Izvor: Southeast European Times, 01.Dec.2012, 16:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kosovo i Srbija posvećuju pažnju energetici

Priština traži sporazum o kontroli energetskih resursa na severnom Kosovu.

01/12/2012

Bojana Milovanović i Linda Karadaku za Southeast European Times iz Beograda i Prištine -- 1.12.2012.

Beograd i Priština planiraju da se usredsrede na rešavanje energetskih i telekomunikacionih pitanja u sledećoj rundi razgovora u kojima posreduje EU. Energetska zajednica, kojom su regulisana energetska pitanja širom Evrope, u sklopu pravne tekovine EU, saopštila >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << je da Beograd krši pravila Energetske zajednice jer nije nadoknadio Prištini korišćenje prenosnih linija na severnom Kosovu za prebacivanje struje u Srbiju i obližnje zemlje.

„Jasno je stavljeno do znanja da Srbija mora da popravi svoju politiku prema Kosovu i to automatski znači prihvatanje energetskog sporazuma između dve države“, rekla je potpredsednica Vlade Kosova i šefica tima zemlje za tehničke razgovore Edita Tahiri za SETimes. „Urađen je nacrt sporazuma između dve strane [Kosova i Srbije], ali Srbija nije spremna da ga prihvati.“

Pored nadoknade Kosovu, Tahiri je rekla da je sporazumom precizirano da energetske resurse na Kosovu kontroliše Priština.

Sekretarijat Energetske zajednice pokušava da reši to pitanje već dve godine.

Borislav Stefanović, bivši šef pregovaračkog tima Srbije, izjavio je za SETimes da razgovori o energetici nisu bili produktivni jer Srbija iznosi konkretne predloge, a Priština ih je sve odbacila.

Stefanović kaže da je cilj Srbije da očuva kapacitet Elektroprivrede Srbije (EPS) na severnom Kosovu i da ono ostane u rukama EPS ili podružnice koja će biti osnovana u Prištini. Prioritet je takođe omogućiti redovno snabdevanje električnom energijom za Srbe u enklavama južno od reke Ibar, rekao je Stefanović.

„U pregovorima je takođe trebalo da bude postignut sporazum o rešavanju dugova Kosovske elektroenergetske kompanije i EPS-a. To je ono što pokušavamo i bili smo vrlo fleksibilni oko svega toga, sa ciljem da održimo najvažnije objekte na severnom Kosovu -- Gazivode i Valac“, rekao je Stefanović.

Srpski ministar spoljne i domaće trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je zaSETimes da zvaničnici takođe planiraju da razmotre pozivni broj za Kosovo. „Kosovske institucije su tražile međunarodni pozivni broj i želele su da to bude 383“, rekao je Ljajić. „U ranijim razgovorima Srbija je ponudila kompromisno rešenje 3815 [pozivni broj Srbije sa dodatom peticom], ali je to odbijeno.“

On je rekao da će razgovori takođe biti fokusirani na sudbinu telekomunikacione imovine i rad srpskih operatera na Kosovu.

„Čekamo ishod razgovora između dvojice premijera, s obzirom da će oni odrediti teme koje će biti razmotrene u tehničkom dijalogu“, dodao je Ljajić. „Spremni smo za dijalog i zainteresovani za rešavanje tih pitanja.“

Tahiri je rekla da je Kosovo konstantno tražilo sopstveni pozivni broj, ne samo zato što je međunarodno priznato, nego zato što je imalo svoj telefonski pozivni broj i frekvenciju prenosa kao federalna jedinica bivše Jugoslavije.

„Kada je međunarodna organizacija za telekomunikacije definisala frekvencije i brojeve, definisala ih je za osam federalnih jedinica [uključujući Kosovo], pa zato Kosovo ima sopstveni pozivni broj i Srbija bi jednostavno trebalo da prihvati tu realnost i ne blokira pozivni broj“, rekla je Tahiri za SETimes.

Nastavak na Southeast European Times...