Izvor: RTS, 19.Okt.2018, 16:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brnabić: Pandorina kutija otvorena, pokušavamo da je zatvorimo
Premijerka Brnabić rekla je da status kvo po pitanju KiM ili zamrznuti konflikt nije u interesu Srbije, jer će nas to uvek vući nazad. Ne odbacuje nijednu ideju u traganju za obostrano prihvatljivim rešenjem, pa ni ono koje se odnosi na granice. Saglasna je da Srbija u domenu slobode štampe mora još toga da uradi, ali da je to nasleđen problem od prethodnih vlasti. Navela je da postoje razlike između najbogatijih i najsiromašnijih, ali je naglasila da se Vlada i te kako bavi time.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
"Potpuno sam uverena u to da zamrznuti konflikt nije u interesu Srbije. Ima više razloga za to – pre svega jer je to konflikt, bio zamrznut ili ne, a kao zemlja koja u 21. veku želi i treba da ima više radnih mesta, bolji standard, transparentniju administraciju, jaču vladavinu prava – ne možete imati konflikt, jer ljudi neće dolaziti i investirati", rekla je Brnabićeva.
Kakvo god da bude rešenje, to mora biti kompromis, istakla je premijerka na Beogradskom bezbednosnom forumu.
"Sumnjičava sam kad ljudi kažu: 'Ne možemo o granicama jer će se otvoriti Pandorina kutija, ali ona je otvorena pre deset godina", rekla je Brnabićeva.
Istakla je da se Kosovo ne može porediti sa slučajem Slovenije, Hrvatske, jer su to bile republike, a Kosovo je uvek bilo deo Srbije.
"Kad to uradite – proglasite nezavisnost – bez ijednog demokratskog principa, kao što je na primer sprovođenje referenduma, već to uradi grupa ljudi, a druga grupa požuri da prizna – time je otvorena Pandorina kutija, a mi pokušavamo da je zatvorimo", naglasila je Brnabićeva.
Na pitanje moderatorke, novinarke Gardijana, kako vidi nemački stav po tom pitanju i da li joj to otežava zadatak, ona kaže – do izvesne mere da.
"Povlačenje crvenih linija obeshrabruje"
Napominje, međutim, da Beograd i Priština nisu ni blizu rešenje i da obeshrabruje povlačenje crvenih linija u takvoj situaciji.
"Nije od pomoći kada crvenim linijama opteretite situaciju u kojoj postoji minimum potencijala za bilo kakav dogovor", rekla je premijerka.
Upitana da li to onda znači da podržava američki pristup, ona kaže da podržava svako angažovanje bez povlačenja crvenih linija za postizanje sporazuma koji treba da vodi miru i stabilnosti u regionu.
Na pitanje kako komentariše to što su Srbi na KiM pod pritiskom da ne učestvuju u formiranju kosovske vojske i da li to doprinosi unapređenju njihovog života, premijerka podseća da su kosovske specijalne snage upale pre izvesnog vremena u Kosovsku Mitrovicu na sastanak posvećen postizanju sporazuma sa Prištinom, da su pretukle ljude koji su zbog stabilnosti učestvovali na sastanku.
"Bilo da je to bio ROSU ili KPS, ja ne prihvatam da su to multietničke snage jer nisu tu da zaštite sve na Kosovu i da zaštite vladavinu prava. Želite da imate snage koje će štititi sve – tako ne izgleda Srbima, to su potezi koji ne doprinose dijalogu", rekla je Brnabićeva.
Beograd je tolerantan, fleksibilan, ponaša se zrelo, bez unošenja previše emocija i ja sam ponosna na tu novu strpljivost i toleranciju, dodala je ona, rekavši da i Beograd može da prikuplja jeftine političke poene, ali to neće doprineti onome što želimo da postignemo.
Upitana da prokomentariše izjavu zvaničnika Stejt departmenta koji kaže da na stolu još nema konkretnog sporazuma, i na pitanje da li se to može očekivati u skorije vreme, premijerka kaže da ne zna i da to zavisi od mnogo faktora.
"Nadam se da i Priština ima iskrene namere"
"Beograd ima iskrene namere da se nađe kompromis i nadam se da i Priština ima iste takve namere. Gledajući, međutim, šta se dešavalo u poslednjih deset meseci, sve te incidente, ne vidim to da traže dugoročnu normalizaciju odnosa. Ali mi smo tu", rekla je premijerka.
Na konstataciju moderatorke da, kad govori o Prištini, to je obično u negativnom tonu i na pitanje da li može da gleda na Prištinu kao na prijatelja i suseda, Brnabićeva kaže da pre svega Priština nije sused, već deo Srbije, a da apsolutno veruje u mogućnost prijateljstva.
"U pravu ste, ne vidim puno pozitivnih stvari, ne sećam se da ih je bilo puno", dodala je i podsetila da je, na inicijativu predsednika Srbije, premijer Albanije Edi Rama došao u posetu Beogradu.
To, da jedan albanski premijer dođe, desilo se posle više od šest decenija, ali se taj hrabar korak zaboravlja i danas to nije više vest, navela je premijerka.
"Razmenjivali smo nedavno poruke o saradnji dve opere, a onda je Rama na Tviteru napisao da je veliki dan za Kosovo, da je počelo forimiranje vojske i slavio je OVK. I onda kažete šta je to? Da li treba da odgovorim na njegove provokacije? Neću, ali sve to govori koliko se Beograd snažno trudi. Beograd se ponaša kao prijatelj, a često dobije šamar, a nisam sigurna da EU i SAD to vide. Ali mi to radimo zbog naših građana, jer nema drugog puta osim mira i stabilnosti", zaključila je Brnabićeva.
"Fondacija za istraživanje Zapadnog Balkana, sprečiti odliv mozgova"
Jedna od stvari koje bi mogle da se pokrenu u okviru Berlinskog procesa je uspostavljanje Fondacije za istraživanje Zapadnog Balkana, koja bi doprinela da se spreči odliv mozgova i da najtalentovaniji ljudi ostaju u svojim zemljama, izjavila je predsednica Vlade.
"Poslala sam pisma kolegama u regionu, da sednemo i počnemo da razgovaramo o toj fondaciji, koja bi mogla da doprinese da se svi uspešnije borimo za ostanak najtalentovanijih", rekla je Brnabićeva tokom razgovora sa kolumnistkinjom Gardijana Natali Nugired na Beogradskom bezbednosnom forumu.
Navela je da je nezaposlenost problem, a pogotovo nezaposlenost mladih koja je nešto veća od 30 odsto.
Brnabićeva je ukazala da to ne može da se reši preko noći, ali da je država započela reformu i digitalizaciju obrazovanja i nastoji da ulaže sve više u naučni razvoj i inovacije.
Navela je da je pre četiri godine opšta nezaposlenost bila iznad 24 odsto, a da je danas ispod 12, što govori da postoji tendencija smanjivanja nezaposlenosti, koja zahvata i mlade.
"Mnogo fabrika otvoreno upravo u siromašnijim opštinama"
"Ne preterujem kada kažem da je 2013/14. godine stanje bilo razarajuće za zemlju i prva stvar Vlade je bila da se usredsredi na privredu i ekonomske reforme. Moramo da radimo da uspostavimo privredu zasnovanu na znanju i to će poslati poruku najtalentovanijima da ostanu", uverena je Brnabićeva.
Na pitanje moderatorke da li je svesna nejednakosti među građanima, premijerka je rekla da svakako postoje razlike između najbogatijih i najsiromašnijih i da se o tome ne govori dovoljno, ali je naglasila da se Vlada i te kako bavi time i da je mnogo fabrika otvoreno upravo u siromašnijim opštinama, koje decenijama nisu imale investicije.
Dodala je da i u oblasti pravosuđa treba mnogo toga da se promeni i to ilustrovala rečima: "Ako pitate građane da li su zadovoljni, reći će da nisu, poslovni ljudi takođe, najveći investitori kada dolaze u Srbiju traže da budu sigurni i da, ako postoji neki problem, to ide na međunarodnu arbitražu, a ne pred srpske sudove."
Kaže i da nije suština samo u političkom uticaju i da je to pojednostavljeno gledište i da pravosuđe mora da bude efikasnije i odgovornije.
O slobodi izražavanja i medija
Na pitanje moderatoke o slobodi izražavanja i medija uz konstataciju da u Izveštaju EK stoji da "nije bilo nikakvog napretka u domenu slobode izražavanja", Brnabićeva kaže da je saglasna da je sloboda štampe osnovni princip u svakom demokratskom društvu i da Srbija u tom domenu mora još toga da uradi, ali da je to nasleđen problem od prethodnih vlasti.
To je, kaže, prepoznato kao problem i 2009, 2010. i 2011. godine.
"Mnogi političari u Srbiji su decenijama pokušavali da koriste medije kao instrument i ponosna sam što ova vlada ili bar ja dajem primer za krajnje otvoren odnos sa štampom, pozivamo sve medije na konferencije, odgovaram na sva pitanja", rekla je predsednica Vlade.
Navela je da je došlo do neuspeha u pisanju Medijske strategije, nakon čega je ona zakazala sastanak sa predstavnicima svih medijskih udruženja, koji su tražili da se krene od nule i da se formira koordinaciono telo koje će raditi sa njihovim timom na šta im je izašla u susret i da je to u nadležnosti njenog kabineta.
"Ako ne budemo uspešni u mesecima pred nama, nemam koga da krivim osim sebe", rekla je Brnabićeva.
Njen osećaj je da postoji sloboda izražavanja, jer, kako kaže, čita kritike o sebi i Vladi svaki dan.
"Veoma je teško govoriti o cenzuri u Srbiji i mislim da postoji sloboda izražavanja, ali u demokratskom društvu nije važno šta ja mislim ako imamo predstavnike medija koji misle da nisu slobodni. Moj posao je da razgovaram sa njima", rekla je Brnabićeva.
Na konstataciju moderatorke da i organizacija "Fridom haus" na negativan način govori o slobodi medija u Srbiji iako je svrstava u grupu slobodnih zemalja, i tvrdi da "poslednjih godina vladajuća SNS smanjivala politička prava i slobodu stavljajući pritisak na nezavisne medije, opoziciju i organizacije civilnog društva", Brnabićeva je rekla da se sa tom analizom ne slaže i da smatra da nije objektivna.
"Predsednik Vlade je 2003. godine na konferenciji nazvao jednog predstavnika štampe marginalnom pojavom. Ja to nikada ne bih uradila. To se promenilo, postoji poštovanje prema novinarima", rekla je Brnabićeva.
Dodala je da se slaže da je predsednik Aleksandar Vučić učvrstio vlast, ali da je to rezultat svih promena koje su sprovedene, pre svega u privredi.
"Hajde da budemo uravnoteženiji i objektivniji, da pohvalimo dobro, a ne samo da kritikujemo radi kritike", rekla je Brnabićeva.
Odgovarajući na pitanje u vezi sa Nacrtom zakona o rodnoj ravnopravnosti, premijerka je rekla da u njemu ima stvari koje nije moguće praktično sprovesti, kao i da je važno da se sve stvari dobro definišu.
"Namera nije da se zakon ne usvoji, pitanje je samo nalaženje prave ravnoteže i usvajanje zakona sprovodivog u praksi", rekla je Brnabićeva.
.jpg)
