Izvor: Vaseljenska TV, 11.Jun.2013, 00:31

Agim Čeku kao heroj zapadne političke kulture

Agim Čeku kao heroj zapadne političke kulture

(Foto: Pravda)

Nemoguće je samo sa pozicija današnjice razmatrati politiku Zapada prema Srbiji. Ta politika ima korene u prošlosti i ne treba naprezati vid da bi se oni videli.
Na primer, kada je reč o pojavi “nezavisnog Kosova” i njegovog varvarskog odnosa prema Srbima, hteli ne hteli, setićemo se fašističke Nezavisne Države Hrvatske koja je postojala za vreme Drugog svetskog rata.
Zapadni istoričari ne vole da se dotiču tog pitanja i ne sprovode ozbiljna istraživanja o uzrocima terora koji su pokrenule ustaše protiv Srba. Jedno od najkrvavijih ratnih dela – genocid nad Srbima u NDH – obavijeno je zidom ćutanja. U Nirnberškom tribunalu nije bilo hrvatskih krvnika.
Zbog čega? Dalji tok događaja je pokazao da su oni bili potrebni Zapadu za dostizanje njegovih ciljeva na Balkanu.
Kada je 1945. godine fašistička Hrvatska bila poražena, većina njenih lidera je uspela da pobegne i da se potom preda saveznicima. Englezi su predali partizanima samo obične ustaše, dok je vrhuška mogla da prođe “filtriranje” i posle nekoliko godina “izroni”, sad već u Australiji, Argentini, SAD…
Tek sa pozicija današnjice postaje jasno zbog čega su anglosaksonci sačuvali za sebe taj hrvatski šovinistički “kvasac” koji je uskoro već počeo sa pripremama novog genocida nad Srbima, odmah posle raspada Jugoslavije 80-ih godina.
Normalan ljudski moral je nalagao potpuno uništenje tog kvasca, jer je on organizovao tako čudovišne, neviđene zločine protiv srpskog naroda. U vreme njegove vladavine u NDH je carevalo neviđeno krvavo bezumlje. Ali zahvaljujući posebnom odnosu Zapada, Hrvatska nije prošla kroz proces denacifikacije i korpus krvnika je prikriven za budućnost. On je čuvao i umnožio ideologiju mržnje prema Srbima, koja je svoj posao odradila osamdesetih godina. Bila je to tempirana mina pod pobednički Titov režim, koju su u prvom redu pripremili u podlostima prekaljeni Englezi.
Zbog toga danas nije nikakvo čudo da je MTBJ opravdao albanske krvnike, a takvi neljudi poput Agima Čekua nisu uopšte procesuirani, premda to banditsko čudovište nije bio ništa manje krvoločna zver od svojih hrvatskih prethodnika.
Poređenje je još umesnije ako znamo da je Agim Čeku sa činom kapetana pobegao iz srpske vojske u armiju Hrvatske i borio se protiv hrvatskih Srba. Od Franje Tuđmana, tadašnjeg predsednika Hrvatske, dobio je zvanje hrvatskog generala zbog uspešno sprovedene akcije “Spržena zemlja” u septembru 1993. godine.
Čeku se 1998. godine pojavio na Kosmetu i ušao je u komandni kadar OVK i u trenutku ulaska međunarodnih mirovnih snaga UN na Kosmet, Čeku je bio načelnik štaba OVK. Posle prelaska civilne vlasti u ruke međunarodne administracije UN, on je postao komandant Kosovskog zaštitnog korpusa. Agim Čeku je 10. marta 1996. godine postao premijer Kosova i na tom položaju je bio do 9. januara 1998. godine, kada je tu funkciju prepustio Hašimu Tačiju.
Desilo se ono što je gurala logika zapadne politike – u pokrajini su učvrstili vlast svirepi kriminalci.
Čeku je u aprilu 1998. godine pristupio Demokratskoj partiji Kosova i u očima Zapada je završno stekao imidž političkog delatnika. Sada je on rukovodilac te partije.
U Srbiji je poternica za Agimom Čekuom raspisana 2002. godine, zbog optužbi za genocid nad Srbima na teritoriji Kosmeta i današnje Hrvatske.
U njegove dokazane zločine ubrajaju se:
- Uništenje vojnog garnizona JNA u gradu Gospiću. Ubijeno je i uhapšeno 156 ljudi, među njima i civila.
- Zločin u mestu Medački Džep tokom koga je ubijeno 200 mirnih žitelja. Agim Čeku je lično zaklao 7 ljudi.
- Uništenje tri sela u rejonu Medačkog Džepa. Agim Čeku je odgovoran za smrt 87 Srba i za ranjavanje 4 kanadska mirotvorca.
- Razrada i sprovođenje operacije “Oluja” prilikom likvidacije Republike Srpske Krajine.
- Za organizaciju specijalnih jedinica Albanaca pod patronatom CIA sa ciljem upada na Kosovo i u Hrvatsku radi sprovođenja terorističkih akcija. Te specijalne jedinice su tokom 1998-1999. godine ubile desetine predstavnika vlasti na Kosmetu, srpske i albanske nacionalnosti. Tokom aktivne faze konflikta, na Kosmetu su specijalne jedinice koje je formirao Čeku vršile genocid nad Srbima. Dokumentovane su činjenice o njihovim masovnim ubistvima Srba i krematorijumu u rejonu sela Klečka.
Posle uklanjanja J. Krasnićija sa mesta glavnokomandujućeg OVK, na njegovo mesto dolazi A. Čeku. Pod njegovom komandom OVK je ispoljila strašnu žestokost prema kosmetskim Srbima. Kao rezultat toga, ogromna većina Srba je pobegla u Srbiju.
Srbija inkriminiše Čekua za lično ubijanje Srba u ukupnom broju od 669 lica. Beograd je 1999. godine raspisao preko Interpola poternicu protiv Čekua za genocid nad mirnim stanovništvom. Zadržavale su ga pogranične službe Slovenije, Mađarske, Bugarske, Kolumbije, no veoma brzo bi ga puštale. Dva puta mu je pomogla ntervencija Hari Holkera, tadašnjeg rukovodioca civilnom misijom UN na Kosmetu (UNMIK), u drugim slučajevima su radili tajni mehanizmi, kudikamo efikasniji od mehanizama Interpola.
Zašto ova krvava zver ima i javnu i tajnu podršaku Zapada?
Da bi odgovorili na ovo pitanje, moramo se ponovo okrenuti istoriji:
U Gospiću je 22. juna 1941. godine zamenik ministra prosvete i vera NDH Mile Budak održao poznati govor, koji se može smatrati esencijom dejstava ustaša prema Srbima. On je rekao: “Mi ćemo jednu trećinu Srba pobiti, drugu trećinu proterati a ostatak ćemo pokatoličiti i postaće Hrvati. Na taj način ćemo skoro uništiti njihove tragove, a ono što ostane predstavljaće samo glupu uspomenu na njih”. Potom je on dodao: “Kod nas će se naći tri miliona metaka za Srbe, Jevreje i Cigane”. Časopis “Hrvatski list” je deo njegovog govora publikovao 26. juna.
Već u proleće počelo se sa masovnim obraćanjem Srba u rimokatolike. Rimokatolički sveštenici u pratnji ustaških vojnih odreda špartali su Krajinom i Bosnom i Hercegovinom i obraćali Srbe u svoju veru. Rimokatoličko duhovenstvo usmerilo je svoje delovanje u prvom redu ka srpskom seljaku. Sve oni koji su imali srednje obrazovanje kao i učitelje, trgovce, imućnije zanatlije i pravoslavne sveštenike smatrali su nosiocima “srpske samosvesti” koji su podlegali sveopštem uništenju. Bila je to direktiva Vatikana.
U leto 1941. godine ustaše su započele sveobuhvatnu realizaciju Budakovog programa. Vojni odredi su iskasapili čitava sela. Ljude su streljali, spaljivali, bacali u jame i provalije, žive zakopavali. Ogroman broj leševa bačen je u reke Drinu, Dravu i Savu, kako bi oni stigli do Srbije.
Samo za šest nedelja 1941. godine, ustaše su ubile trojicu pravoslavnih srpskih episkopa i 180. 000 Srba. Po podacima zvanične statistike, približno toliki broj ljudi je pobegao u Srbiju do avgusta te godine. Opisivanje ustaškog satanizma moglo bi se bez kraja produžavati. Broj žrtava tog satanizma do danas nije utvrđen, no po ustaljenom mišljenju u svetu, taj broj iznosi oko milion ljudi. Činjenice ukazuju da nema nikakve sumnje da je glavni cilj organizovanog genocida nad Srbima bilo uništenje Pravoslavlja na Balkanu. Glavni ideolog tog genocida bila je Sveta Stolica u Rimu, koja je odavno i pouzdano povezana sa najreakcionarnijim krugovima na Zapadu. Za vreme Drugog svetskog rata Vatikan je bio jedno od mesta koje je imalo aktivnu saradnju kako sa fašistima, tako i sa anglosaksoncima. Ali britanska misija pri Vatikanu nije ulagala napore da zaustavi ideologe genocida nad Srbima.
Doduše, danas se Vatikan izvinjava svima koje je oštetio. On se izvinio čak i za srednjevekovnu inkviziciju, a to što je u NDH poginulo milion ljudi sa njegovim blagoslovom, on ne primećuje. Mi moramo da verujemo da su to hrvatske ubice činile zbog sopstvene nastranosti.
Osamdesetih godina prošlog veka, četerdeset godina kasnije, pobeđeni fašistički satanizam uzeo je revanš u Hrvatskoj i ponovo se iskorenjivalo srpsko pravoslavno stanovništvo. Cilj Zapada je sada postignut na tom delu bivše Jugoslavije. Hrvatska se pretvorila u oruđe zapadne politike, sada bez unutrašnjih etno-religioznih problema.
Tek kroz prizmu tih događaja postaje jasno da je sada došao red na južnu Srbiju koja takođe podleže etno-religioznoj “sanaciji”. To je neumoljivo pravilo zapadnih stratega. Dok u regionu postoji jako pro-rusko raspoloženje, dok u njemu preovladava pravoslavna vera, on neće biti pogodan za prerastanje u zonu potpune potčinjenosti anglosaksonskim interesima.
I ponovo, kao i ranije, “sanaciju” će vršiti krvavi vampiri poput Agima Čekua. To je “elitni odabir” NATO lutkovoda koji se ne ustručavaju u krvavim koljačkim poslovima.
Veoma brzo će nastupiti završni akt etničkog čišćenja severa Kosmeta od poslednjih Srba, uz blagonaklon stav zapadnih prestonica. Nije toliko važnao kakva će biti forma realizacije etničkog čišćenja tog regiona. Sudeći po delovanju zapadne diplomatije, akcenat će se stavljati na neravnopravne i nepodnošljive uslove za Srbe, sa ciljem njihovog istiskivanja. Time će se baviti šovinistički nastrojena kosovska vlast, a Agim Čeku sa svojim glavosečama će nemilosrdno preseći bilo kakav pokušaj Srba da se bore za svoja prava.
Potpuno je mogućno da kroz 10-15 godina u tom regionu ne bude ni jednog pravoslavnog hrama, a da srpska groblja sravne buldožeri.
Biće to završna realizacija “prava albanske nacionalne manjine” u Srbiji.
A ostatku sveta preostaće samo da posmatra šta se događa i da sluša žalopojke Amnesty international- a o strašnim kršenjima ljudskih prava u Rusiji.
The post Agim Čeku kao heroj zapadne političke kulture appeared first on Vaseljenska TV.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Vaseljenska TV...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Vaseljenska TV. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Vaseljenska TV. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.