Izvor: B92, 26.Nov.2018, 18:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jugoslavija živi i igra košarku - ali samo u Dubaiju

Kako je u Dubaiju, u kojem živi desetak hiljada Srba i nekoliko hiljada Hrvata, nastao poslednji jugoslovenski košarkaški tim.

Imena Jugoslavije nema već 15 godina, ali ono živi tamo gde se i proslavilo - na košarkaškim terenima.

Život u zemljama bivše Jugoslavije naterao je mnoge da sreću potraže na nekom drugom mestu - zapadno ili istočno, gde ko može.

Tako je dosta Srba, Hrvata, Crnogoraca i ostalih naroda i narodnosti završilo u Ujedinjenim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Arapskim Emiratima.

A kad su već tamo, zašto ne bi igrali košarku.

U amaterskoj ligi "Lopta iznad svega" (Ball above all) učestvuje tim u plavim ili belim dresovima.

Na grudima im piše - Jugoslavija.

"Igraju sve ljudi iz regiona, a ove sezone smo imali i jedno pojačanje iz Maroka - dali smo mu dvojno državljanstvo", kaže uz osmeh za BBC na srpskom plejmejker Aleksandar Milanović.

"Svi rade u Emiratima - Dubai ili Abu Dabi", dodaje on.

Jugoslavija je u regularnom delu ove sezone bila neporažena, ali su onda došle eliminacije i nesrećni poraz u polufinalu.

"Poslednje sekunde, produžetak do kojeg nije ni trebalo da dođe... Totalna katastrofa, ali dešava se", navodi Milanović.

Igraju se tri lige godišnje, postoji nekoliko rangova, a Jugoslavija nastupa u najboljem.

Ekipa se na početku zvala Soul kru - ekipa sa dušom, ali je ubrzo dobila ime košarkaške velesile.

Sastav se tokom godina često menjao, a bilo je igrača od Vardara pa skoro do Triglava - jedino niko iz Slovenije do sada nije igrao.

Igrači su dolazili i odlazili. Jedno je uvek bilo isto - filozofija.

Ista ona zbog koje je Moka Slavnić 1979. slavnom sovjetskom treneru i pukovniku Aleksandru Gomeljskom, koji je crtao zaduženja svojim igračima, rekao: "Pukovniče, što crtate kad ni mi još ne znamo šta ćemo da igramo?"

Jer to je jugoslovenska škola košarke - vic, znanje, igra.

"Kažu nam i Amerikanci da igramo najlepšu košarku u ligi", navodi za BBC na srpskom Vladimir Karmelić, Zagrepčanin.

"Često čujemo 'eh, šta bi bilo da ste vi ostali zajedno'. Imamo najbolje ideje i protok lopte, ali uvek ispadnemo u polufinalu, jer nas sudije pokradu", dodaje uz osmeh.

"Fizikalije su nam najveći problem. Afrikanci i Amerikanci su prirodno 'napucani', ali mi to na mozak odrađujemo".

Jugoslovenska škola košarke živi, iako kondicija ponekad nije baš na nivou.

"Kod nas se igra samo na foru - igramo ono što znamo, na osećaj i trenutak", ističe Milanović.

"Zna se, nismo baš svi u formi, mnogi su se tokom lige ženili i putovali, pa kad se vrate bude koje kilo viška", dodaje Zemunac uz kez.

"Možda smo nekad bili atlete, ali sad igramo strogo na osnove, znanje i tehniku, iako imamo i momke koji su fizički spremni".

Kako navodi, svi članovi ekipe su se nekada ozbiljno bavili košarkom.

"Ima tu i nekih koji su bili profesionalci. Ja sam, eto, uspeo sam da završim školu uz pomoć košarke".

"Svi znaju neke osnove. Na primer, šta su 'rogovi' i 'dijamant'. Ma, samo škola Željka Obradovića - pik na vrhu, pa šta se desi, samo cepaj", kaže uz osmeh.

Prvu Jugoslaviju napravio je kralj Aleksandar Karađorđević, drugu drug Tito, treću rat, a četvrtu - jedan Patrik.

Igrači Jugoslavije kao osobu koja je najzaslužnija za postojanje ekipe "jugovića" ističu Patrika Sedrela.

Rođen je 1982. godine, majka mu je iz Crne Gore, a otac iz Švedske, gde je i on rođen.

"Igrao sam neku ligu i video da u različitim ekipama nastupa dosta momaka sa naših prostora, pa mi je palo na pamet da ih okupim da igraju zajedno".

Zemlja košarke

U čast jugoslovenskog porekla Patrik na dresu nosi devojkačko prezime majke.

"To me vuče, maltene sam odrastao tamo, svakog leta sam dolazio u Srbiju i Crnu Goru".

I on ističe važnost druženja na kojima se ne priča engleski, potvrđujući tezu o jugoslovenskoj školi košarke.

"Svi protivnici imaju poštovanje prema nama. Igramo kao tim, niko ne deli loptu kao mi.

"Znam dosta ljudi iz ostalih ekipa, niko nam nikad ništa loše nije rekao. Jedino da smo možda malo temperamentni".

Sagovornici BBC-ja kažu da u Dubaiju živi "dosta naših".

Njihove procene su nekoliko hiljada Hrvata i nekoliko desetina hiljada Srba, a ima i ljudi iz Makedonije i Bosne i Hercegovine.

Jedan od njih je i Srbin Danilo Savović, nekadašnji košarkaš kojeg su povrede sprečile da napravi nešto bolju karijeru.

Danas je deo stručnog štaba Jugoslavije.

Kako kaže, važna je košarka, ali važni su i "tvoji".

"Udaljen si od kuće nekoliko hiljada kilometara i onda se u jednom trenutku nalaziš sa deset ljudi koji pričaju isti jezik... Osećaj je kao da si kod kuće".

A ostali "naši" dođu na tribine da gledaju i navijaju.

Prema Danilovim rečima, problem sa kondicijom postoji, ali i dobar razlog za to - svi rade po ceo dan.

"Ma kad bismo imali dva treninga nedeljno, niko nam ništa ne bi mogao, ali nema se vremena, eventualno se okupimo jednom nedeljno", kaže Savović.

"Onda dođe vikend i utakmica kada će svi ostaviti sve obaveze, kakve god one bile, i doći da odigraju.

"Znači to dosta - pričaš malo o nedelji koja je prošla, ako je neko putovao, onda o tome kako je bilo... Imamo i Jugoslavija grupu na Fejsubku, pa se tamo zezamo i pričamo o basketu kad nema lige".

Da život u inostranstvu ponekad nije lak potvrđuje i Karmelić, ističući da je sve lakše kad imaš nekog svog.

"U firmi imam trojicu Srba sa kojima sam se skontao, da nema njih poludeo bih do sada".

Kako kaže, nekad kulturološke razlike znaju da budu velike.

"Žena mi je trudna i znaš kako tada kod nas dobiješ mnogo toga od prijatelja i porodice, daju ti male stvari od prethodnih deset generacija i 13 godina stara kolica?

"Ovde mi jedan kolega rekao kao 'moja deca su to prestala da nose, mogu da ti pošaljem eksel tabelu šta sve ima, prodaću ti upola cene".

"Kod nas bi rekli - 'evo ti, makni mi ovo iz kuće', kad već niko više ne može da nosi".

Naravno, gde su Balkanci tu su i kafane.

Sagovornici BBC-ja ističu Zadnji dirham u kojem kafansku muziku svira bend Urgentni centar.

"Nisam bio, ali video sam snimke. Narodnjaci na sve strane, bude Užičko kolo usred Dubaija", navodi Karmelić.

Razgovor o košarci sa "našim" ljudima ne može da protekne bez pominjanja nekadašnjih i sadašnjih velikana.

Leksikonsko pitanje - omiljeni košarkaš?

"Sale Đorđević", u sekundi je odgovorio 27-godišnji Milanović.

"On je moj idol, gledao sam ga od kad sam se rodio. Sviđalo mi se što nije sebičan - i asistencija i koš".

"Drugo, sportski je bezobrazan, pravi pobednik. Vidi se to i sada u reprezentaciji, uvek ide na pobedu, ne zanima ga da li igra protiv Amerikanaca ili koga već".

Kako kaže u timu Jugoslavije nema veliku minutažu, ali uspe da u proseku nagura desetak poena - "kao Kecman".

Karmelić bira Kukoča.

"Moj bivši trener je njegov dobar prijatelj i jednom je Kukoč doleteo u Zagreb i pravo iz aviona došao na naš trening.

"Stao je na pola terena, onako u farmerkama i košulji, i pogodio 11 puta zaredom", kaže 34-godišnjak.

Odlazak u svet "trbuhom za kruhom" napravio je veliku zajednicu "naših ljudi" u Dubaiju.

Napravio je i još jednu Jugoslaviju.

Nova liga počinje već u januaru, kada će "plavi" ponovo napasti šampionsko mesto.

Ali oni nisu profesionalni košarkaši. Iako bi voleli, ne mogu samo o košarci da razmišljaju.

Dakle, šta dalje?

"Ustani ujutru za posao, vrati se kući, igraj basket... Posao stresan, pa basket uvek dobro dođe da se izigraš, a i dobro je zezanje", kaže Milanović.

Kaže, u Dubaiju će biti još nekoliko godina.

Karmelić ističe da će videti šta će biti kada dete dođe na proleće i da sve zavisi od cena vrtića i ostalih stvari potrebnih za bebu.

"U timu ostajem sigurno, dokle god ga bude... Samo da se ne raspadnemo kao Jugoslavija", navodi uz osmeh.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...