Izvor: N1 televizija, 17.Feb.2018, 22:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Decenija (ne)normalizacije: Ima li budućnosti za Srbe na KiM

U dokumentarnoj reportaži "Decenija (ne)normalizacije" za N1 govori sedmoro Srba sa Kosova. Meštani su Leposavića na Severu Kosova, sela Tučep u Metohiji i Stanišor kod Gnjilana, te Prizrena i Gračanice kod Prištine. Sagovornici opisuju kako i od čega žive. Zašto je sinonim za sever Kosova - divlji zapad? Plaše li se Albanaca ili postoji suživot?

Izvor: N1

Svi sagovornici N1 zajedno imaju sedamnaestoro dece. Ni za jedno ne vide budućnost na Kosovu i Metohiji.
>> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << />
"Moj neki roditeljski blagoslov jeste da ovde ne treba da ostanu upravo iz razloga što ni za sto godina ovde nećemo imati poptunu normalizaciju života da u svakom trenutku se sve zna. Čak i da se zakonski reši nekako je uvek ovaj deo uvek je nekako pod znakom pitanja i zašto bi se sve ostale generacije borile sa nečim što polako gubi smisao. Dajte da žive svoj život i stvaraju, pa gde god", misli Ivan Vučković, novinar i radnik u kulturi koji u Leposviću živi sa ženom i troje dece.

Identično razmišlja i Radmila Gadžić. Ova poljoprivrednica živi sa mužem i četvoro dece živi u metohijskom selu Tučep, u kojem ima samo 35 meštana.

"Greota bi bilo da ja sputavam decu da borave ovde, jer oni ovde nemaju nikakvu perspektivu za život. Ovde može čovek da zamisli život od nekih četrdes pa na dalje. Inače sve ispod četrdeset godina ne može da zamisli ovde jer on nema na osnovu čega da živi tu. Znači oni nemaju perspektivu. Šta ima ovde – nema ništa", rekla je za N1 Radmila Gadžić.

Milena Nešić je profesorka klavira i solfeđa iz Niša, koja svake sedmice putuje u kosovsko selo Stanišor kod Gnjilana, gde radi u muzičkoj školi koju pohađa 500 srpskih đaka. Ne veruje da za njih ima budućnosti na Kosovu.

"I mi kao nastavnici koji ovde radimo pitamo se šta dalje zato što eto, vidite da smo i mi prinuđeni da dođemo, ja iz svog rodnog grada da dođem da putujem ovde da radim zato što u svom gradu ne mogu naći posao. Tako da to mislim da bismo morali malo da dublje pričamo sa našim ministrima", izjavila je Milena Nešić.

Jedna od najvećih barijera za opstanak Srba na Kosovu je to što nema posla. Na to su ukazali sveštenik Slobodan Đorić, paroh prizrenski, otac dvojice sinova i Radmila Gadžić, penzionerka iz Prizrena, čija se deca nisu vratila u taj grad od kada su izbegli.

"Ovi građani koji su ovde, koji žive, nema za njih posla i egzistencije", rekao je Đorić, dok Radmila Gadžić dodaje: "To je najveći problem i za Albance i za Turke i za sve ovde, a posebno za nas Srbe. Zbog toga mladi se ne vraćaju. Imali smo jednog mladog kome je napravljena kuća, on jurio posao tamo vamo, bogami, jedno tri četiri godine nije mogao da dobije posao i otišao opet za Srbiju. Prodao kuću i otišao. Šta da radi ovde?"

U Gračanici je N1 razgovarao sa dvojicom srpskih preduzetnika. Iako žive na svega 8 kilometara od Prištine, za decu ne vide budućnost u tom gradu. Isak Vorgučić, vlasnik pivare i pivnice "Pivdžan" objasnio je zašto.

"Logično bi bilo za ovakvu sredinu kao što je Gračanica nadomak grada gde je ranije bio univerzitetski centar gde su i Srbi mogli da studiraju, sada ne mogu, ne mogu na maternjem jeziku koji je ustavom zagarantovan da studiraju u Prištini. A logično bi bilo da za decu vidimo perspektivu u većem gradu koji je to nadomak. S obzirom da to nije tako sledeći su drugi veći gradovi u regionu", rekao je Vorgučić.

Nedovoljna zastupljenost srpskog jezika je, dakle, jedna od barijera za opstanak Srba na Kosovu, koji u tamošnjim školama ne uče albanski. Milorad Nikolić, vlasnik "Etno kuće" i hotela "Ulpiana" u Gračanici ima trojicu sinova, dvojica mu već studiraju u inostranstvu. Misli da se neće vraćati na Kosovo i Metohiju.

"Najverovatnije će probati u Beogradu, jer neću im se mešati u to. Ako ne bude bilo dobre priče za njih sa tako dobrim diplomama u Beogradu, povućiću ih na ovu stranu pa ću ih videti, videćemo šta ćemo raditi, ipak ću njima prvo prepustiti da odluče o sudbini", objasnio je Nikolić.

U kojoj državi žive Srbi sa Kosova?

Iz razgovora sa kosovskim Srbima stiče se utisak da deset godina od proglašene nezavisnosti Kosova, Srbi mogu da se kreću po albanskim sredinama, ipak oprezno. Utisak je da suživot Albanaca i Srba gradi interes – usluge i roba. Utisak je da bez znanja albanskog jezika za Srbe na Kosmetu nema budućnosti. Utisak je da je Kosovo sve manje Srbija. Utisci nisu činjenice, ali činjenica jeste da je teško precizno odgovoriti – u kojoj državi žive Srbi sa Kosova?

Evo kako su sagovornici N1 reagovali na to pitanje:

"E, mnogo pitaš", rekla je Radmila Gadžić iz Prizrena. Ivan Vučković iz Leposavića je odgovorio da je to "teško pitanje".

"Ali ne zato što ne znam odgovor, već zato što je odgovor vrlo bolan", rekao je Vučković.

Profesorka Milena Nešić iz Niša je na pitanje u kojoj državi radi odgovorila da kada svake sedmice putuje u Stanišor prelazi granicu.

"A to bi trebalo da je ista država", podestila je Nešić.

Sveštenik Slobodan Đorić iz Prizrena je, pak, rekao da "crkva ne poznaje granice".

"Mi smo državljani Republike Srbije, ali smo i državljani Republike Kosovo", rekao Isak Vorgučić i podsetio da Srbi imaju i srpska i kosovska dokumenta.

Najdirektniji bio je Milorad Nikolić iz Gračanice koji je za N1 rekao: "Ovako po životu živimo, šta da vam kažem, živimo u državi ovde Kosovo, koja je kakva takva."

Nastavak na N1 televizija...