Izvor: e-Novine, 25.Maj.2009, 20:37

U potrazi za jeftinijom energijom

Duboki pijetet, sitni biznis, krupni turizam, hodočašće ljudi iz svih republika bivše Jugoslavije, štafete i razgledanje izložbi u prostorima Muzeja istorije Jugoslavije obeležili su oko Kuće cveća 25. maj, nekadašnji Dan mladosti, kako je nazivan zvanični datum rođenja bivšeg predsednika SFRJ i maršala Jugoslavije. Došli su turisti - da li se sećate Splita, Šibenika, Imotskog, Labina, Bitolja, Titograda, Umaga - i Titovi poštovaoci kojima je nesporno ili jako važno ono što >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << je zapisano na zidu ovog memorijalnog centra u koji je na dan sahrane Josipa Broza došlo 229 državnih delgacija. “On je energično promovisao samostalno jugoslovenstvo, bratstvo i jedinstvo, ujedinjujući različite nacionalne i etničke grupacije u jedinstvenu državu na federativnim osnovama”, zapisano je u Kući cveća

Duh istorije i nostalgije gotovo da je mogao 25. maja 2009. godine u Botićevoj da se opipa; došli su preživeli učesnici Narodnooslobodilačke borbe, nekadašnji akcijaši, omladinke i omladinci, pionirke i pioniri, penzionisani rudari i trudbenici svih provenijencija. A valjale su se novčanice sa Titovim likom (nekadašnjih petsto dinara), značke, srebrnjaci, zastavice bivše Jugoslavije, majice (privlači pažnju opaska “Josip Broz - dobar skroz”), sve podseća na grafit iz novije tragične istorije “Bravar je bio bolji!”. Došli i turisti iz Hong Konga i posetioci jedinog koncerta AC/DC u regionu. Odasvud, Hrvatska, Bosna, Rumunija. Gotovo da niko nije propusio priliku da se fotografiše ispred ulaza u Kuću cveća, ili pored replika Augustinčićevog kipa poznatog iz Titove rodne kuće u Kumrovcu. Nekima iz unutrašnjosti zvonio mobilni: “Uz maršala Tita, junačkoga sina” (ime i adresa poznati redakciji). Savršena organizacija (Muzej istorije Jugoslavije), skulpture koje treba videti, ambijent koji priliči ovakvom mestu. Oni koji su bili i ranije primetili su da nema paunova, ali ko će to uzgajati. Bilo je, kaže ljubazni protokol službenik dok nas, kako i priliči, upućuje na levu stranu od ulaza u memorijalni kompleks, mnogo delegacija, rano ujutru stigao je venac Jovanke Broz.

Pavel Kozik, poštar iz Kovačice, jedan je od hodočasnika koji svake godine sa prijateljima i komšijama autobusom dolazi u Kuću cveća.

“Dolazimo iz mesta koje ima najviše nacionalnosti u Srbiji, a tako je bilo i u bivšoj Jugoslaviji. Osećam nostalgiju za Titovim vremenom, Slovak sam, a tako se osećaju i ostali, Mađari, Srbi, Rumuni. Poštujem Tita, bio sam njegov vojnik, trudio se za nas, imali smo sve. Lepo je bilo, ravnopravnost, ljubav među narodima”, kaže Kozik.

Đuro Pavuk (kaže za sebe da je “čuveni Đuro") na ulazu u Botićevu prodaje značke sa Titovim likom iz svoje kolekcije. “Značke prodajem po ceni koju određuje kupac, ili poklanjam. Ako neko nešto da, u redu. Sve ovo što se dešava u državi sada je prevara, svejedno da li je ideologija ili iluzija. Ja samo jednom dajem zakletvu, dao sam je Titu i više nikom neću. Tito nije ideja, on je epopeja”, naglašava naš sagovornik i nudi značku sa Titovim potpisom za sto dinara (bezuspešno).

Aleksandar Cane Jovanović iz Ralje takođe ima biznis sa artefaktima na kojima je Titov lik. “Ja sam sakupljač sekundarnih sirovina, kad su svi bacali Titove slike i biste - ja sam sakupljao, iz fabrika i sa otpada, znao sam da će nekada vredeti. A sada se prodaju, ljudi nisu zaboravili da su živeli dobro. Sakupljao sam godinama i više sam za to da narod nešto nauči, nego da zaradim. Bilo mi je interesantno da dođem ovde. Nemam baš izgrađen odnos prema Titu, uvek mi je bilo teško, radio sam kada sam imao 16 godina, radim i danas kad imam 60. Nisam znao ni za četnike, ni za partizane. Ja sam za bratsvo - jedinstvo i protiv razdvajanja sam”, kaže Jovanović.

I Mića iz Beograda je napravio čeku na ulazu u Botićevoj; prodaje knjige o Titu i nije baš zadovoljan prometom. Nudi antikvarne (u prevodu raskupusane) primerke iz pera dvorskih istoričara i novinara. Ne želite da znate ni naslove, ni autore. (Ipak, “Moć Titove riječi”, “Titovo istorijsko NE staljinizmu” “Tito, građanin svijeta”). “Loše ide, nema narod para, ili ljude ne interesuje”, kaže Mića. Starija sugrađanka za njegovom improvizovanom tezgom od kartona traži prvu biografsku knjigu o Titu Vladimira Dedijera (“Samo nju nemam”), ali Mića ima slabu ponudu.

“Ja sam Vilson Brankić, deda iz Amerike mi je dao ime po Vudrou Vilsonu; ovde sam svake godine, a radio sam godinama u Vojsci kao šifrant i radio-telegrafista. I svake godine je sve više ljudi, pogotovu mladih. Ovo je pravi dan mladosti, video sam mlade ljude iz cele naše zemlje, iz Slovenije, Bosne, Hrvatske. U svakoj bivšoj republici SFRJ zadržalo se sećanje na Tita".

Edi Maro iz Splita došao je sa devojkom i prijateljima na koncert AC/DC. “Meni su dida i baba prošli Sutjesku i Neretvu, dida mi je bija ranjen. Moj odnos prema Titu uvjek je bija pozitivan, bija je faca, legenda, kralj! Bolje se živilo, čovjek je uspija ujedinit ljude svih vjera i nacionalnosti”, uveren je naš hevimetalski sagovornik.

Perica Rojić iz Subotice ima ozbiljan biznis: na njegovom su štandu majice sa Titovim likom, satovi, značke sa grbom bivše Jugoslavije, upaljači, sve što vam padne na pamet, nema, valjda, samo varjača. “Ide solidno, žele ljudi da kupe nešto, da ih podseća, za uspomenu. Ovo jeste biznis, ali imam tu sreću da sam ljubav prema Titu pretvorio u ozbiljan posao. A uvek sam ga voleo. Prodajem ovde, ali i u Subotici, a najbolji je pazar kad dođu gastarbajteri", kaže Rojić.

Sagovornik e-novina Cvijetin Zdravko, izbeglica iz Zapadne Slavonije koji živi u Borči zabeležio je da “više nikad neće biti kao u vreme Tita”. “Rođen sam 1939. pamtim vreme posle Drugog svjetskog rata, hodali smo bosi i gladni, ali smo bili ponositi. Sad ovi voze džipove, ali ne znaju gde. A čovek mora da poštuje sebe i okolinu. Tome nas je Tito učio. On nam je bio uzor, i otac i majka", kaže Zdravko.

Bernarda iz Šibenika, šarmantna Dalmatinka, kaže da nikad nije bila za komunizam. “Hrvatica sam i oduševljava me ideja zajedništva. Drago mi je da sam posjetila Kuću cvijeća i Muzej 25. maj, više sam naučila u ideji jugoslovenstva. Pamtim Titovo vrijeme, iako sam bila mala. Bilo je to vrijeme stabilnosti, bolje se živjelo. Sad je rasulo, nedostaje nam neko takav”, kaže Bernarda.

Bojan Pejčić je u ime Mladih komunista Subotice doneo štafetu mladosti. Nosi veliku jugoslovensku zastavu sa crvenom petokrakom. “Mi smo deo partije Komunisti Srbije. Ja Tita nisam doživeo, ali je moj odnos prema njemu duboko poštovanje, Pričali su mi o njemu otac i deda, svi koje sam slušao imaju romantične priče o bratstvu i jedinstvu, snazi naroda. Kako smo bili jedinstveni i poštovani širom sveta. A danas... da ne pričamo o tome", ističe naš sagovornik.

+++

Knjiga utisaka i pamćenja

Ispred Kuće cveća je na stolu koji je očigledno iz muzejskog fundusa postavljena je knjiga utisaka. Ne zna se da li su posetioci više plakali dok su čitali ili dok su pisali.

“Nikad bolje nije bilo i neće. Neka je slava drugu Titu!”, Marjan, Split

“Živija drug Tito!”, Nesuđeni pioniri

“Neće više biti takvog čovjeka”, Labin, Istra.

“Sa tobom nam je bilo lepo, bez tebe je teško.” Lazarevac.

“Hvala Ti za naše detinjstvo”, Generacija 1958.

“Nedostaješ nam, majstore. Radnička klasa”. Peđa, moler iz Leskovca

“Druže maršale, ostajemo vjerni Narodnooslobodilačkoj borbi i njenim tekovinama!”Sarajevo.
Pogledaj vesti o: Kolubara,   EPS

Nastavak na e-Novine...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta e-Novine. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta e-Novine. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.