Izvor: Vaseljenska TV, 14.Jan.2018, 01:45

Kasno Amfilohije brine o Kosovu!

Kasno Amfilohije brine o Kosovu!

Opšta moralna posrnulost oko nas dotiče se i krugova visoke crkvene jerarhije u Beogradskoj patrijaršiji. Naime, laž i licemerje su postala glavna oruđa savremenih delatnika u javnosti, posebno političara, na žalost i novinara, i na krajnju žalost i crkvenih velikodostojnika.
Licemerje je postalo glavno obeležje delovanja mitropolita Amfilohija, i ne manje episkopa Atanasija. Pošto zavedeni jeresima ekumenizma licemerno drže veru otačku, to njihovo licemerje u duhovnosti preslikava >> Pročitaj celu vest na sajtu Vaseljenska TV << se na sve ostalo što čine, pa i na njihov „patriotizam“. To nam posebno pokazuje Amfilohije. Oni koji ga poznaju više decenija, ističu da je sposoban da u jednom razgovoru iznese dva potpuno suprotna stava i podjednako ih „brani“, istom silinom „argumenata“. Ako u jednom razgovoru dva, ili više puta menja svoj stav, šta li će tek biti za mesec dana? Živi bili pa videli, no sudeći po ovakvoj „doslednosti“ Amfilohija verujemo da će (ako se to u međuvremenu, mimo javnosti, već nije dogodilo) biti kao i do sad: Vučić će velikodušno dati prilog za jedan od milion hramova nekom novokanonizovanom pesniku ili vojskovođi crnogorskom (dovoljno je ako je Crnogorac, kod mitropolita se i svetost nasleđuje po porodičnoj liniji), kome će Amfilohije podići velelepno zdanje i pozvati hodže, muftije, rabine i biskupe na „toržestveno osvećenje“, i nikome ništa, pojeo vuk magarca, a Amfilohije oprostio Vučiću sve. Tako je do sada bilo, tako će na žalost i biti, vuk i dalje samo dlaku menja.
Živimo u vremenu vulgarno prenaglašene forme, lišene odgovarajuće suštine. No, i rat je nekome brat, a kamoli ovo sumorno vreme. Tako se u njemu i našao i snašao mitropolit Amfilohije, uz svog brata Atanasija Jevtića, i kao „dvojac“ odlično veslaju, plivaju i čine sve što je do njih, da „ostanu na površini“ ove savremene močvare. Uspevaju da uspešno reklamiraju svoju obrazovanost, svoj „patriotizam“ i sve ono što doprinosi njihovoj zemaljskoj slavi, časti i vlasti, do koje im je, što je očigledno, jedino i stalo.
Ovaj stari, ali oprobani „dvojac“, nije propustio priliku da i u ovom teškom momentu za narod i KiM, pobere po koji venac i lovoriku za sve ono „veliko i preveliko“ što učiniše do sad. U svom hajdučkom, brdsko-planinskom i skenderijskom zanosu, toliko su se poneli, da srpska javnost zavođena šakom političara, „patriota“ i novinara plaćenih, ucenjenih, podmićenih od ko zna kojih službi, ovog momenta sigurno očekuju da će mitropolit Amfilohije još koliko sutra, ako ne u Orašcu, a ono negde oko Skadra, podići novi srpski ustanak. Očekuju to oni koji mitropolita Amfilohija poznaju samo čitajući njegove velerečive i poetske intervjue, začinjene patetikom, (ili kletvama, po potrebi), a Atanasija Jevtića po njegovim „elokventnim“ izlivima gneva na sve i svakoga.
No, i Amfilohije i Atanasije su se preračunali, mantija mnogo toga može da sakrije, ali ne i sve. Ne moramo se vraćati mnogo godina unazad da bismo učinili ono čemu nas Njegoš uči: pokolenja djela sude, što je čije daju svjema. Ako je ovog pesnika među vladikama Amfilohije samokanonizovao, onda je red da Njegoševe stihove primenimo na samog mitropolita. Jer ti stihovi samo poetski obrazlažu jevanđelske reči: po plodovima (delima) njihovim poznaćete ih. Kako su „branili i odbranili“ KiM Amfilohije i Atanasije to vidimo, sudeći po procesu do kog je Vučić doveo priznanje ovog terorističkog tumora, a ne države, na tlu naše zemlje.
Pokolenja sude dela, no u slučaju ove dvojice sude im nedela, kojima su se duboko ogrešili o KiM, o tamošnji narod, Eparhiju i episkopa Artemija. Zbog ograničenosti vremena i prostora, ovde ćemo nabrojati samo neka od njihovih nedela.
Od intenziviranja krize na KiM Amfilohije i Atanasije su se toliko nametali tamošnjem kanonskom episkopu Artemiju, samovoljno vršljali po Eparhiji, bili u njoj više i duže nego u svojim matičnim eparhijama. Vršili opstrukcije duhovnog života i jedinstva u Eparhiji raško-prizrenskoj, podržavajući dečanske secesioniste, time ozbiljno opstruisali sveukupni duhovno-pastirski rad vladike Artemija. Ometali njegovu očajničku borbu za Srbe na KiM, time što su predvođeni dečanskim CIA-saradnikom, Savom Janjićem[1] forsirali saradnju sa stranim faktorima na KiM, koji su sve otvorenije radili na uspostavljanju nezavisne terorističke, rodovsko-plemenske „države“. Mitropolit Amfilohije je upućivan Savom Janjićem podržao potpisivanje tzv. „Memoranduma“, po kome će oni koji su rušili i palili srpske svetinje, tj. Šiptari, obnavljati iste. Vladika Artemije je umolio patrijarha Pavla da povuče potpis sa ovog sramnog dokumenta, što je pokojni patrijarh učinio, ali je zatim Amfilohije održao sednicu Sinoda i bez dozvole patrijarha Pavla na svoju ruku, a u ime Sinoda, stavio potpis na „Memorandum“. Mitropolit je kasnije susretima sa šiptarskim „ministrima“ i terorističkim vlastima ka KiM (npr. sa Iljberom Hisom pri “obnovi“ crkve sv. Ilije u Vučitrnu) „dolivao i podgrevao“ svoj potpisani „Memoradnum“, i radio na tome da Šiptari obnovom srpskih svetinja polako steknu nekakav osnov za njihovo svojatanje, te zatraže prijem u UNESKO. Iako je vladika Artemije upozoravao da će se ovo destiti, mitropolit Amfilohije se nije obazirao, već je i dalje zdušno sa Teodosijem i Savom Janjićem radio na tome da Šiptari obnavljaju srpske svetinje. Zato za trenutne zahteve Šiptara terorista sa KiM za članstvo u UNESKO krivce treba tražiti u Amfilohiju, Atanasiju, Savi i Teodosiju, upravo tim redom. Koliko je licemerno što se pomenuti danas navodno bore protiv ulaska terorista sa KiM u UNESKO, jasno je po sebi. Na Gazimestanu je 2008. kao i obično, u svom glumačo-dramskom, proročko-teatralnom „nadahnuću“ održao snažnu besedu okupljenim Srbima o tome kako je: “Kosovo glava Lazareva, a Srbija tijelo Lazarevo. Ko odvaja Kosovo od Srbije, odvaja glavu od tijela…“. Prisutni Srbi, kojima je još samo nedostajao uzvik: “K oružju!“, i da im da puške u ruke, pa da se objavi ustanak za oslobođenje, bili su ekstatično oduševljeni. Samo nekoliko sati kasnije, na putu prema svetim Arhangelima prizrenskim, sevši u vozilo UNMIK policije, našem sabratu, ocu Ksenofontu, koji o tome svedoči, rekao kako ipak mi „moramo prihvatiti realnost na KiM“, jer “čovječe Božiji, Ksenofonte, 66 država (tada, prim. autora) je priznalo nezavisnost Kosova, i to je realnost koju moramo prihvatiti“. Dakle, isto što o KiM govore prošle i trenutne vlasti u Beogradu, protiv kojih se Amfilohije navodno bori. Pri istom tom gore navedenom razgovoru, kada mu je otac Ksenofont, misleći da „naivni“ mitropolit ništa ne zna, napomenuo kako se izdaja dešava u našim redovima, i da je čitav Aneks 5 Ahtisarijevog plana, koji govori o kulturnoj baštini na budućem nezavisnom Kosovu, ustvari sastavljao Sava Janjić, sa svojim UNOSEK prijateljem Dimitrijem Šlapačenkom, jednim od Ahtisarijevih najbližih saradnika, mitropolit mu je na to lakonski odgovorio: “morali smo na to pristati, to je najbolje što možemo izvući, bar smo mi sastavljali pod našim uslovima“. To je pokazivao da je čitav Sinod u tome učestvovao, iako je Patrijaršija u to vreme mahala saopštenjima u kojima je proklinjala i Ahtisarija i plan i svakoga “ko ne doš’o na polje Kosovo“! Kada je vladika Artemije 2009. godine pismeno zabranio potpredsedniku Amerike Džozefu Bajdenu ulazak u manastir Dečane, Amfilohije je, kao predsedavajući Arhijerejskim saborom, vikao na vladiku Artemija i pretio mu da povuče tu zabranu, što je vladika Artemije smelo i principijelno odbio, a dečanski monasi „zakriljeni Amfilohijevom mantijom“, nastavili sa svojim neposlušanjem svom nadležnom episkopu Artemiju, primili Bajdena. Amfilohije je vladici Artemiju pretio rečima: „Artemije, povuci tu zabranu!“. Svoje takve preteće zahteve pravdao je tradicionalnim gostoprimstvom srpskih manastira, a zaboravio je na to gostoprimstvo kada svom bratu, vladici Artemiju, nakon smenjivanja nije dao niti jednu manastirku keliju za boravak i ostanak u Eparhiji, već je postupio po nalogu američke ambasade, koji, kako stoji u objavljenim dokumentima „Vikiliksa“, glasi: „Artemije mora da ode sa KiM“. Episkop Atanasije je, prvih godina nakon početka rata na KiM boravio u Gračanici, vršeći svoj nakaradni prevod Psaltira, i maltretirajući sve oko sebe, do te mere da je monaštvo iz Gračanice molilo vladiku Artemija da Atanasija pošalje nazad u Hercegovinu, budući da ni jedna služba i liturgija, kojoj bi prisustvovao, nije mogla proći bez njegovih ekscentričnih ispada, uznemiravanja svih i svega oko sebe i infantilnog privlačenja pažnje na svoje veliko bogoslovsko JA.[2] Nakon pogroma 2004. godine, na sam Vidovdan, Atanasije je u Gračanicu vladiki Artemiju, preko Jovana Ćulibrka i nekog vajnog obraćenika u pravoslavlje, Šmuela Avijatara, bivšeg mosad-ovca, doveo advokata, ortodoksnog Jevrejina, Jakova Vajnrota, čak iz Tel Aviva, ubeđujući vladiku da je u pitanju jedan od četiri najbolja advokata u svetu i da treba da podigne tužbu protiv 4 zemlje, NATO članice koje su po „Kumanovskom sporazumu“ narod i svetinje na KiM „čuvali“ i „sačuvali“. Ovde se pod „ubeđivanjem“ podrazumeva Atanasijeva vika i dreka koja je odjekivala celom episkopijom u Gračanici, o tome kako i Koštuničina vlada stoji iza svega i kako su dali „zeleno svetlo“ i platiće milion dolara troškova… itd… čemu je svedok autor ovog članka. Vladika Artemije je dobro promislio, posavetovao se sa prisutnim u Gračanici patrijarhom Pavlom i svi se saglasili da vladika Artemije podigne tužbu. Već u decembru iste godine, nakon pritiska američke ambasade na beogradske vlasti, a beogradskih vlasti na Beogradsku patrijaršiju, Atanasije opet dolazi u Gračanicu i ubeđuje vladiku Artemija da povuče tužbu protiv pomenutih NATO zemalja, samo sada sa još većom vikom i drekom. Tada smo se pitali: otkuda mu obraz i čast da to čini? Danas su po pitanju njegovog obraza i časti stvari mnogo jasnije. Istini za volju, treba napomenuti da je ispred tadašnjeg Sinoda i trenutni patrijarh, tadašnji episkop niški Irinej uzeo udela u saradnji sa šiptarskim-obnovljencima. Vladika Artemije je principijelno odbio da primi ključeve „obnovljenih“ objekata, ali je to „mirne savesti“ učinio Irinej, sadašnji patrijarh. O tome ima i snimaka na internetu i svedočenja tadašnje Svetoarhangelske, prizrenske, bratije, koja iz prve ruke svedoči o tom sramnom događaju i ponašanju tadašnjeg Irineja Niškog i Teodosija Šibalića. Kasnije je kao patrijarh „okadio“ izdajnički Vučićev Briselski sporazum, i pozvao Srbe sa KiM da izađu na šiptarske izbore. Kao krunu celokupne izdaje KiM Amfilohije i Atanasije predvode upad u Eparhiju raško-prizrensku i nekanonsku smenu i progon episkopa Artemija. Atanasije Jevtić, uz uobičajenu viku i dreku, upada u Episkopiju u Gračanici, obija skoro sva vrata na njoj, ostavljajući iza sebe jeziv prizor i čineći ono što su do tada samo Šiptari radili po srpskim manastirima, obijajući i razvaljujući. Amfilohije i Atanasije, po nalogu američke ambasade, a sa“blagoslovom“ patrijarha Irineja, proteruju episkopa Artemija daleko u Srem, što dalje od KiM. Time u Eparhiji sporovode duhovni pogrom nad monaštvom, gori od martovskog pogroma 2004. godine, unose neviđeni haos i pometnju, svojim hvalisavim nastupima, lažnim i nametljivim autoritetom, umišljenošću, pretnjama, zastrašivanjem i vikom. Od ovog haosa Eparhija se i dan danas nije oporavila, a manastiri su skoro zapusteli. Polovina monaštva biva proterana sa episkopom Artemijem, a vernici na KiM ostaju smućeni i usled nepoverenja onom delu monaštva i sveštenstva koje je podržalo Amfilohija i Atanasija, prestaje da odlazi u svoje svetinje. Na čelo Eparhije postavljaju osvedočenog šiptarskog i američkog kolaboracionistu Teodosija, koji je bez stida i zazora podmetanjem i klevetama proterao svog duhovnog oca i episkopa Artemija, zaseo na njegovu katedru. Amfilohije i Atanasije su sa KiM proterali episkopa Artemija, koga je narod smatrao za jedinog doslednog branitelja i čuvara KiM, proterali su monaštvo koje je bilo veliki oslonac i uteha napaćenom narodu na KiM. Napabirčivši iz „dečanske kuhinje“ lažne optužbe o „proneveri novca“, mitropolit Amfilohije svojeručno podnosi tužbu protiv episkopa Artemija. Taj montirani sudski proces traje, već skoro deset godina. Trojica sudija je promenjeno zbog pristrasnog vođenja procesa, a kraj suđenju se ni ne nazire, jer dokaza nema, a sam proces se namerno prolongira „za potrebe“ medijske kompromitacije episkopa Artemija, i, pretpostavljamo, očekivanja kraja njegovog ovozemaljskog života, čime bi, valjda se nadaju, mogli na kraju da pilatovski operu ruke. Povodom proslave 30 godina svog episkopovanja, mitropolit Amfilohije je u svoju čast objavio nekoliko knjiga, čak i spomenicu u svoje ime, ali i film o KiM. No, ispostavilo se da je film zapravo o Amfilohiju, ne o KiM, time je izašla na videlo krajnja namera tolikog Amfilohijevog boravka na tim prostorima, njegov očigledan cilj bio je da sebe prikaže i „proslavi“ kao neprikosnovenog borca za KiM. Da je posredi najgrublji falsifikat pokazuje činjenica da se u filmu niti jednom rečju, ni u pozitivnom, ni u negativnom smislu, ne pominje nadležni episkop na KiM Artemije, koji je na tim prostorima boravio više od 20 godina, požrtvovano vršeći pastirski rad. Slični pokušaj „istorijskog brisanja“ i samog imena Artemije sa lica zemlje, dogodila se na nekanonskom ustoličenju episkopa Teodosija u Prizrenu, kada u svom obraćanju u delu pominjanja svojih prethodnika niti jednom rečju ne pominje episkopa Artemija. Ako uporedimo ovu besedu episkopa Teodosija sa onom na dan njegove hirotonije 2004. godine, u Dečanima, videćemo potpuni preokret svesti i psihologije ovog čoveka (ne na bolje), jer u besedi na svojoj hirotoniji praktično sve vreme govori o svom tadašnjem duhovnom ocu, episkopu Artemiju, i to u superlativu. Ovo su sve veliki pokazatelji još veće mržnje mitropolitove i Teodosijeve prema episkopu Artemiju. Nedostalo bi vremena i prostora da navedemo sve njihove propuste, ovo su samo ugrubo navedeni svi oni nečasni postupci Amfilohija i Atanasija i ostalih, kojima su se duboko ogrešili o KiM, o tamošnji srpski narod i Crkvu, o svetinje koje su predali u ruke Šiptara rušitelja. Najzad, a nimalo manje i nikako poslednje,  ogrešili su se i o svog brata, episkopa Artemija, koji je i dan danas na sudu i progonstvu zbog svog istrajnog i principijelnog stava i po pitanju odbrane vere pravoslavne i po pitanju odbrane KiM.
Na svakom ćošku i koraku njihove „borbe za KiM“ oseća se neprijatan zadah licemerja „amfilohijevskog“ i „atanasijevskog“. Ovo što danas pišu nekakav apel jeste takođe licemerni akt, jer pišu ne iz ljubavi prema KiM, već iz straha, jer je „đavo odneo šalu“ i postalo je i njima očigledno da će sada isplivati sva njihova nepočinstva i sagrešenja prema KiM i vladici Artemiju, i pokazati da ni Tadić ni Vučić kao nosioci antisrpske globalističke politike, u tom zlu nisu imali bolje saradnike i satrudnike od Amfilohija i Atanasija. A ako do potpune izdaje KiM i dođe, kako tada stati pred srpski narod? To se tek sada sa strahom pitaju Amfilohije i Atanasije. Zato „brže-bolje“ pišu kojekakve zakasnele apele, pilatovski se pravdajući. Ne radi se na izdaji KiM od juče, da bi jednim intervjuom ili apelom Amfilohije i Atanasije skinuli svu krivicu sa sebe za njihovu izdaju KiM, duhovni pogrom koji su izvršili nad tamošnjom Eparhijom i za proterivanje episkopa Artemija i njegovog monaštva.
Na kraju samo možemo reći Amfilohiju i Atanasiju „nemojte više da branite KiM, molimo vas!“, jer je vaša odbrana KiM i dovela da ovoga što danas vidimo. Sve što je američka ispostava radila u Srbiji i na KiM preko Tadićevog režima, radila je i radi preko patrijarha Irineja, Irineja Bulovića, Amfilohija, Atanasija Jevtića i Teodosija, a sve to skupa nastavlja današnja vlast u Beogradu. Zato Amfilohije i Atanasije ne brane KiM od Vučića, već su oni Vučiću olakšali posao i bili odlična logistika za potpisivanje „Briselskog sporazuma“.
Ovu trenutnu „odbranu“ KiM od strane Amfilohija i Atanasija malo je nazvati licemernom, a u najmanju ruku je neiskrena, i predstavlja samo pilatovsko pranje ruku od svega što je taj „crni dvojac“ do sad uradio protiv Eparhije raško prizrenske i srpskog naroda na KiM, a što je doprinelo da danas tom celokupnom procesu nedostaje samo još potpis čoveka koji sebe naziva predsednikom Srbije.
Dovoljno će biti da Amfilohije i Atanasije prestanu da „brane“ KiM, i onda će već mnogo toga krenuti na bolje. Jer čemu sve te licemerne izjave o KiM i izdaji koju sprema sadašnja vlast, kada će, koliko sutra, i Amfilohije i Atanasije biti u zagrljaju ovakvog patrijarha (Irineja Gavrilovića) koji, naviknut na titoistički, danas podgreva mesijanski zanos trenutnog predsednika Srbije i smatra ga „darom Božjim“.
Trenutna državna i crkvena vlast nisu dar Božji, već Božja kazna i dopuštenje našem narodu zbog nepokajanosti i greha u kome danas živimo. No to nama ne sme biti izgovor da učestvujemo u njihovom bezakonju. Neka Bog da pokajanje, prvo patrijarhu Irineju, pa Amfilohiju i Atanasiju i ostalim srpskim vladikama – globalističkim saradnicima i ekumenistima, –  da bi oni mogli narodu zatim propovedati svelek od svih grehova i muka, a to je pokajanje, tako potrebno svima danas.
Horepiskop novobrdski i panonski +Maksim
11.1.2018. godine, manastir Svete Trojice u Kuli
———————————————————————————–
[1] Autoru ovog članka se pre nešto više od desetak godina dečanski monah otvoreno hvalio kako je Sava Janjić na direktnoj telefonskoj vezi sa CIA.
[2] Autor članka je svedok jedne vidovdanske litrugije u Gračanici kada je po običaju Atanasija Jevtića uhvatio njegov poznati litrugijsko-obnovljenski bes i nemir da je čak i načalstvujući patrijarh Pavle, izgubišvi trpljenje i toleranciju prema tom šegačenju, morao da reaguje rečima koje mu je uputio ispred časne trpeze, starački i kroz nos, ali odsečno: “pobogu brate Atanasije!“. Na šta se ovaj smirio, ali samo do „pričasna“.
 
Eparhija raško-prizrenska u egzilu
 
The post Kasno Amfilohije brine o Kosovu! appeared first on Vaseljenska TV.

Nastavak na Vaseljenska TV...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Vaseljenska TV. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Vaseljenska TV. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.