Izvor: Southeast European Times, 16.Jul.2013, 18:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Analitičari nude rešenja  za unapređivanje demokratskih procesa

Najnoviji izveštaj Fridom hausa pokazuje da je došlo do opadanja nivoa demokratije u Makedoniji, na Kosovu, u Albaniji i u Bosni i Hercegovini.

16/07/2013

Klaudija Lutovska i Dražen Remiković za Southeast European Times iz Skoplja i Sarajeva -- 16.7.2013.

Četiri balkanske zemlje i dalje se suočavaju sa značajnim izazovima u svojim pravosudnim i političkim strukturama, pokazuje najnoviji izveštaj Zemlje u tranzitu koji je objavila organizacija Fridom >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << haus.

Izveštaj, u kojem se prate i ocenjuju demokratske reforme u 29 bivših komunističkih zemalja, zaključeno je došlo do pada ukupnog rejtinga Makedonije, Kosova, Albanije i Bosne i Hercegovine (BiH), zbog pitanja koja se kreću od korupcije do nedovoljne nezavisnosti sudstva i demokratske vladavine.

Sašo Klekovski, bivši predsednik makedonskog Centra za međunarodnu saradnju i sada privatni konsultant za projekte demokratskih reformi, rekao je zaSETimesda su za održivi razvoj demokratije neophodni „zahtevi iznutra“.

„Potrebna nam je jaka i etablirana srednja klasa, a ne siromašni građani, finansijski zavisni od države. …Takva srednja klasa je osnova za građanski angažman, za uključenost građana. Nema demokratije ako je samo jedan od četiri građana politički aktivan. Nama treba evolucija, mere socio-ekonomskog razvoja koje će podstaći građanski angažman“, rekao je Klekovski.

Tri faktora koja su uticala na pad rejtinga Makedonije nakon prošlogodišnjeg izveštaja Fridom hausa su poštovanje ljudskih prava, vladavina zakona i sloboda medija.

Karin Karliker, direktor za projekte slobode medija u Fridom hausu, rekla je za SETimesda se organizacija zalaže za unapređivanje klime samouređenja u makedonskom novinarstvu. Kada vlada postavi pitanje o izveštavanju, dodaje ona, trebalo bi koristiti telo za samouređenje ili arbitražu, a ne zakone o klevetama i visoke novčane kazne.

Albanija, BiH i Kosovo imali su manju ocenu nego prošle godine oko indikatora korupcije, jer se u izveštaju navodi da su njihovi pravni sistemi podložni političkom uticaju.

U delu izveštaja o BiH navodi se da je demokratizacija oslabila zbog konstantnog političkog zastoja i lošeg funkcionisanja državnih institucija.

„Nažalost, postalo je uobičajeno da je BIH na dnu takvih izveštaja“, kaže Slavo Kukić, sociolog i profesor na Univerzitetu u Mostaru, u izjavi za SETimes. „Ovo društvo nije demokratsko, već etnokratsko.“

Kukić citira presudu Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Sejdić-Finci kao primer da „i dalje nema zaštite osnovnih prava“ u BiH. Sud je rekao da se ustavnom odredbom BiH, prema kojoj samo Bošnjaci, Hrvati i Srbi u Bosni mogu da budu izabrani za članove Predsedništva ili u Dom naroda, krši Evropska konvencija o ljudskim pravima.

Odluka je doneta 2009. godine, ali zbog političke nestabilnosti u BiH, zemlja tek treba da izmeni svoj ustav u skladu sa njom. Neaktivnost BIH dovela je do prošlomesečnog upozorenja iz Parlamenta EU, koji je ukazao da zemlja rizikuje da izgubi svoj Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i članstvo u Evropskom savetu.

„BiH je nažalost još uvek konfliktno društvo, gde političari rade sve kako bi učinili institucije nefunkcionalnima. A sve zbog njihove lične ekonomske koristi“, rekao je Kukić.

Mladen Ivanić, potpredsednik komisije za finansije i budžet u državnoj skupštini BiH, rekao je da je politička situacija složena i da vlada nije uspela da reši problem građana.

„Nije bilo konkretnih ideja i poteza, mi praktično i ne znamo ko čini vlast u ovoj državi u poslednje dve godine, zbog stalnih raspada koalicija. Mislim da se ništa značajnije neće promeniti ove godine, ali sledeće godine, na izborima, građani će imati priliku da kazne neodgovorno ponašanje političara“, rekao je Ivanić za SETimes.

Predsednica Helsinškog odbora BiH Vera Jovanović rekla je da zemlja nije postigla „apsolutno nikakav napredak“ oko svojih važnih pitanja, zbog stalnog sukoba između političara i izbacivanja nekih stranaka iz vladajuće koalicije.

Profesor novinarstva na Univerzitetu u Tirani Agim Nezaj izjavio je zaSETimesda bi funkcionalni i profesionalni pravosudni sistem u Albaniji unapredio demokratiju i pomogao da se reše problemi građana. Slično tome, dodao je on, postoji nedovoljna stabilnost u javnoj administraciji.

„Borba protiv korupcije je hitno neophodna, jer je rasprostranjena na svim nivoima vlasti, centralne i lokalnih vlada“, rekao je Nezaj. „Situacija u sudu je alarmantna. Za korupciju su osuđeni samo pripadnici saobraćajne policije i carinici, a ne i viši službenici. Svaki put kada se promene vlada ili ministar, promeni se i celokupna administracija institucije. Status državnog službenika treba poštovati. Nema velikih problema na polju slobode medija, ali postoji problem u načinu na koji se postupa prema novinarima. Veliki deo njih radi bez ugovora. Vlasnici medija moraju da ostave novinare da rade svoj posao, a ne da oni postaju novinari.“

Fridom haus je zaključio da proces evropske integracije motiviše važne reforme na zapadnom Balkanu i pruža formalni mehanizam za unapređivanje potpuno demokratskih institucija i tržišne ekonomije.

„U Makedoniji EU finansijski, profesionalno i politički podržava važne reforme vezane za ljudska prava, ali možda u tome i jeste problem“, kaže Klekovski. „Demokratizacija se ne postiže kao rezultat unutrašnjih zahteva građana, nego kao rezultat ispunjavanja kriterijuma za članstvo u EU. Zbog toga je demokratizacija neodrživa.“

Dopisnik Erl Murati iz Tirane doprineo je ovom izveštaju.

Koje su najveće prepreke slobodi u vašoj zemlji? Podelite svoja razmišljanja u prostoru za komentare.

Nastavak na Southeast European Times...