Izvor: Southeast European Times, 11.Avg.2011, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorija u kosovskim udžbenicima još uvek kasni
Manjine nedovoljno zastupljene u kosovskim udžbenicima istorije.
11/08/2011
Linda Karadaku za Southeast European Times iz Prištine -- 11.8.2011.
Međukulturna obrazovna misija OEBS-a na Kosovu zahteva da se u školama ravnomerno uči o kulturi i istoriji kako manjina, tako i većina, ali i o vrednostima tolerancije i pluralizma.
SETimes je razgovarao sa više učenika različitih nacionalnosti i porekla da bi ustanovio koliko postojeća >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << situacija odgovara standardima OEBS-a.
Genta, petnaestogodišnja albanska učenica, pohađa osnovnu školu Ilirija u Prištini. Učila je istoriju Kosova do proglašenje nezavisnosti, ali u nastavnom planu i programu ipak nešto nedostaje.
„Nismo učili o drugim etničkim grupama. Učitelj nam je rekao da nas Kosovu žive i manjine i objasnio kako su one stigle i naselile se na Kosovu, Sloveni i Turci“, kaže Genta za SETimes.
Sa decom druge nacionalnosti na Kosovu ne dolazi u dodir.
„Upoznala sam Srbe u Brezovici. Oni su nam rekli da je Kosovo Srbija, a mi smo njima rekli da je Kosovo nezavisno“, kaže ona i dodaje da sve što zna je „da su nas Srbi izbacili iz naših kuća, ali smo se vratili“.
Haki Kasumi, nastavnik i istoričar, izjavio je za SETimes: „Ako poznajete tuđu istoriju, biće manje mržnje, animoziteta i boljeg međusobnog razumevanja. Podučavanje izdvojene istorije samo jednog naroda imalo bi negativan efekat.“
Međutim, u albanskim udžbenicima istorije govori se o glavnim protagonistima albanske istorije, dok srpski udžbenici predstavljaju Kosovo kao „kolevku srpskog naroda“.
Srbin David, Gentin vršnjak, pohađa srednju ekonomsku školu u Mitrovici.
„Zanimljivo je kada nastavnik govori o odnosima Srbije i Albanije. Uvek kaže da smo se međusobno pomagali u Balkanskim ratovima i svetskim ratovima. On što se danas događa na Kosovu nam nije sasvim jasno. Ne učimo albanski u školi, što mislim da nije dobro. Nastavnica srpskog jezika nam je rekla da Srbi koji žive na granici sa Rumunijom uče rumunski kao drugi jezik; oni koji žive na granici sa Bugarskom uče bugarski,“ kaže David za SETimes.
On dodaje da nastavnik kaže svojim đacima da je „Kosovo Srbija“ i „ja verujem da je tako“, kaže David.
Rom Daut Čilandžiju, čiji dvanaestogodišnji sin pohađa osnovnu školu Mustafa Bakiju u Prizrenu, kaže da se ne seća da su ga u školi bilo šta učili o tome da na Kosovu žive različiti narodi.
Čilandžiju se žali i da se u jednom udžbeniku za osmi razred trinaest puta pojavljuje pogrdan naziv za romski narod, zbog čega su Romi protestovali. On potvrđuje da je romska zajednica zatražila od kosovskog ministarstva obrazovanja da u nastavni plan i program ubaci romsku kulturu, tradiciju i jezik.
„Mi druge države nemamo. Kosovo smatramo našom zemljom i bili bismo veoma srećni ako bi te predrasude nestale da svi možemo da budemo Kosovari,“ kaže Čilandžiju
Šesnaestogodišnji Turčin Čansu pohađa osnovu školu Sami Frašeri u Prištini, pošto se nastava odvija i na turskom jeziku.
„U školi uglavnom učimo tursku istoriju“, kaže on i dodaje da se uči i o dva svetska rata, ali ništa posebno o drugim narodnostima na Kosovu.
„Kosovo smatramo našom zajedničkom kućom i želimo da ovde izgradimo svoju budućnost,“ kaže Čansu.
Nastavak na Southeast European Times...
.jpg)
