Izvor: Southeast European Times, 03.Apr.2013, 18:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kosovo jača napore za pomoć manjinskim povratnicima

Zvaničnici u Prištini posvećeni su pružanju pomoći povratnicima.

03/04/2013

Linda Karadaku za Southeast European Times iz Prištine -- 3.4.2013.

Uprkos usporavanju povratka izbeglica, kosovska vlada je rekla da radi na pružanju pomoći raseljenima da se vrate kući.

Loša ekonomija na Kosovu, nepostojanje projekata stambene pomoći i ponekad pretnje nasiljem, faktori su koji sprečavaju povratak. Ali, kaže premijer Hašim Tači, vlada će >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << nastaviti da pruža finansijsku podršku inicijativama za povratak i reintegraciju manjina.

Tači je 22. marta rekao Savetu bezbednosti UN da je izgradnja kuća jasan primer stalnih nastojanja da se zaštite povratnici i osiguraju pristojni uslovi života, nakon čega treba da uslede zapošljavanje, zdravstvena zaštita i obrazovanje.

Vlada je 2013. izgradila i popravila 76 kuća za povratnike širom Kosova i finalizovala 21 infrastrukturni projekat.

Od 2000. godine dobrovoljno se vratilo preko 24.000 pripadnika manjina, izjavio je šef misije Agencije UN za izbeglice u Prištini Džo Hegenauer.

„Postoji otprilike 17.600 osoba koje su privremeno raseljene na Kosovu. Stvaranje povoljnih uslova za povratak svih zainteresovanih raseljenih lica na Kosovo je vrlo važno“, izjavio je Hegenauer za SETimes.

Kancelarije UNHCR-a u regionu identifikovale su dodatnih 3.000 pripadnika manjina koji žele da se vrate, a nadaju se da će još njih pokazati interesovanje.

Međutim, UNHCR je ukazao da je manjak odgovarajućeg zemljišta još jedna prepreka, s obzirom da su mnoge izbeglice zarađivale za život obrađujući zemlju i gajeći životinje.

„Opštine treba da učine više da izdvoje zemljište za raseljene osobe koje su spremne da se vrate na Kosovo“, rekao je Hegenauer.

Rade Kitanović, 45-godišnji Srbin i poljoprivrednik, vratio se u svoje rodno selo Silovo.

„Imam lep i udoban stan u Vranju [u Srbiji], gde sam otišao da živim 1999. godine, kada su srpska vojska i policija otišli sa Kosova. Ali, nisam mogao da živim tamo. Nisam imao posao, niti mogućnost da ga pronađem“, rekao je Kitanović za SETimes.

Kitanović je rekao da takođe nije mogao bez svoje zemlje, zemljoradnje i gazdinstva.

„Potrošio sam godinu svog života i skoro celokupnu štednju da bih shvatio da moram da se vratim u svoje selo“, rekao je on. „Sada sam se vratio u Silovo, proizvodim voće, povrće, mleko, sir... i prodajem to na pijaci i Srbima i Albancima.“

Uprkos poteškoćama, nastojanja vlade da pomognu povratnicima se nastavljaju.

Sastanak kosovskog ministra unutrašnjih poslova Bajrama Redžepija i crnogorskog ministra rada Predraga Boškovića 19. marta predstavlja najnoviji pokušaj unapređivanja povrataka.

Preko 10.000 Srba, Roma, Egipćana i Crnogoraca sa Kosova koji su raseljeni u Crnoj Gori nema lična dokumenta ni jedne ni druge zemlje.

Ministri su se složili da će ti ljudi morati da dobiju lična dokumenta da bi se vratili na Kosovo. Crnogorske vlasti će pripremiti liste svih koji traže državljanstvo Kosova kako bi zemlja mogla da ih verifikuje.

„Nakon toga biće organizovan kolektivni povratak kako bi bili registrovani“, rekao je Bošković.

Dopisnica Ivana Jovanović iz Beograda doprinela je ovom izveštaju.

Šta još Priština može da učini da bi podstakla povratak izbeglica u zemlju? Recite nam u svom komentaru ispod teksta.

Nastavak na Southeast European Times...