Izvor: Blic, 10.Sep.2017, 15:49

Kako je Ramuš Haradinaj prešao put od fizikalca u Švajcarskoj do premijera Kosova

Kako je Ramuš Haradinaj prešao put od fizikalca u Švajcarskoj do premijera Kosova

Ramuš Haradinaj ponovo je postao kosovski premijer - skoro 13 godina nakon što je prvi put bio na toj funkciji - tada, doduše, samo stotinak dana.

Kako ukazuje "Gazeta ekspres", novi predsednik Vlade, kako Haradinaj voli da naziva funkciju premijera, suočiće se sa najvećim izazovima u pitanjima koja su otvorena tokom njegovog boravka u opoziciji.

Kada je prvi put postao poslanik Skupštine Kosova, u novembru 2001. godine, u svojoj biografiji napisao je da raspolaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << "vojničkim veštinama" i da "pohađa studije" na Pravnom fakultetu. Naveo je da se bavi "sportom, građevinarstvom i obezbeđenjem".

U stvari, Haradinaj je tokom rata 1999. godine bio komandant OVK-a za "Operativnu zonu Dukađin" (kako Albanci zovu Metohiju), a posle rata glavni zamenik komandanta Kosovskog zaštitnog korpusa, piše "Gazeta ekspres".

On je odmah posle rata, 2000. godine, osnovao Alijansu za budućnost Kosova (ABK), kojom i dalje rukovodi, uz kraće pauze zbog suočavanja sa međunarodnom pravdom, koja ga je na kraju oslobodila optužnica za ratne zločine, piše prištinski list.

Prvi put samo 100 dana na čelu vlade

Tokom rata poznat pod nadimkom "Smajli", Haradinaj krajem 2004. postaje premijer, sklapajući koaliciju sa Demokratskim savezom Kosova (DSK), koji je u to vreme bio glavna politička snaga na Kosovu, na čelu sa Ibrahimom Rugovom.

Haradinaj se, međutim, veoma kratko zadržao na čelu vlade - samo 100 dana, ali te dane na vrhu vlasti, njegova stranka ABK uzdiže u nebesa. Na hiljade puta ponovljeno je da je tokom tog vremena mnogo stvari urađeno. Ali, takođe, ironično se dodaje da je premijer u to vreme radio puno na Kosovu pošto nije bio u stanju da napusti zemlju, jer je bio pod lupom haških istražitelja, piše "Gazeta ekspres".

U martu 2004. Haradinaj u Kancelariji premijera prima hašku optužnicu i odmah daje ostavku. Na konferenciji za štampu je rekao da se "još jednom žrtvuje za državu".

Ramuš Haradinaj je u velikoj meri pokvario odnose sa svojim "ratnim drugovima" koji su postali političari prilikom sklapanja koalicije sa Ibrahimom Rugovom iz DSK.

Sukob sa zvaničnicima Demokratske partije Kosova (DPK) dogodio se 5. marta 2005. godine prilikom proslave onoga što na Kosovu zovu "Epopeja OVK".

- Poštovana porodico Jašari, poštovane porodice palih boraca... ućutite komandanti iz Blaca, ua... - eksplodirao je Haradinaj tokom govora koji je održao na stadionu u Prištini.

Njegovo neprijateljstvo sa DPK-om se nastavilo i još više produbilo kada je ta stanka preuzela vlast i ostavila Haradinajev ABK u opoziciji.

Od 2007. Haradinaj je počeo sa optužbama na račun DPK-a i njenog lidera Hašima Tačija, zatim na račun ŠIK-a (obaveštajne službe OVK-a) i Kadrija Veseljija.

Protivi se formiranju ZSO

Malo pre poslednjih izbora, Haradinaj je, međutim, zaboravio na te optužbe i sklopio predizbornu koaliciju sa DPK-om Kadrija Veseljija, koji ga je predložio za šefa vlade.

Dok je bio u opoziciji, Haradinaj se sukobio i sa delom verskih ekstremista. On je nazvao "izmetom" građane Kosova koji su išli u rat u Siriju.

Haradinaj je jedno vreme, u opoziciji, odlučio da se udruži i sa pokretom Samoopredeljenje, za koji se očekuje će ga najviše osporavati. On se tada udružio sa liderom Samoopredeljenja Aljlbinom Kurtijem u protivljenju razgraničenju sa Crnom Gorom i formiranju Zajednice srpskih opština - temama koje nisu mogle da se reše u Vladi DPK-DSK.

Haradinaj, koji je u mladosti bio fizički radnik u Švajcarskoj - sada gradi vladu, konstatuje "Gazeta ekspres" i ukazuje da je njegova stranka ABK dobila najmanji broj ministarstava u odnosu na ostale koalicione partnere - upravlja samo Ministarstvom infrastrukture i Ministarstvom zdravlja.

List primećuje da mnogi sa skepticizmom gledaju na način kako je Haradinaj formirao vladu i dodaje da se njegova sudbina na poziciji predsednika vlade vezuje i za činjenicu da ni opozicija ne može da sakupi 61 glas da bi ga srušila.

Možda čak i ispuni mandat do kraja upravo zbog nedovoljnog broja poslanika, ili možda samo zato što ni opozicija nema dovoljan broj poslanika.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Blic...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Blic. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Blic. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.