Izvor: RTS, 31.Maj.2022, 07:08

Ko je prvi američki košarkaš iza Gvozdene zavese

Zavesa kojom je Zapad od februara zatvorio Rusiju tvrđa je od Gvozdene zavese Hladnog rata, ali i sada neki Amerikanci u Rusiji igraju profesionalno košarku. Tamo su stigli zahvaljujući Kentu Vašingtonu, prvom Amerikancu koji je zaigrao u nekoj od zemalja Istočnog bloka i to ne tako davno.
Boston Seltiksi i Golden Stejt Voriorsi igraće u finalu NBA lige. Dan posle ulaska Seltiksa u Veliko >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << finale, odigrana je peta utakmica plej-ofa post-sovjetske regionalne lige VTB u kojoj je Zenit sa dva poena razlike savladao moskovski CSKA i uveo seriju u napetu završnicu. Tri ključna igrače Zenita u ovoj utakmici bili su Amerikanci - Bili Beron, Aleks Pojtres i Džordan Lojd. Beron i Lojd igrali su u Crvenoj zvezdi, doduše ne u isto vreme, Lojd i Pojtres i u NBA. Lojd je čak imao epizodnu ulogu u tituli Toronto Reptorsa kada su srušili baš Voriorse 2019. godine. Naime, na treninzima je izigravao Stefa Karija i na njemu je uvežbavana odbrana.
Mnogi američki igrači su napustili ruske klubove kada su krenule sankcije, zabrane učešća u takmičenjima, ali oni najbogatiji su uglavnom zadržali svoje asove. Tako i sad dok sukobi traju, najkvalitetniji Amerikanci nastupaju na ruskim parketima punom snagom.
Prvi američki igrač u Jugoslaviji bio je Daglas Ričards kog je preko veza Krešimira Ćosića doveo Zadar 1974. i sa njim dogurao do polufinala Kupa šampiona gde su ispali od Real Madrida. Prvi Amerikanac kod "večitih rivala" bio je centar Robert Bač Tejlor koji je 1976. zaigrao za Partizan kako bi ih pojačao u tadašnjem Kupu šampiona. Imao je 25 godine, posle univerziteta Džeksonvil draftovala ga je Filadelfija za koju nije zaigrao a pre Partizana oprobao se u Italiji. 
Dok je Dag Ričards bio belac, rodom iz Jute, kog je Kreša regrutovao na koledžu, Bač Tejlor je bio afroamerikanac sa raskošnom afro-frizurom, atrakcija na terenu i van njega. Odigrao je samo dve utakmice i onda nastavio dalje svojim putem u Italiji. Ričards je ostavio dublji trag u jugoslovenskoj košarci, i nije došao bez reputacije, bio je draftovan od Portlanda, imao je izvesnu NBA perspektivu a danas ga se na Jazinama i dalje rado sećaju dok je Bač ipak ostao samo fusnota.
Losanđeleski Vende muzej Hladnog rata smatra da je prvi američki košarkaš iza Gvozdene zavese bio Kent Vošington koji je zaigrao u Poljskoj.

Vošington je igrao za Sautempton koledž u drugoj diviziji košarkaškog takmičenja i posle univerzitetske karijere draftovali su ga Los Anđeles Lejkersi. Izabran je u desetoj rundi drafta 1977. godine. U to vreme ni igrači izabrani u četvrtoj rundi drafta nisu uspevali da se izbore za mesto u NBA sastavima. Šanse da se nađe u ekipi pored Karima bile su mininalne. Ipak, otišao je na kamp Lejkersa i tu mu je trener Džeri Vest rekao da kod njih nema prolaz ali da eventualno ode na kamp Čikago Bulsa. Vošington nije otišao.
Setio se jednog razgovora koji je vodio dok je bio na koledžu. Naime, Sautempton je bio među koledž ekipama koje su sparingovale na jednom turniru u Poljskoj. Među protivnicima bio je i klub Start iz Lublina. Trener kluba mu je kao MVPu tog turnira rekao da bi voleo da ga vidi u svojoj ekipi.
Posle kampa Lejkersa, Vošington se vratio na koledž da završi studije sociologije i poslao je telegram tom treneru. Započeta je komunikacija i on je došao do svog prvog profesionalnog ugovora.
Od zlota do zlata Imao je platu od 5000 dolara ali nije trošio ništa jer se hranio na tačkice, a zarađeni novac je menjao u nemačke marke prilikom gostovanja na Zapadu i od njega kupovao zlatne narukvice koje je stavljao na ruke i tako unosio pare u SAD.
Poljsku tog vremena već potresaju neredi. Vošington zapaža kako ponekad i ljudi koje poznaje nestaju na par dana a možda i duže tokom masovnih hapšenja. Međutim, i njegova popularnost je ogromna. Jednom je prolazeći ulicom tokom protesta doveo do toga da se rasformira kordon jer su milicioneri želeli da dobiju njegov autogram.
Za razliku od današnjeg vremena kad su rasističke poruke američkim igračima česta pojava na evropskim terenima, Vošington svedoči da rasizam kao da nije postojao u Poljskoj. Zbunjivalo ga je to što su ga navijači često ljubili u oba obraza kad bi ga sreli, i posle bitnih pobeda reagovali euforično, ali to je bilo sve. Poljaci su ga naročito zavoleli jer je naučio poljski jezik, iako mu je bio obezbeđen prevodilac.
Igrao je u Poljskoj od jeseni 1978. do leta 1983. kada je posle uspešnih nastupa na turnirima po Zapadu dobio ponudu iz Švedske. U epohi bez šuta za tri poena, Kent Vošington je prosečno beležio oko dvadeset poena. Međutim, igrao je na poziciji plejmejkera i smatralo se da su njegova dodavanja i pregled igre glavni aduti.
U Švedskoj je nastavio svoju evropsku karijeru, za pet-šest puta veći novac nego u Poljskoj, uzeo je i njihovo državljanstvo, i uprkos statusu zvezde smatra da se to nije moglo porediti sa onim iza Gvozdene zavese. Doduše, kako biti zvezda u Švedskoj kada je tamo u jednom trenutku posle NBA karijere zaigrao čak i Medžik Džonson lično.
Ken i Kent Poljaci inače Kenta Vošingtona znaju kao Kena jer mu je to ime bilo lakše da ispisuje na autogramima. Na vrhuncu slave 1981. odgrao je čak i malu ulogu u poljskom filmu "Plišani medved" Stanislava Bareje koji danas ima kultni status, doduše nezavisno od Kenta Vošingtona.
Posle evropske karijere, vratio se u Ameriku i do starosti radio kao košarkaški pedagog a sada planira da krene da promoviše svoju autobiografiju.
Možda je Kent Vošington i u pravu, SFRJ nije bila klasična zemlja iza Gvozdene zavese, pa on i jeste pionir. Ipak, ni on ne može pobeći od globalne senke NBA pa često naglašava da je uprkos tome što nikada nije zaigrao u Ligi ipak u karijeri odmerio snage ili igrao zajedno sa asovima kakvi su Arvidas Sabonis, Detlef Šremf, Spad Veb i Nejt Arčibald.
Danas je situacija obrnuta. Američki igrači ne samo da su standard manjih istočnoevropskih klubova nego nisu više ni luksuz. Dok su se ranije moćni evropski klubovi izdvajali po Amerikancima u svom sastavu, danas se najmoćniji izdvajaju od ostalih upravo po tome što uspevaju da privuku elitne evropske igrače a Amerikance prepuštaju onima sa plićim džepom da ih čine konkurentnim.
U samoj NBA pak evropski igrači redovno ulaze u prve postave najboljih igrača lige, i daleko su iza nas vremena kada je jedan Krešimir Ćosić, kao preteča Nikole Jokića, prvo draftovan u desetoj rundi kao 144 pik Portlanda 1972. godine da bi ga Lejkersi iduće godine uzeli kao 84. u petoj rundi, uprkos upečatljivoj koledž karijeri.
U finalu NBA igraće Nemanja Bjelica. U finalu ABA igraju četiri Amerikanca sa američkim pasošem, po jedan sa srpskim i albanskim plus po jedan Nemac, Izraelac i Letonac. Košarka je globalnija nego ikad. Nova Gvozdena zavesa se možda diže ali cirkulacija igrača i lopte se neće zaustaviti.
Pogledaj vesti o: Vašington

Nastavak na RTS...