Izvor: RTS, 02.Jun.2020, 20:36

Albanci igraju toplo-hladno, ko plaća ceh

Poslednji "taktički potez" odlazeće prištinske vlade predvođene Aljbinom Kurtijem – zabrana uvoza robe bez dokumenata i dozvola na kojima piše "Republika Kosovo". Mere reciprociteta će potpuno zaustaviti trgovinu, a zaustavljene su regionalne inicijative, kaže za RTS ministar Rasim Ljajić. Predsednik Odbora za KiM Milovan Drecun rekao je da se na ovaj način zavode ekonomske sankcije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Treći dan zaredom kamioni sa srpskom robom stoje na administrativnim prelazima sa Kosovom i Metohijom. Reč je o "meri reciprociteta" kao taktičkom potezu odlazećeg premijera Aljbina Kurtija, gde se traži da kamioni imaju dozvole na kojima piše "Republika Kosovo".

Kako je to neprihvatljivo za Beograd, kamioni su stali na Jarinju i sada se čeka formiranje nove vlade, ovoga puta mandatara Avdulaha Hotija, a koji je, sudeći prema izjavama, protiv ovih Kurtijevih mera.
Osuda ovih "mera reciprociteta" stigla je i iz Amerike i iz Evropske unije, ali ne i više od toga.
Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun rekao je u emisiji "Oko ekonomije" da je poruka da ako oni priznaju "Republiku Srbiju", mi moramo da priznamo samoproglašenu "Republiku Kosovo".
"Videćemo da li je ovo taktička ili dugoročna mera - ovaj reciprocitet. Albanci sve rade u dogovoru, oni uvek igraju toplo–hladno. Ovo je možda stvaranje osnove da nova vlada ima bolju startnu poziciju pred eventualni nastavak razgovora sa Beogradom", rekao je Drecun.
Ukazuje da je važno kakav će stav nova kosovska vlada zauzeti po pitanju jednostranih poteza koje su prethodne izvršne vlasti u južnoj srpskoj pokrajini preduzele, to su takse, reciprocitet - jer u takozvanoj vladi će biti DSK, koji se formalno zalaže da se postupi kako kaže Vašington.
"Ne znam kakav će biti kompromis između te dve stranke - jer tu je i Haradinaj", kaže predsednik Odbora za KiM.
Ekonomska ili politička mera Pomoćnica ministra trgovine Olivera Jocić kaže da je ova mera politička i da nema veze sa Cefta sporazumom, kao i da se krše sporazumi Briselskog dijaloga. "Tako da, ovo što vidim, jeste da ekonomski stradaju stanovništvo i potrošači na teritoriji KiM", rekla je Jocićeva.
Decun smatra da se na ovaj način zavode ekonomske sankcije centralnoj Srbiji, a mera je i politička jer žele da iskoriste situaciju da odugovlače što više u nadi da će doći do promena u Americi na predstojećim izborima.
Asistent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić ističe da je reč o dubinskom problemu koji postoji od 2008. godine i da se sada vide samo različite manifestacije. Kako kaže, teza albanskih lidera, uključujući Kurtija, je da Kosovo nema statusni problem i da Kosovo treba da ima sa Srbijom potpuno jednake odnose.
"Odbijaju uopšte tezu da Kosovo ima statusni problem i žele da ga predstave da Priština ima potpuno sređenu međunarodnu poziciju, ali eto postoji problem sa Beogradom i ekonomija bi mogla da bude sredstvo obračuna", rekao je Surlić.
Hotiju neće biti lakoSurlić kaže da je Aljbin Kurti bio u teškoj poziciji da od jednog nacionaliste govori o povlačenju taksi, pa je izmislio reciprocitet, tako da novom premijeru Hotiju neće biti lako da nastavi dijalog i ukine sve odluke koje je donela Kurtijeva vlada.
Nadovezao se Drecun, koji je rekao da je ponašanje Kurtija interesantno i da on ima kapacitet da blokira rad kosovskog parlamenta u dužem periodu – može da ide na snažne proteste i da dodatno destabilizuje situaciju.
"Ovo je jedan pravac, kako će reagovati Samoopredeljenja, a drugi pravac nestabilnosti je koalicija – kako će se uskaditi sa DSK", podvukao je Drecun.
Surlić kaže da je zajednička tačka EU i Vašingtona da se započne dijalog: ukinuti sve barijere, problem je ishoda. "Političke elite na Kosovu se sada osećaju usmaljeno, nemaju jasnu evropsku perspektivu, pet članica EU nije priznalo Kosovo i čak i one zemlje koje priznaju ne dozvoljavaju viznu liberalizaciju, plašeći se migrantskog talasa sa Kosova", naglašava Surlić.
Sa druge strane, SAD su značajno promenile politiku i ukazuju da se mora otpočeti dijalog i to smeta onima koji vode politiku na Kosovu, jer su smatrali da je priča završena, istakao je Surlić. 
Drecun ističe da mora da se definiše status Kosova, kakva je budućnost južne pokrajine, u okviru Rezolucije 1244. Prema njegovim rečima, Albanci su ohrabreni na suprotsavljanje stavovima administracije Donalda Trampa, preko "duboke države", albanskog loboja i preko politike Nemačke. "Šta smo mi, slepi pa ne vidimo, nemojmo da govorimo o recipročnim merama, ovo su sankcije", istakao je Drecun.
Trgovina je drastično pala  Govoreći o ekonomskom aspektu problema i ko plaća cenu, Olivera Jocić ističe da je sa taksom od 100 odsto, trgovina sa Kosovom drastično pala.
"Videli smo blagi oporavak sa ukidanjem taksi, počeli smo da otpremamo robu na teritoriju KiM, tako da smo u aprilu 2020. u odnosu na 2019, imali otpremu koja je bila za 120 odsto veća i postojala je šansa da će se trgovinski odnosi vratiti u normalne tokove, ali sada je to potpuno onemogućeno", rekla je ona.
Istakla je da smo mi jedina država na koju se odnose ovakve mere.
To je poltička priča, dodaje Jocićeva navodeći da privrednici nisu znali o čemu se radi, pa su intervenisali prema Prištini, prema Unmiku, a obratili su se i EK, koja mora da interveniše jer je garant nesmetane primene sporazuma Cefta.
Drecun ističe da štetu trpe obični građani zbog povećanja cene osnovnih namirnica, a šteta je što ne može da se ide na razgovore sa Beogradomg. Podsetio je da je razmena bila između firmi 400 odnosno 500 miliona evra godišnje.
Cefta na infuziji, stale regionalne inicijative Ministar Rasim Ljajić kaže da poslednji potez Prištine predstavlja par ekselans politička odluka i da predstoji politička borba Kurtija i svih ostalih.
Doći će do dodatne ekonomske štete jer se 60 odsto ukupne robe, što se tiče sirovina, uvozi iz Srbije, a krajnju cenu plaćaju potrošači, ukazao je ministar trgovine.
"Mere reciprociteta će potpuno zaustaviti trgovinu", kaže Ljajić ukazujući da danas 20 kamiona čeka na Merdaru, a 40 na Rudnici.
Dodaje da je milion evra šteta na dnevnom nivou. Neka roba je išla na Kosovo, imali su interes da je prodaju i pod taksama, a sada će sve stati, na godišnjem nivou 500 miliona evra će biti šteta", kaže Ljajić.
Govoreći o tome da li će mere biti ukinute, Ljajić kaže da veruje da će biti suspendovane na četiri meseca, i da od toga zavisi dalji epilog priče sa taksama i recipročnih mera.
"Politička šteta je ogromna, zaustavljene su regionalne inicijative, Cefta je na infuziji, na respiratorima, trgovina treba da ide bez obzira na nerešen status Kosova", rekao je Ljajić.
"Bili smo spremni da razgovaramo o navodno vancarinskim barijerama", kaže Ljajić i pojašnjava da se to odnosi na akcize na brašno i blokovsku robu, ali da Beograd nema sagovornika u Prištini jer su odluke političkog karaktera.
Ne veruje da će se nešto pozitivno desiti za četiri meseca. Ljajić smatra da su u ovoj atmosferi pozicije dijametralno suprotne i da nema političkog jakog autoriteta koji može da stane iza ovoga, u smislu medijatora.
"Ovo je jedna ozbiljna kriza autoriteta i ideje kada govorimo o EU i drugim međunarodnim organizacijama", rekao je Ljajić.
Izlaz iz ove situacijeMilovan Drecun kaže da ako budu ukinute takse na prvoj sednici nove vlade, biće znak da Priština želi nastavak dijaloga, ili će se služiti političkim smicalicama do izbora novog predsednika SAD.
Osvrćući se na Ričarda Grenela, koji je za ukidanje taksi, Drecun kaže da profesori poput Servera savetuju Albancima da se treba suprotstaviti svemu tome.
"To ohrabruje Albance da nastave sa merama i jednostranim potezima, a ne da ih ukinu, dvolična je politika pojedinih država prema Srbiji", kaže Drecun.
Olivera Jocić ističe da kada imate necarinske barijere, ili kada uvodite meru koja ima uticaj na trgovinu, vi imate kanal komunikacije, koji Priština nikada nije koristila.
"Kada pogledate ekonomske činjenice, one idu u prilog ukidanju bilo kakvih barijera u trgovini sa Srbijom. Procena MMF-a za Prištinu od prošle godine - cene su skočile u proseku 24,8 odsto, pogođeni su bili potrošači, kupovna moć je opala za 6,3 odsto, nema supstitucije proizvoda, a sav uvoz iz drugih zemalja je skuplji od robe koja dolazi iz Srbije", ukazala je Jocićeva.
Surlić kaže da postoji bojazan da će se doći do onoga da se pitanje Kosova stavlja u bezbednosni okvir, da sve ovo uđe u mnogo ozbiljniji prostor.
Napad na duhovni identitet Osvrćući se na emitovanje filma na albanskoj privatnoj televiziji na KiM gde se navodi kako su Srbi ukrali albansku istoriju, Surlić kaže da je to priča da srpska kulturna i verska baština nije srpska.
Surlić kaže da postoje i tvrdnje da su to ilirski ili rimokatolički hramovi, koji su okupirani od strane Srba.
Drecun kaže da se napada duhovni identitet srpskog naroda. "Nije slučajno da se pojavljuje film, ta televizija Klan registrovana je u Albaniji, a gleda se na Kosovu i u Severnoj Makedoniji. Pokušavaju da svojataju naše manastire i crkve, tvrdeći da je to srednjovekovna albanska vlastela gradila", kaže Drecun.
Govoreći o manevarskom prostoru, Surlić je na kraju ukazao da Beograd ima poziciju koja je sigurna - da nema rešenja statusa Kosova bez Beograda, toga su svesni Nemci i Amerikanci.
"Moramo da insistiramo na dijalogu i na postizanju kompromisnog rešenja. Ova odluka je drugačija jer takse i reciprocitet utiču na plate, kvalitet života i to je pogubna politika na dugoročnom nivou", zaključio je Stefan Surlić.
Pogledaj vesti o: Rasim Ljajić

Nastavak na RTS...