 4.000 Srba i drugih nealbanaca. U >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << najvećim etnički motivisanim sukobima od dolaska međunarodnih snaga u pokrajinu porušeno je i zapaljeno oko 900 kuća i 35 pravoslavnih crkava i manastira.
Državni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanović izjavio je da je martovsko nasilje Albanaca pre osam godina ostavilo velik trag na srpsku zajednicu na Kosovu.
Ivanović je ocenio da je martovsko nasilje 2004. godine dovelo do nesigurnosti Srba na ovom području i pokazalo da zbog neprincipijelnosti međunarodne zajednice Srbi mogu računati samo na sebe i Republiku Srbiju, prenosi Tanjug.
Ivanović je podsetio da Kfor nije uspeo da zaštite malobrojne Srbe u enklavama. Ono što posebno brine jeste da se međunarodna zajednica u tom teškom trenutku nije najbolje pokazala, pa je već postojeće nepoverenje Srba u međunarodnu zajednicu na taj način samo pojačano, rekao je Ivanović.
Porušene su i zapaljene i srednjovekovne svetinje, poput Bogorodice Ljeviške u Prizrenu iz 14. veka. Povodom godišnjice martovskog pogroma, episkop raškoprizrenski i kosovskometohijski Teodosije služio je u Prištini parastos žrtvama martovskog nasilja.
Parastos je služen u delimično obnovljenom pravoslavnom hramu Sveti Nikola u Prištini koji je s parohijskim domom bio potpuno spaljen marta 2004. godine.
Osmogodišnjica martovskog pogroma obeležena je i polaganjem venaca i paljenjem sveća kod spomenika "Istina" u severnom delu Kosovske Mitrovice.
Predstavnici lokalnih samouprava iz Kosovske Mitrovice i Zvečana, Udruženja boraca i kidnapovanih i nestalih Srba i građani odali su poštu Borivoju Spasojeviću i Jani Tučev koji su stradali u martovskom nasilju pre osam godina.
U hramu Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici jutros je služena liturgija, a potom i parastos za stradale na Kosovu i Metohiji.
Predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih na Kosovu i Metohiji Milorad Trifunović rekao je da martovski pogrom predstavlja veliku tugu, optuživši međunarodnu zajednicu da nije ništa učinila kako bi zaštitila Srbe.
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić, koji boravi u dvodnevnoj poseti Rusiji, prisustvovao je liturgiji u srpskoj pravoslavnoj crkvi svetih Petra i Pavla u Moskvi, gde je održan pomen žrtvama pogroma.
Svetu liturgiju služio je vikarni episkop moravički Antonije koji je podsetio na ljudske žrtve i oštećene i uništene pravoslavne svetinje od kojih su neke stare više od šest vekova i nalaze se pod zaštitom Uneska.
U martovskom nasilju povređene su 954 osobe, među njima i desetine pripadnika međunarodnih snaga, a uništena su 72 vozila Ujedinjenih nacija. Etnički je očišćeno šest gradova i devet sela, spaljen je manastir Devič kod Srbice, koji još nije potpuno obnovljen.
Oskrnavljena su mnoga groblja na Kosovu i Metohiji, a u crkvama je nestao ili oštećen veliki broj vrednih ikona i drugih crkvenih relikvija, kao i knjige krštenih, venčanih i umrlih koje svedoče o vekovnom postojanju Srba.
Misija Uneska, čiji su predstavnici kasnije obišli demolirane pravoslavne crkave i manastire u pokrajini, napravila je procenu prema kojoj šteta na njima iznosi približno 30 miliona dolara.
Zapaljeni su konaci manastira Svetih arhangela kod Prizrena. U Prizrenu je pored crkve Bogorodice Ljeviške izgoreo i Hram svetog Đorđa iz 16. veka.
Proces obnove Ljeviške je još u toku, a crkva Svetog Đorđa je posle obnove osveštana u zimu 2010. godine. U martovskom pogromu zapaljena je i zgrada Bogoslovije i oskrnavljeno sedište Raško-prizrenske eparhije.
U konaku Hrama Svetog Save u Beogradu, večeras će biti otvorena izložba kopija fresaka iz manastira Dečani, pod nazivom "Da se ne zaboravi".
Izložba se već osam godina organizuje na godišnjicu pogroma i traje do 24. marta, čime se obeležava početak NATO bombardovanja.
Povod za pogrom
Povod za pogrom bila je kampanja albanskih medija u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar šest albanskih dečaka iz sela Čabar kod Zubinog Potoka i tako trojicu oterali u smrt.
Istraga Unmik policije utvrdila je da su albanske optužbe lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su "preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela".
Albanski ekstremisti su najpre započeli proteste u južnom delu Kosovske Mitrovice, a u sumrak su krenuli u oružani napad na Srbe u severnom delu grada - gde su intervenisali pripadnici Kfora.
Nasilje i napadi preneli su se južnije, u selo Čaglavicu i druga naselja na području Prištine, a na meti su se našla srpska sela i gradovi širom pokrajine - Lipljan, Gnjilane, Uroševac, Đakovica i Prizren.
Teror je nastavljen sutradan, 18. marta, kada su Srbi morali da napuste Kosovo Polje, Obilić, Plemetina kod Vučitrna, Svinjare nadomak Kosovske Mitrovice, dok je u selu Bijelo Polje kod Peći zapaljeno svih 28 povratničkih kuća i parohijski dom.
Manje grupe Srba spas su potražile u bazama Kfora, a ostali u bezbednijim srpskim enklavama. Većina je i danas u kolektivnim centrima, kontejnerskim naseljima blizu Gračanice, ili u tuđim domovima, a malo ko se odlučio na povratak. Oko 250 Srba izbeglo je u unutrašnost Srbije.
U nekoliko gradova izbili su tih dana protesti, u Nišu i Beogradu zapaljene su džamije, a u glavnom gradu je tokom nemira povređeno 17 građana i policajaca.
Predstavnici međunarodne zajednice ocenili su tada da je "etnički motivisano nasilje" nad Srbima na KiM "planirano i dobro orkestrirano", ali se ispostavilo da više od 20.000 pripadnika međunarodnih snaga nije bilo spremno, ili nisu hteli da ga osujete i spreče.
Za martovsko nasilje 2004. godine na Kosmetu Euleks je krivim proglasio 14 osoba i osudio ih na zatvorske kazne, dok je jednu osobu oslobodio.
Portparolka Euleksa Irina Gudeljević navela je da su sudije Euleksa ukupno radile na devet predmeta, i da je u još jednom postupku optužnica potvrđena i osumnjičeni čeka na suđenje.
.jpg)
