Izvor: RTS, 18.Okt.2018, 14:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Đurić: Dogovor bi omogućio bolje odnose Srba i Albanaca

Direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić veruje da je vreme da se za kosovski problem nađe kompromisno rešenje koje bi zadovoljilo bar deo želja obe strane, ali dodaje da ne treba odbaciti ni razmenu teritorija ukoliko bi to vodilo rešenju. Nemačka je protiv promene granica duž etničkih linija jer, to ne vodi ka rešenju, već u ćorsokak iz kojeg više neće biti moguće ponovo pokrenuti dijalog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Beograda i Prištine, rekla je šefica Odeljenja za jugoistočnu Evropu Ministarstva spoljnih poslova Nemačke Sabine Šter.
"Želimo rešenje koje će dovesti do nove paradigme između Srba i Albanaca. Ako postignemo dogovor oko dva važna otvorena pitanja – statusa i teritorije, ako uspemo da se rukujemo, uveren sam da će se odnosi Srba i Albanaca na Balkanu promeniti na bolje", podvukao je Marko Đurić.

Kako je rekao, tražimo da se razume srpski stav.
"Treba da delujemo veoma obazrivo i dođemo do kompromisnog rešenja. Ne treba bežati ni od pitanja menjanja teritorija, ako to rešava problem", rekao je Đurić na panelu posvećenom dijalogu Beograda i Prištine na Beogradskom bezbednosnom forumu.
Upozorio je da je potrebno uzdržavanje od jednostranih akcija, ali i primetio da kosovska skupština, u isto vreme dok se razgovara na panelu, raspravlja o transformaciji KBS-a u takozvanu vojsku.
"Posle toliko godina rata, konflikta, bez političkog rešenja na vidiku, neko ponovo preduzima jednostran korak pokušavajući da promeni stanje na terenu u cilju militarizacije. To može samo da nas vodi ka daljoj eskalaciji. Jednostrane akcije moraju prestati", naveo je direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Ističe i da svako rešenje, ako se do njega dođe, definitivno neće značiti da će Beograd i Priština ostati bez Srba ili Albanaca.
Dodaje da je previše onoga što nas udaljava od rešenja u odnosu na ono što nas vezuje.
"Ima izvan našeg regiona mnogo onih koji vide naš region kao mogućnost da pokažu svoju snagu i politički interes. Srbi i Albanci ne treba da budu ničija šahovska table", rekao je Đurić.
Poručio je da niko neće doneti Prištini na kao poklon ono što treba da materijalizuje njihove snove, niti će magičnim štapom da ispuni naše vizije kako Rezulcuija 1244 SB UN treba da bude implementirana, ili Ustav na celoj teritoriji.
"Jasno je da je potreban kompromis", ponovio je direktor vladine Kancelarije za KiM.
Naveo je i da je na početku dijaloga postignut dogovor da se svi sporovi rešavaju za pregovaračkim stolom, ali da ono što se dešava sada nije u tom duhu.
Niko, napominje, ne želi podele duž etničke linije, ali podseća da je jednostrano proglašena nezavisnost 2008. godine bila etnička podela.
"Srbija je multietničko društvo. Ali ono što se desilo 2008. godine je bila podela etnička, i duž etničkih granica, jednostrano proglašena nezavisnost na osnovu većine Albanaca", rekao je Đurić.
Šterova: Izostanak sporazuma utiče na obe strane 
Šefica odeljenja za Jugoistočnu Evropu nemačkog Ministarstva spoljnih poslova Sabine Šter navodi da je Nemačku zabrinula izjava direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića da treba rešavati suštinske probleme, a to su status i teritorija, jer, kaže, njena je uverena da to ne vodi ka održivoj soluciji.
Ukazala je da treba rešiti najpre pitanja koja su na stolu, a koja nisu rešena, te konstatovala da se nije mnogo napredovalo u dijalogu proteklih meseci.
Pokušaj transformacije KBS u vojsku Kosova za nju nije neočekivan, jer, kako kaže, bez toga se dovodi u pitanje državnost Kosova.
"Promene granica na Balkanu duž etničkih linija pokazale su se kao opasne i su suprotsnoti su s bezbednošsću i regiona, ali i Evrope", primetila je Šterova.
Komentarišući govor predsednika Austrije Aleksandera van der Belena na Forumu, koji je pomenuo Južni Tirol kao dobro rešenje, Šter je primetila da istovremeno iz Beča stižu zahtevi političara da se uvede dvojno državljanstvo za austrijsku manjinu u tom delu Itaije.
Berlin je i na to reagovao, navela je Šterova i dodala da je i sama priča o promeni granica imala negativne efekte na Balkanu.
"Žalim što se ide tim putem. Da smo o ovome razgovarali 2006. bilo bi u redu, ali sada 2018. mislim da treba da živimo sa stanjem na terenu", poručila je Šterova.
Đurić je uzvratio da, ako pitanje teritorije nije srž nerešenih problema, zbog čega je onda 2008. tako veliki deo međunarodne zajednice stao iza ideje promene granice uzimajući određenu teritoriju od Srbije.
"Ako je danas 2018. gde navodno nije reč o teritoriji, očigledno da je odluka iz 2008. promenjena, jer je tada sve bilo vezano za našu teritoriju, a tada smo bili članica UN u priznatim granicama, imali smo demokratsku državu, bili smo članica Saveta Evrope, OEBS, i imali smo prozapadnu vladu", naveo je Đurić.
Dodaje da je želja Beograda da se fokus usmeri na ono što je moguće kao rešenje, dodajući da je na panelu danas čuo da Albanci ne žele da im neko uzima teritorije, ali je poručio da to neće ni Srbi.
"Što ne želite za vas, ne želite ni drugima", poručio je i ponovio da treba naći kompromisno rešenje.
Šterova je još pomenula da postoji jasna evropska perspektiva za zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Kosovo, naglasivši da Beograd i Priština moraju rešiti svoje međusobne nesuglasice pre prijema u članstvo.
Poslanik u kosovskoj skupštini Iljir Deda rekao je da, ako želimo mir, moramo da zaboravimo na to da jedna strana gubi sve, a druga dobija sve, već obe strane treba da dobiju.
Politički analitičar Agon Malići smatra da će izostanak sveobuhvatnog rešenja negativno uticati na demokratske procese u istčnoj Evropi.
"Strahujem kuda nas to vodi. Kratkoročno, postoji rizik u narednim godinama, ako se rešenje želi silom nametnuti u pregovorima", rekao je Malići.
Poslanica Gordana Čomić smatra da se mora ukloniti etiketiranje, jer, kako kaže, samo stavljamo imena na neke procese, pa se tako u Srbiji Kosovo naziva takozvano Kosovo, a nikoga ne zanima šat će sa njim biti.
Šterova: Intenziviranje dijaloga u 2019.
Upitani za predviđanja za narednu godinu, učesnici panela takođe su imali oprečna mišljenja, ali je preovladala zabrinutost zbog situacije u kojoj bi se EU mogla naći posle izbora za Evropski parlament.
Đurić smatra da ćemo 2019. godine imati novu Evropu i novi balans moći u Briselu u mnogim aspektima.
"Ne mogu predvideti u kom pravcu, ali to govori da treba da iskoristmo vreme do sredine iduće godine da pokušamao da implementiramo dogovore iz dijaloga i pokušamo da nađemo rešenje", rekao je direktor Kancelarije za KiM i izrazio uverenje da ćemo i dalje imati mir.
Iljir Deda je prognozirao da će Kosovo sigurno imati nove izbore i novu vladu i dodao da će EU i SAD morati da popune vakuum koji će nastati do formiranja nove EK i njenog upoznavanja sa situacijom.
Čomićeva smatra da ćemo videti još više onoga što smo i do sada mogli da vidimo, ali da bi ona želela da vidi više odgovornosti.
Malići strahuje da će na Kosovu doći do većeg broja incidenata, koje smo već videli oe godine u pokušaju da se stvori nova realnost na terenu.
Šterova je zaključila panel pozitivnom ocenom da očekuje da će pregovori biti nastavljeni i da će se Beograd i Priština približiti rešenju.
"Iduće godine ćemo videti intenziviranje dijaloga", predviđa Šterova.

Nastavak na RTS...