Izvor: Večernje novosti, 30.Jun.2015, 16:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Albanci ipak ruše među sa Crnom Gorom

KOSOVO od Crne Gore traži da joj se vrati 12.000 hektara metohijskog zemljišta koje mu je pripadalo po Ustavu SFRJ iz 1974. godine! Parlamentarci s druge strane Čakora usvojili su rezoluciju koju je predložila poslanica partije Ramuša Haradinaja iz Alijanse za budućnost Kosova Donika Kadaj Bujupi, a podržala 72 poslanika, dok je protiv bilo devet parlamentaraca, i to Srba. Tim dokumentom predviđeno je da se demarkaciona linija između Crne Gore i Kosova određuje na osnovu granica >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << nekadašnje autonomne pokrajine. Poslanici su odlučili da premijer Kosova Isa Mustafa učestvuje u radu komisije zadužene za demarkaciju granice i da obaveštava parlament o razvoju pregovora, ali i svim drugim razgovorima sa crnogorskim zvaničnicima. Rezolucijom je predviđeno i da meštani pogranične teritorije budu upoznati sa demarkacionom linijom koju komisija utvrdi i da daju potvrdu da se slažu sa njom. Kosovski poslanici tražili su da se na osnovu Ustava iz 1974. godine odredi i granica sa Srbijom. Ovu priču "zamutila" je krajem februara poslanica Demokratskog saveza Kosova Besa Gadžeri navodeći da je Crna Gora ušla 40 kilometara na teritoriju Kosova i da su zbog toga građani Dečana i Peći sprečeni da koriste svoju imovinu na tom graničnom pojasu. Ona je od vlasti u Prištini zatražila da vrati tu teritoriju "matici". - Vlada Crne Gore je postavila tablu na teritoriji Kosova i našim građanima ne dozvoljava da koriste svoju zemlju na granici sa Crnom Goru. Ušli su u našu teritoriju negde pet, sedam i tako sve do 40 kilometara - kazala je Gadžeri.MITROPOLIT Prilikom posete Hašima Tačija Crnoj Gori reagovao je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije: - Nadam se da dolazi da našem premijeru Milu Đukanoviću vrati ono što je za vreme Zetske banovine pripadalo Crnoj Gori i da mu kaže: "Evo ti, čoveče, Metohija. Vraćam ono što sam oteo." Ako bi Tači vratio ono što je sve do 1945. bilo crnogorsko, time bi se vaspostavila prava Crna Gora. Tako se crnogorska diplomatija pored već postojećih nerešenih graničnih pitanja sa Hrvatskom (Prevlaka), Albanijom, suočava sa novim. Pre četiri godine Podgorica i Priština započele su konsultacije o potpisivanju sporazuma o demarkaciji 79 kilometara duge granice, ali taj posao nije završen. Razlog je bio što kosovska strana nije bila načisto kome pripadaju Kula i Čakor!? Radi se o prostoru koji je šumovit i bogat pašnjacima, ali i katunima. Međutim, problem se pojavio nekoliko meseci nakon NATO bombardovanja SRJ 1999. kada su pripadnici Kfora srušili put na Čakoru, od Murine prema Peći, i na nekoliko mesta postavili piramide koja je za snage međunarodne zajednice bila granica razgraničenja Crne Gore i Kosova. Ali taj posao je izveden na štetu Crne Gore, jer su piramide postavljene na 850 metara unutar njene teritorije! Nervoza na međi je proključala 2009. godine kada su u okolini Rožaja na putu za Peć, kosmetski Albanci uništili i uklonili obeležja države Crne Gore. Oni su danima protestovali tvrdeći da oko hiljadu hektara zemljišta na području planine Žljeb, između Rožaja i Peći pripada Kosmetu. - Crna Gora treba da ima među tamo gde je i bila - kaže za "Novosti" Mehmed Bardhi, predsednik Demokratskog saveza. - Očigledno da spor nije rešen kod Kule gde je groblje, kao i na Čakoru gde su pašnjaci i katuni na kojima meštani izdižu stoku. Igor Lukšić i Hašim Tači, kao diplomate, moraju naći rešenje i vratiti granicu koja je važila u Ustavu SFRJ iz 1974. godine. "Novosti" su juče pokušale da dobiju mišljenje nadležnih iz Ministarstva spoljnih poslova o ovom problemu ali do zaključenja izdanja u tome nismo uspeli. Podsećamo da su zvaničnici u Podgorici više puta u poslednjih nekoliko godina isticali da pregovori o demarkaciji granice sa Kosovom idu u dobrom pravcu i da samo treba sačekati paraf na zajednički sporazum, ali do njega nikako da dođe. NI CENTIMETAR - Za Crnu Goru razgraničenje sa Kosovom je rešena stvar, ali za komšije nije, jer oni imaju problem usvajanja odluke Specijalnog suda u Prištini i sada očigledno žele da to krupno pitanje prebace na drugo polje i navodni problem sa Crnom Gorom - kaže za "Novosti" Blagoje Grahovac, general u penziji i analitičar geopolitičkih i društvenopolitičkih procesa u regionu. - Crna Gora ne treba da popusti ni za jedan centimetar. Ukoliko bi ušli u tu raspravu, ko zna gde bi nas to odvelo i kako završilo, što bi moglo da ugrozi naš put u NATO i EU. Ne bi me čudilo da je takva inicijativa pokrenuta iz Crne Gore, i to od onih struktura koje su bliske vrhu režima, a protivnici su evroatlantskih integracija.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Večernje novosti...